Vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci biće ekspresno otkriveni pri svakoj rutinskoj kontroli jer saobraćajna policija odnedavno koristi modernizovane alkometre i aparate za otkrivanje prisustva narkotika u organizmu.
Saobraćajna policija trenutno raspolaže sa oko 450 savremenih alkometara. Za razliku od starijih verzija, novi mere koncentraciju alkohola i u vazduhu oko vozača, dakle ne samo pri testiranju. U praksi to znači da policajac može da utvrdi da li je vozač konzumirao alkohol i bez da ga podvrgne testiranju (bez duvanja u alkometar).
– Etilometri novijih generacija u sebi sadrže dve opcije, aktivni i pasivni status. U prvoj opciji u pitanju je klasično podvrgavanje vozača alkotestu duvanjem, što je opšte poznato, dok druga opcija omogućava da se utvrdi da li u vazduhu oko vozača ima alkohola ili ne. Naši službenici to mogu da utvrde približavanjem aparata ka vozaču, nakon čega će se na ekranu uređaja pojaviti informacija doslovce ima alkohola ili nema alkohola. Jedina razlika od klasičnog testiranja je u tome što se u ovom slučaju količina alkohola ne izražava u jedinici merenja, nego samo njegovo prisustvo – kaže za Blic Zoran Vujković, šef Odseka za razvoj i opremanje u Upravi saobraćajne policije.
Podsetimo, Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje da je maksimalna dozvoljena količina alkohola u krvi 0,3 miligrama po mililitru, odnosno promila. To u praksi obično znači jedno pivo ili dva žestoka pića, mada količina alkohola u krvi koja se meri pomenutim uređajima u velikoj meri zavisi od više faktora, a naročito od telesne konstitucije vozača. Ipak, ko pije ne treba ni da pomišlja da sedne za volan pre svega zbog svoje i tuđe bezbednosti, onda i zbog visokih novčanih kazni, oduzimanja dozvole i na kraju mogućeg odlaska u zatvor.
Ako je dosad uopšte bilo dileme da li naša policija ima aparat za otkrivanje prisustva psihoaktivnih supstanci i opojnih droga u organizmu vozača, ona više ne postoji. Policija još od avgusta prošle godine vrši kontrolu rada i testiranje jedne vrste ovih uređaja, kažnjava i isključuje vozače iz saobraćaja, koji su pod dejstvom opojnih sredstava. Naravno, nemaju sve patrole ove aparate, ali se polovinom ove godine očekuje njihova nabavka, pa bi u svim većim gradovima Srbije trebalo da počne testiranje vozača na opijate.– Uređaji koje trenutno posedujemo pokazali su se kao efikasni, a koristimo ih u specifičnim situacijama. Primera radi, kada se dogodi saobraćajna nezgoda, a jedan od učesnika pokazuje da nije u psihofizičkom stanju za bezbedno upravljanje vozilom, vrši se najpre testiranje na alkohol. Ako se ispostavi da nema alkohola u krvi, onda je pretpostavka da je konzumirao opojna sredstva i to se obično ispostavi kao tačno, a utvrdi se takozvanim drag testom – objašnjava Vujković.
Za testiranje na narkotike otprilike je potrebno 15 minuta. Vozač na zahtev policajca ostavlja uzorak pljuvačke na umetku koji se nakon toga priključi na uređaj za drag test, koji je veličine kao manje kućište za kompjuter. Nakon toga na ekranu će izaći informacija da li je vozač pod dejstvom narkotika i ako jeste utvrdiće se i koja je psihoaktivna supstanca u pitanju. Savremeni aparati za testiranje na narkotike, koje koristi i srpska policija, utvrđuju prisustvo amfetamina, metamfetamina, opijata, fenciklidina i drugih opojnih supstanci. Uređaj za otkrivanje prisustva psihoaktivnih supstanci u sebi sadrži i štampač, tastaturu, USB kabl, kao i softver za prenos podataka.
