Kad kažem sagovorniku „slikaće vas Nebojša Babić“, to odmah dodaje plus u pregovorima. Jer svi oni znaju da je Nebojša slikao sve bitne u ovoj zemlji, a ko bi odoleo laskanju, pa i preko objektiva. Ali Nebojša Babić je i osnivač O3ONE Art Space projekta koji je promenio kulturnu scenu grada, obogatio ju je sigurno. Dvadeset godina O3ONE na različitim lokacijama promoviše umetnike i značajne radove. I sve je art čak i kada kreira ulični bilbord koji izmami oduševljenje ili farbu kojom ga gađaju.
***
Šta je bila ideja za pokretanje projekta O3ONE?
U trenutku nastajanja O3ONE Art space projekta, 3. oktobra 2004. godine, kultura i institucije kulture bile su totalno zanemarene. Lično sam osećao potrebu da posle ekonomskih kriza, promena u društvu, ratova i više promena naziva države u kojoj živim, dam doprinos, da uhvatimo korak sa savremenim svetom. Verovao sam da posle mnogo godina ćutanja i patnje imamo šta da naučimo, ali šta da kažemo svetu.
Dok su se kod nas ljudi borili za goli život u gradovima ili na frontu, na drugom kraju planete nastaje internet, novo tehnološko čudo koje, kao nekada točak, nezamislivo utiče na civilizaciju. Zato sam mislio da je jako važno da O3ONE bude i vrhunski tehnološki opremljen, što je u tom trenutku bilo nerealno i za državne institucije. Sa velikim entuzijazmom i jasnom idejom zakucao sam na vrata ljudi koji su prepoznali benefit takvog projekta i upustili se u ovu avanturu.
O3ONE Art Space je u startu koncipiran kao nezavisan multimedijalni umetnički projekat interaktivnog tipa, čiji je osnovni cilj bio podsticanje kreativnosti i kulture raznolikosti kroz inovativne produkcije. U postavljanju koncepta je učestvovalo više ljudi različitih profila, ali bih izdvojio doprinos kuratora Milice Pekić i Stevana Vukovića, tima iz Orange studija Branke Jovanović, Dubravke Petrović, Marka Vajagića, Ognjena Odobašića, arhitekte Dejana Stanojevića, Katarine Ožegović i Apple genija Miodraga Popovića.
Tako smo u galeriji imali najnovije AppleMac kompjutere i ekrane, projektore, ozvučenje, najsavremeniju rasvetu, sisteme za kačenje radova kako bismo mogli da prikazujemo razne vrste umetničkih dela. Ti Mac-ovi su tada možda bili i najznačajniji mamac za deo publike koji nije bio mnogo zainteresovan baš za samu umetnost. Ušli bi u galeriju da vide kompove, a na ekranima se umesto pejzaža sa nekih tropskih ostrva prikazivala neka drugačija priča, neka drugačija muzika…
Mala anegdota: kada je iz Francuske došao evropski zastupnik Applea, nije verovao šta smo uradili. Moj drug Pop, dizajner Dejan Vračarević i ja smo smislili da kompove i ekrane okačimo na zid u obliku krsta, kao neko raspeće… To je bilo dosta smelo i neočekivano s obzirom na njihovu težinu, cenu i reklamu koju su plasirali koju godinu pre, a to da su ti kompovi oružje koje ne može da ima Srbija. Popova „Macola“ se našom saradnjom izdvojila od svih prodajnih mesta Appla na svetu, baš zbog tog specifičnog pristupa.
Takođe, zanimljivost je da su vodeći kuratori današnje nezavisne scene Milica Pekić i Stevan Vuković sa nama bili od samog početka. Neda Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije, i Ana Šćepanović, kustos u Muzeju primenjene umetnosti, svoju poslovnu karijeru upravo su započele u O3ONE-u.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 664
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „Le Monde diplomatique“ NA POKLON
LMD 100
Post Views: 32
