Svega 6, 3 odsto ispitanih građana vide vlast kao nosioca poželjnih društvenih promena, a 23,2% misle da bi tt najbolje uradile partije opozicije, izjavila je za Nedeljnik Danica Lazović, istraživač pripravnik na Institutu društvenih nauka (IDN), jedna od autorki do sada najobimnijeg istraživanja javnog mnenja o stavovima građana o studentskim protestima.
Istraživanje koje je sproveo Institut društvenih nauka, a u koje Nedeljnik imao uvid, sprovedeno je od 14. do 24. marta. Ukupno je ispitano 11.110 punoletnih građana Srbije.
Po rezultatima ovog istraživanja, ukupno 70,5% ispitanika (i onih koji podržavaju i onih koji ne podržavaju proteste) ne vidi nijednu postojeću partiju (ni vlasti ni opozicije) kao nosioca poželjnih društvenih promena.
Umesto političkih partija, ljudi koji podržavaju proteste, većinski misle da je rešenje ekspertska vlada. Čak 60,3 odsto njih, smatra da je to najbolje rešenje za izlazak iz krize formiranje ekspertske vlade u koju bi bili uključeni predstavnici univerziteta, fakulteta i naučnih instituta.
ZAŠTO LJUDI ŽELE EKSPERTSKU VLADU
Lazović kaže da rezultati koji se tiču rešenja društvene krize „nisu iznenađujući, budući da zavise od stava ispitanika prema protestima“.
„Dok ispitanici koji podržavaju proteste većinski smatraju da bi društvena kriza mogla biti rešena formiranjem ekspertske vlade u koju bi bili uključeni predstavnici fakulteta, univerziteta i naučnih instituta, ispitanici koji ne podržavaju proteste smatraju da je rešenje za krizu – prestanak blokada i okončanje protesta“, objašnjava Lazović.
Ona dodaje da „odabir ekspertske vlade u koju bi bili uključeni predstavnici fakulteta, univerziteta i naučnih instituta, govori o potrebi za upravljanjem zasnovanom na stručnosti u donošenju odluka„.
„Istovremeno, ovaj tip ekspertske vlade donekle ukazuje i na nepoverenje u postojeće političke partije i način upravljanja, te pokazuje potrebu za kretanjem ka kompetentnijem, odgovornijem, transparentnijem modelu vlasti koji bi bio zasnovan na znanju i funkcionisao u skladu sa javnim interesom“, kaže Lazović.
ZAŠTO GENERALNI ŠTRAJK NIJE SPROVEDEN
Rezultati istraživanja pokazali su da postoji veliki nesklad u teorijskom i praktičnom smislu, kada je reč o generalnom štrajku.
Većina ispitanika koji podržavaju protest, njih 84%, izražavaju stav podrške generalnom štrajku.
Postavlja se pitanje zbog čega u praktičnom smislu generalni štrajk nije sproveden, ako se u obzir uzme visok stepen podrške ideji o generalnom štrajku.
„Objašnjenje se nalazi u činjenici da deklarativna i simbolička podrška nije uvek praćena praktičnom mobilizacijom i angažovanjem. Za razliku od simboličkog nivoa podrške, realna podrška podrazumeva mnogo veće rizike, ali i sindikalnu organizovanost i podršku“, kaže Lazović za Nedeljnik.
RAZLIKA IZMEĐU ONIH KOJI PODRŽAVAJU PROTESTE I ONIH KOJI IH NE PODRŽAVAJU
Lazović ukazuje da ukoliko se uporede odgovori ispitanika koji podržavaju i koji ne podržavaju proteste, može da se zaključi da se njihovi predlozi za rešenja aktuelne društvene situacije drastično razlikuju.
„Bez obzira na vidne razlike u viđenju modaliteta za rešenja krize, ispitanici iz obe grupe mapiraju nepoverenje u institucije i korupciju kao veoma visoko rangirane društvene probleme“, kaže Lazović.
Njoj ovaj podatak govori da podrška ili izostanak podrške protestima ne moraju nužno uticati na kapacitet ispitanika da prepoznaju aktuelne društvene probleme.
„Percepcija ključnih društvenih problema može biti shvaćena i kontekstualno, budući da je trenutno fokus u javnom diskursu i medijskom prostoru prebačen na dublje, sistemske društvene probleme poput korupcije, funkcionalnosti i rada institucija“, rekla je Danica Lazović sa Instituta društvenih nauka za Nedeljnik.
Post Views: 423
