Duže od decenije, od smrti supruga Šabana, starica Šema Kurtanović (83) iz novopazarskog prigradskog naselja Šutenovac živi sama, nema nikakve prihode, jedva se prehranjuje, a još teže nabavlja ogrev i potrebne lekove.
Da nije dobrih komšija koji joj povremeno donesu hleb, a često i druge namirnice, baka bi i bukvalno gladovala.
– Dece nismo imali. Dvojica braće davno su mi umrla, a sestra, starija od mene, živi u Turskoj, bolesna je i nemoćna da mi pomogne. Oca nisam zapamtila, a majka se preudala kad sam imala deset godina. Iz zabitog sela Kovači kod Tutina, gde sam rođena, mlada sam se udala u susedno selo Paljevo. U životu sam se mnogo mučila, radila sam krvavo od jutra do mraka, bez nekog opipljivijeg rezultata. Od posne zemlje nije moglo da se živi, pa sam sa pokojnim suprugom bolji život tražila i u Turskoj, gde imam rodbinu i gde smo živeli jedno vreme. Nismo se snašli, pa smo se i vratili u Novi Pazar, ne sluteći da ću u starosti spasti na ove grane – priča starica i dodaje:
– Oskudevam baš u svemu i samo moja napaćena duša zna kako mi je, ali ipak se borim i ne predajem se. Srećna sam što sam na nogama, što još hodam i što uspevam da, kad imam od čega, sebi umesim hleb i spremim bar po jedan obrok dnevno. Posebno mi je teško u ovo doba korona-virusa. Svi su se povukli u svoje kuće, malo ko me posećuje, retko dobijem i pomoć. Teško mi pada i samoća. Nekada prođe i po nedelju dana, a da ni sa kim ne progovorim – ističe ova siromašna starica.
Mada se bliži zima, baka Šema još nije obezbedila drva, dugo nije platila struju, pa joj preti isključenje. Nedostaju joj mnogi lekovi, u kući nema ni kilogram brašna, šećera i soli. Brine, da li će dočekati proleće.
– Samo kad bih ogrev obezbedila, sve bi drugo nekako moglo i da se pretrpi, ali hladnoća u kući ne može, pogotovu ako je čovek u mojim godinama. Nadam se da će se javiti dobri ljudi i da će mi pomoći da koliko-toliko spremna dočekam prve mrazeve i snegove. Ne treba mi mnogo, da kupim bar pet-šest metara drva, da platim nekoga da ih iseče, iscepa i složi. Isto tako da se obezbedim lekovima i imam za taksi kad moram kod lekara, jer sa mojim „teškim nogama“ pešice ne mogu do grada i bolnice – objašnjava baka i ističe da je sigurna da će pomoć stići.
Komšije sagradile kuću
Kuća u kojoj živi baka Šema još nije kompletno završena, nije omalterisana i nema nikakvu izolaciju, pa je zimi teško zagrejati. Da nije bilo komšija i dobrih ljudi iz ovog kraja, koji su svojim prilozima i radom baki sazidali dom, Šema bi bila podstanar, a kiriju ne bi imala od čega da plati. Mnogo je, kaže, zahvalna svom komšiluku.
Na stotine sličnih sudbina
Na području Novog Pazara, Sjenice i Tutina, a posebno na Pešteru, Goliji i Rogozni još stotine usamljenih staraca traži pomoć koju od opština i države retko kada dobije. Dešava se da usamljeni starci preminu u zabitim selima a da niko ne zna da su umrli, vrlo često meštani (u selima su uglavnom ostali stariji ljudi) prikupljaju dobrovoljne priloge da bi ih sahranili.
Kontakt za pomoć
Budući da se već nadaleko poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović, sprema da poseti Šemu Kurtanović i odnese joj prvu pomoć, plemeniti čitaoci „Vesti“, mogu pomoći ovoj usamljenoj baki i njegovim posredstvom. Sa Hidom mogu stupiti u kontakt putem telefona na broj: +381 64 330 32 40 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Naravno, na usluzi je, kao i uvek Redakcija „Vesti“.
Чланак Samoća teža od nemaštine се појављује прво на Vesti online.
