Marko Đorđević radi kao gostujući predavač na bostonskom Berkliju, najčuvenijem muzičkom koledžu na svetu, na kojem se, između ostalog, izučava džez muzika.
Član je Drummers Collective i vodi postbop – fusion sastav Sveti.
Nedavno je uvršten u knjigu The New Face Of Jazz, kojoj su tema najznačajniji džez muzičari našeg vremena.
Važi za najcenjenijeg srpskog bubnjara i svake godine sa prijateljima Vasilom Hadžimanovim i Brankom Trijićem u okviru grupe Trio Sveti nastupa na nekoliko koncerata u Srbiji.
Pre večerašnjeg koncerta na beogrdaskom Kalemgdanu, Trio sveti je nastupao u Leskovcu.
Đorđević naglašava da publika u unutrašnjosti vrlo dobro zna šta je dobra muzika.
„Naša muzika obiluje improvizacijama, a improvizacija je zapravo spontana kompozicija. Ljudi reaguju na naše stremljenje da na ceni u tom autentičnom momentu napravimo nešto lepo. Lepo za nas i publiku. Pre par dana smo svirali pred punom salom leskovačkog pozorišta. Ljudi u unutrassnjosti su željni dobrog muzičkog programa i sjajno reaguju kad čuju nešto kvalitetno i drugačije“ kaže Đorđević.
Za večerašnji nastup Tro Sveti su spremili neka iznenađenja za publiku
„Sjajni mladi basista Petar Krstajić sviraće polovinu koncerta sa nama. Namera nam je i da predstavimo tri mlada i jako talentovana saksofonista i jednog trubača. Svako od nas će odsvirati po neku stavr sa nama. Svi ti muzičari su iz Beograda, pa je izvodljivo da ih predstavimo kao mlade uzdanice srpskog džeza na večerašnjem koncertu“.
Prema njegovim rečima, nema nekog naročitog ambijenta za džez muziku u Srbiji, iako su na sceni prisutni jako talentovani mladi muzičari.
„Ima više mladih talentovanih džez muzičara u Srbiji u odnosu na vreme kada smo Vasil i ja počinjali sredinom devedesestih godina prošlog veka, ali i manje mesta gde bi oni mogli da pokažu svoje umeće i talenat. Andrija Gavrilović, Ognjen Gotovčević, Rastko Obradović, Luka Ignjatović su mladi formirani muzičari. Izbor mesta na kojima se svira dobar džez u Beogradu pa i u Srbiji je sužen i tako se sužava mogućnost da oni pokažu šta znaju. Možda je Bitef Art Cafe predstavlja jedan od retkih prostora koji je otvoren za slobodnije muzičke pravce“ kazao je Đorđević.
On napominje da je legalna svirka u klubu u Njujorku praktično nemoguća.
„Zakoni su takvi, da se ljudi na različite načine dovijaju kako bi svirali u klubovima. Nije sve „na belo“, što bi se reklo“ kaže Đorđević.
Naš cenjeni bubnjar deluje na nekoliko platformi u Njujorku.
„Pre svega učestvujem u nekoliko muzičkih projekata. Moj bend Sveti i dalje funkcioniše. Verujem da ćemo peti album snimiti na jesen. Imam bend Take off collective sa Norvežaninom Ole Matisonom. Sa njima stvaram izazovnu muziku koja je čista improvizacija bez kompozicije. Komponujemo na licu mesta. Sviram i u bendu Džastina Malenca koji svira francusku hornu. Ponedeljkom i utorkom sam u Bostonu, gde predajem na Berkliju…“ kaže Đorđević.
Vrhunski umetnik savetuje mlađe kolege kako postati muzičar i opstati na sceni:
„Ljubav je najvažnija za momenat u kojem neko postaje muzičar. Ljubav prema muzici i vera u sebe. Što se tiče opstanka, paradigma se stalno menja. Ekonomija je uvek drugačija. Važno je da muzičari prelome da će živeti samo od muziciranja. To ih čini maksimalno profesionalim. Svirati, predavati, raditi transkripcije. Ne zanosim se mišlju da ću ikada postati bogat“ ističe Đorđević.
Njegova strast osim muzike je i trčanje.
„Uživam da trčim 10 kilometara od Kosančićevog venca, gde stanuje moja majka do Banjice, gde mi stanuje ženina majka. Meni je to lepa trasa. Trčaću uskoro „maraton detinjstva“ oko lokacija u Beogradu gde je moja porodica živela godinama unazad“, kažao je Đorđević.
