Koliko pozdravlja donošenje odluke o organizovanju izbora van matice, dijaspora je istovremeno i skeptična što se tiče sprovođenja glasanja. Konačno, kažu sagovornici „Vesti“ širom Evrope, uslišen je naš decenijski zahtev, ali u organizaciji izbora, malom broju mesta na kojima će se moći glasati i činjenici da će kontrolori biti iz političkih stranaka koje učestvuju u izbornoj utakmici treba biti oprezan i dobro organizovan. Ne bi valjalo da se političke podele, ostrašćenost i isključivost, „razliju“ i „izvezu“ van otadžbine. Bilo bi to pogubno i za narod i državu.
Uostalom, evo mišljenja čitalaca „Vesti“.
Pohvala i kritika
Konačno je ostvaren jedan od osnovnih ciljeva našeg udruženja studenata i akademaca iz Nemačke za koje smo se borili od osnivanja 1998. godine, kaže se u saopštenju Srpskog akademskog društva iz Ahena koje je potpisao dipl. inž. Dragan Vučetić i uputio ga „Vestima“.
– Ponosni smo što su delovi novog izbornog zakona u skladu sa našim predlozima koje smo i pre i posle 5. oktobra redovno dostavljali svim političkim strankama i organizacijama u Srbiji i dijaspori, pišu akademci iz Ahena i pri tom kritikuju to što ovom prilikom nije regulisano i glasanje putem pisama – smatra Vučetić.
– Nikada do sada nisam išao u domovinu samo zbog izbora. Sada ću svakako iskoristiti ovu mogućnost da glasam u konzulatu u Minhenu. Smatram da je sasvim normalno da u konzulatima i ambasadama gde će se glasati, budu posmatrači iz stranaka u zemlji. To svakako košta, ali i to treba da bude sastavni deo ostvarivanja prava za dijasporu – kaže Toma Branković iz Vajdena, 230 kilometara udaljenog od Minhena.
Slično razmišlja i Vlado đurkić iz Lindaua koji je od Minhena udaljen oko 190 kilometara. Ta razdaljina za njega nije nikakva prepreka. Pogotovo, ako se to uporedi sa 1.200 kilometara koliko ima do Novog Sada gde je do sada trebalo da glasa.
– Imali su naši ljudi u dijaspori pravo kada su govorili da se osećaju ljudima drugog reda. Mi smo nebrojeno puta pokazali da smo uz svoju otadžbinu uvek, i kada je dobro i kada je najteže, a tako će sigurno biti i ubuduće. Mislim da bi ljudi koji ovde dugo žive mogli da paze da izbori proteknu regularno i bez predstavnika stranaka. Protiv sam toga da nas predstavnici stranaka eventualno vrbuju i bolje je da članstvo traže u matici – veli đurkić.
Kontrolori iz dijaspore
Od bavarskog mestašca Jungholc u Algoju, gde sa porodicom živi Tomislav Paunković, do Minhena ima 115 kilometara što nije mnogo u odnosu na hiljadu i nekoliko stotina do rodnog Knjaževca.
– Dobar je to ustupak dijaspori. Kontrolori iz stranaka na biralištima u inostranstvu nisu nam potrebni, jer to sama dijaspora može da korektno uradi, a izbegli bi i moguće podela među nama – jasan je Paunković.
Zoran Milenković iz Ašafenburga je 360 kilometara udaljen od minhenskog konzulata kome pripada. Ni ta razdaljina za njega nije prepreka da ispuni svoju građansku obavezu.
Bolje pismom
– Narod koji živi ovde, ne živi sa situacijom koja je u domovima i na taj način se povodi izborima sa neispravnim i nekonkretnim informacijama-kaže istaknuti borac za prava stranaca u Štutgartu gospođa Milena Renkl-Ristović. Postavlja se pitanje kako će se sprovoditi izborna propaganda u dijaspori, pošto je jasno da političari ne mogu svuda da putuju gde se nalaze naši građani i da troše tolike pare. Ja sam za omogućavanje glasanja putem pisma, kao što je rešeno na Zapadu. To je jeftinije i pouzdanije.
– Bolje je i to nego 1.150 kilometara do Crvenke, gde bi trebalo da glasam u otadžbini. Još bolje bi bilo kada bi postojala mogućnost da glasamo na primer u Nirnbergu ili u Vircburgu, jer to je ipak pola puta. Ali, ako toga ne bude, svakako da ću doći u Minhen. Što se tiče predstavnika stranaka na glasačkim mestima, to će svakako biti veoma skupo, ali… – smatra Zoran Milenković.
U dijaspori u Austriji postoji strepnja da diplomatsko-konzularna predstavništva (DKP) neće moći da „savladaju“ veliki broj birača. Zbog toga vlada uverenje da bi biračka mesta trebalo otvoriti i po klubovima, pogotovo u gradovima u kojima nema DKP-a.
– Ja podržavam organizovanje izbora u dijaspori. Međutim, vidim jedan problem kod održavanja glasanja. Naime, na primer, u Beču živi preko 150.000 Srba, i mislim da DKP nije u stanju da prime toliki broj glasača, istakao je Mališa Ilić iz Nojdorfa i smatra da bi glasanje, na primer, u Burgenlandu, pokrajini u kojoj živi, trebalo da se održi u jednom klubu.
– Takođe, postavlja se pitanje dali će se kvalitetno i potpuno vršiti kontrola. Stranke bi mogle imati problem da kontrolišu sva izborna mesta u inostranstvu, kaže Ilić.
SPO spreman
– Sve stranke, kao što to ima SPO, trebalo bi više da se posvete dijaspori i osnuju svoje odbore u inostranstvu. Na taj način kontrola glasanja ne bi bila nikakav problem. SPO je to dobro radio i sada ima mrežu svojih odbora u čitavom svetu- kaže Zoran Milosavljević iz Inzbruka koji je spreman da putuje do Salcburga i glasa u tamošnjem konzulatu.
– I ja smatram da bi izbore trebalo organizivati ne samo u DKP-u, već i po klubovima, udruženjima i drugim već postojećim institucijama u kojima se okupljaju naši građani, ocenio je Jovica Stanojević iz Beča. Za klubove nije nikakav problem da organizuju glasanje u svojim prostorijama, a što se kontrole tiče ni to ne bi trebalo da predstavlja prepreku – naglasio je on.
Slobodan (Boban) Petković, koji živi u Malmeu, a ima kuću u Beogradu kaže;
– Konačno smo i mi dobili pravo glasa za razliku od stanovnika iz nekih naših bivših republika koji to pravo imaju već duže vreme. Sada ćemo imati mogućnost i da se organizujemo i delujemo politički sa boljih pozicija nego do sada. Ne treba se previše brinuti o budžetu za glasanje, jer i mi ćemo se prilagoditi prema veličini budžeta.
Mile Šeguljev, koji živi u Arlevu u Južnoj Švedskoj, a ima stan u Novom Sadu priča:
– Najzad je došlo ono što je trebalo odavno da dođe, a o čemu u vreme komunističkog režima nismo mogli da sanjamo. Posle 5. oktobra 2000. godine očekivali smo da ćemo dobiti pravo da glasamo u inostranstvu, ali do toga nije došlo iz nekih vrlo čudnih razloga. Verovatno neki misle da smo previše daleko i nedovoljno upućeni ubivanja dole. Međutim, redovno putem naše štampe i satelitskog tv programa pratimo politička zbivanja u otadžbini, a sada mislim da možemo i da utičemo na politiku svoje zemlje. Ovo glasanje će doprineti da veće partije dobiju još više članova u inostranstvu i da politička situacija u zemlji bude jasnija. Istovremeno, zbog veće regularnosti trebalo bi da budu prisutni predstavnici vlasti zemlje domaćina gde se glasa.
„Rogovi izrasli“
Naši ljudi u Francuskoj ističući da su, konačno, dokučili ono za čim su se stalno propinjali i što će im, uvereni su, pojačati veze sa maticom, jer će ubuduće i sami učestvovali u njenom građenju.
– Sada je Vuk Drašković glasao za Zakon, a njegova stranka SPO se uvek protivila. Kada nas je svojevremeno kao opozicionar posetio Milan Komnenić, rekao nam je: „Mi se plašimo da nam vladajuća garnitura ne pokrade glasove, a oni se plaše da dijaspora ne glasa za nas“. E, sada daj Bože da se glasanje sprovede u delo! Iskreno, strah me je da je sve to na staklenim nogama, jer je i današnja Vlada nestabilna, sve prebacuju jedni na druge, pa se plašim da i ovo nije odluka kojom će nam samo „zamazati oči“ – kaže Aleksandar Marković iz Pariza.
Kragujevčanin Momčilo Ceković je žitelj Francuske već 36 godina:
– Sve Zajednice i klubovi u Francuskoj borile su se za to pravo i sad ga imamo, a logično je da odlučujemo o državnoj politici zemlje čiji smo žitelji i u koju ćemo sada radije da ulažemo.
Rade Rabrenović je čačanin koji
je u Francuskoj sakupio 42 godine. Ovako je komentariše:
– Bravo! čekajući, rogovi su nam porasli! Toliko smo tražili to pravo glasa da sam jednom prilikom izjavio da i svi vrapci na grani, u Evropi, o tome znaju. Konačno ćemo u svojoj zemlji i mi biti građani prvog reda. Veoma je bitno da se dobro organizuju izbori tamo gde živimo, to je moguće i dokazaćemo narodu i Vladi u otadžbini da smo zreli za to.
I Živan Lazić, sa Kosova, iz sela Drenovčići, „Francuz“ od 1966. godine, sa puno hvale pozdravio je odluku:
– E, otkad to očekujemo! Biće sada više glasova, pa će se i ozbiljnije birati najbolji. A vreme je da i mi učestvujemo u životu svoje zemlje. Zakon je usvojen, verujem da će se sprovoditi.
Da država organizuje
– Izbori će biti uspešni samo ako država preuzme kompletnu organizaciju – kaže Jovan Stevanović, predsednik SSKU-a Baden-Virtemberga. U suprotnom, ako je prepuste nama, plašim se da će doći do raznih malverzacija, pa sami izbori ne mogu biti validni. Veliki problem će biti i sam nadzor biračkih mesta, a pitanje finansija možda još veće. Glasanje putem pisma ili elektronskom poštom bilo je bolje rešenje i za dijasporu i za maticu.
Gordana Stevanović iz Shidama u Holandiji kaže da je moguće da će razdaljina, koja je u Evropi relativna kategorija, uticati na odziv borača, ali i to je realnost na koju su predlagači morali računati. Očigledno da sve stranke tipuju da će baš one osvojiti glas dijasporem, a kako će biti – o tom posle prvih izbora, a oni bi mogli biti već u maju ukoliko se raspišu vanredni predsednički izbori.
