Kako se približava početak pregovora o statusu Kosova i Metohije, zagreva se atmosfera među lobistima, ali i u uticajnim kuloarima svetskih centara moći, pre svega u Vašingtonu i sedištu Evropske unije u Briselu. Između američko-srpskog i američko-albanskog kokusa u Kongresu SAD već je započeo „rat“ predloženim kongresnim rezolucijama, mada nijedan od njih nema dovoljan broj članova da bi zasigurno progurao svoj stav prilikom nadglasavanja u Kongresu koji broji 432 člana. Ali, pošto se u Americi, koja inače ima ogroman uticaj na svetska zbivanja, važni poslovi završavaju u stilu da „para vrti gde burgija neće“, u srpskim dijasporskim i otadžbinskim krugovima postoje mišljenja da su Albanci u značajnoj prednosti, dok se u Prištini mogu čuti konstatacije nezadovoljnih Albanaca da Srbima u Vašingtonu i Briselu rejting raste.
Moćnici
Na čelu albanskog „Saveza za novo Kosovo“, kako piše „Fajnenšenel tajms“, je bivši potpredsednik američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta Samjuel Hoskinson, a u savezu je i bivši ministar odbrane SAD Frenk Karluči, danas počasni predsednik kompanije „Karlajl“, bliske administraciji predsednika Buša. Angažovana je lobistička kuća „DŽeferson Voterman“, a Janoš Bugajski, analitičar američkog Centra za strateške i međunarodne studije, je njihov savetnik. „Fajnenšel tajms“ pominje i Bedžeta Pacolija i, kako se navodi, čoveka iz senke koji finansira albanske lobističke aktivnosti, a koji svoje bogatstvo želi da pretoči u politički uticaj na Kosovu. Pacoli u svoje prijatelje ubraja Bila Klintona i Borisa Jeljcina.
– Šiptari u Americi imaju „Savez za novo Kosovo“, a još od 1989. godine i jaku Američko-albansku ligu, koja angažovanjem senatora, kongresmena i medija konstantno promoviše albanske interese u Vašingtonu i američkom javnom mnjenju. U Švajcarskoj je Bedžet Pacoli, jedan od najbogatijih Albanaca u svetu, a u Nemačkoj takođe imaju dobro organizovanu i jaku dijasporu, koja daleko od očiju javnosti u toj državi promoviše albanske interese u vezi sa Kosovom. U Prištini se smatra da je Pacolijeva zasluga što se pojedini visoki zvaničnici švajcarske države uveliko javno zalažu za nezavisnost Kosova – izjavio je Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije.
Osim toga, ako je suditi samo po deviznim ciframa za lobiranje, kako se pribojavaju u delu srpsko-američke dijaspore, Srbiji se može dogoditi rasplet kosovske krize u stilu „koliko para – toliko muzike“, pošto se u svetskim krugovima moći, gde se sve inače meri novcem, može zaključiti da je Kosovo i Metohija Srbima 10 puta manje važno nego Albancima. Jer, tim Odbora Skupštine Srbije za odnose sa Srbima izvan Srbije i Ministarstva dijaspore zadužen za promovisanje srpskih interesa i očuvanje suvereniteta Srbije u njenoj južnoj pokrajini zatražio je od Vlade Srbije 350.000 evra iz budžetskih rezervi i ta sredstva još nisu odobrena, dok je kosovska vlada iz Prištine, kako se čulo na tribini u Ministarstvu dijaspore, za lobiranje u korist nezavisnog Kosova izdvojila 30 miliona evra.
Tadić angažovao Jevreje
Iako Srbija u Americi za sada nema plaćenu lobističku kuću, „Fajnenšenel tajms“ piše da je predsednik Boris Tadić, u svojstvu čelnika Demokratske stranke, angažovao konsultantsku firmu „RSLB“, koju vodi grupa izraelskih biznismena i bivših političara, a to je prema napisima pomenutog lista, dovelo do nagađanja da Tadić želi pridobiti za srpske interese uticajni američko-jevrejski lobi u SAD.
– Tome treba pridodati i zamašne svote iz albanske dijaspore, koje se već više od 15 godina izdvajaju i troše za istu svrhu, angažovanjem visokoprofesionalnih lobista i legalnih lobističkih kuća – napominje Jakšić.
Albanska dijaspora u zapadnoj Evropi, Americi i Australiji, kako se može videti na njihovim internet-prezentacijama, radi složno za isti cilj – stvaranje velike Albanije, bez obzira da li su se u evropske i prekomorske zemlje uselili iz današnje Albanije, Makedonije, Crne Gore, Grčke ili sa Kosmeta, za razliku od srpskog rasejanja, među kojim su već počela polemike u stilu ko je više ili manje važan, ko je veći ili manji patriota da bi zastupao i u svetu promovisao srpske interese na Kosovu i Metohiji.
Iako među Srbima postoje pomenuta sporenja, Institut Srbije i Crne Gore, nevladina organizacija iz Brisela – sedišta Evropske unije, a čiji je osnivač Zoran Milinković iz Pariza, zakazao je za 21. januar konferenciju pod nazivom „Srpska dijaspora u Evropi, njen značaj iuticaj na promociju srpskih interesa“. Vodeća tema je „Uloga i značaj srpske dijaspore u odbrani državnog suvereniteta na Kosovu i Metohiji“, a prema najavi, očekuje se i učešće predstavnika EU.
– Analizirajući statistike, Institut je došao do zaključka da u evropskoj dijaspori postoji više od 650.000 Srba koji su strani državljani. Među njima je izvestan broj uglednika i visoko pozicioniranih ljudi, a svi oni su glasači zemalja čiji su državljani. Želimo sve da ih uključimo i angažujemo da podignu svoj glas u odbrani Kosova i Metohije, kod predstavnika vlasti u evropskim državama, za koje su i ti Srbi glasali – objašnjava Milinković.
Kada je reč o Vašingtonu, prema pisanju londonskog „Fajnenšenel tajmsa“, albanska organizacija „Savez za novo Kosovo“ velikim novčanim svotama uveliko vodi agilnu kampanju za nezavisno Kosovo. Pridobili su mnoge američke zvaničnike, bivše i sadašnje senatore i kongresmene, jedan ugledan institut i platili kompaniju za lobiranje, dok Srbija još nema profesionalne lobiste.
