U prisustvu Prof. Cedomira Nestorovic, Skupstina dijaspore Juga Francuske na svom vanrednom zasedanju na Antibu u subotu odlucila
TRAZITI OD VLADE SCG DA DKP FINANSIRAJU RAD REGIONALNIH SKUPSTINA DIJASPORE I HITNO DONOSENJE ZAKONA O RESTITUCIJI IMOVINE BIVSIM VLASNICIMA
Vanredna sednica Skupstine dijaspore Juga Francuske odrzana je u subotu 1/03/03 u Antibu (Azurna obala) u besprekornoj organizaciji gospodina ing. Vladimira Milosevica iz Antiba, clana predsednistva i predsednika Komisije za Poslovno-privrednu saradnju i investicije pri Skupstinn dijaspore Juga.
Sednici je prisustvovalo 16 od 24 postojeca poslanika na kojoj se raspravljalo u krajnje demokratskoj atmosferi o sadrzajnom dnevnom redu. Sednici su predsedavali : gospodin Marko Krsmanovic, predsednik Skupstine dijaspore Juga Francuske i potpredsednik Komisije za Poslovno privrednu saradnju i investicije pri Savetu Dijaspore, gospodin Vladimir Milosevic, podpredsednik Skusptine dijaspore Juga Francuske i gospodin Spasoje Krivokapic, podpredsednik Skupstine dijaspore juga Francuske i predsednik Komisije za ljudska prava i politicka pitanja pri Skupstini.
Dnevni red je imao za cilj da, izmedju ostalog, utvrdi i potvrdi:
“ datum vanrednih izbora za upraznjena poslanicka mesta,
“ izvestaje komisija skupstine o proteklom radu i akcijama,
“ izvestaje o dobijanju novih prostorija u okviru konzulata SCG u Lionu,
“ izvestaje Prof. Nestorovica sa zadnje sednice Saveta dijaspore,
“ zahteve po pitanju oblika finansiranja regionalnih skupstina i izglasavanja zakona o restituciji imovine bivsim vlasnicima.
Nove prostorije za Skupstinu Dijaspore pri Lionskom konzulatu
Sa velikom paznjom i zadovoljstvom je propracena vest da je zajednickim zalaganjem Skupstine i DKP-a iz Liona sa gospodinom konzulom Aleksandrom Miticem pronadjen prihvatljiv nacin stavljanja na raspolaganje i upotrebu Predsednistva Skupstine Dijaspore Juga Francuske jedne prostorije pri lionskom konzulatu. Prostorije su opremljene dobrovoljnim prilogom dijaspore i bice otvorene za rad sa strankama 1-2 puta nedeljno (cetvrtkom i petkom od 14h-18h). Adresa Skupstine Dijaspore Juga Francuske pri DKP u Lionu je 7 quai General Sarrail, 69006 Lyon (sa naznakom za Predsednistvo Skupstine Dijaspore Juga Francuske). Radi se o “ pilot projektu “ koji bi bio prvi takve vrste u svetu, pa se Skupstina nada da ce naici na maksimalnu podrsku nasih gradjana sa juga Francuske.
Vanredni izbori za upraznjena poslanicka mesta predvidjeni da se odrze u roku od 90 dana
Neophodnost popunjavanja upraznjenih poslanickih mesta je i ovaj put bila podvucena. Medjutim, poslanici su se slozili da je pre svega potrebno pristupiti pravovremenom informisanju nasih gradjana o mogucnosti odrzavanja vanrednih izbora. Poseban akcenat je bio stavljen na obavezu poslanika da uspostave sto tesnje kontakte sa nasim klubovima i udruzenjima u cilju predstavljanja rada i ciljeva Skupstine. Zajednicki zakljucak poslanika da je neophodno privuci maksimalan broj poslanika iz klubova kako bi Skupstina stekla potpuni legitimitet predstavljanja svih Srba sa juga Francuske. Dogovoreno je da se u roku od 21 dan, pod pokroviteljstvom lionskog konzulata odrzi zajednicki sastanak predsednika klubova i predsednistva Skupstine dijaspore juga. Ujedno, poslanici su poslali zajednicki apel klubovima da se pridruze i saradjuju sa poslanicima, kako u okviru rada skupstine, tako i u okviru rada u komisijama skupstine.
Na predlog predsednistva koji je prihvacen aklamacijom primljena su i 2 nova poslanika i to : gospodin Milovan Jovanovic iz Liona, direktor gradjevinske firme “ TJ BAT “ i aktivni clan komisije za poslovno privrednu saradnju i investicije i gospodin Dr med Goran Ljubisavljevic, hirurg iz Antiba.
Zapazena aktivnost veceg broja komisija skupstine
Interesovanje poslanika bilo je i prilikom izvestaja o radu raznih komisija od kojih su se posebno istakle Komisija za Obrazovanje na cijem celu se nalazi gospodin arh. Sinisa Lohinski iz Liona, Komisija za ljudska prava i politicka pitanja koju animira gospodin arh. Spasoje Krivokapic iz Anemasa, Komisija za Imovinsko-pravna i socijalna pitanja predvodjena od strane gospodjice Marine Terzic iz Dizona i gospodina Djordja Obrenovica iz Grenobla i Komisija za Poslovno privrednu saradnju i investicije ciji je predsednik gospodin ing. Vladimir Milosevic iz Antiba.
Predsednistvo je izrazilo veliko zadovoljstvo radom komisija u globalu, posebno sa ugla ostvarivanja prava nasih gradjana da se organizuju u vidu tzv. “ letecih skupstina “ i time dodatno uticu na dinamiku delovanja poslanika, ali i svih nasih gradjana koji su slobodni da uzmu ucesca u komisijama bez obzira na to da li uzivaju status poslanika ili ne. Posebno su pohvaljena gospoda poslanici Lohinski, Milosevic i Krivokapic zbog nesebicnog zalaganja za Srpstvo i Srbiju u proteklih 6 meseci, i to : gospodin Lohinski za rad na obnovi dopunske skole za srpski jezik u Lionu i okolnim gradovima juga Francuske, gospodin Krivokapic za uspesno organizovani okrugli sto o politickoj situaciji u matici i dijaspori, te, gospodin Milosevic za efikasno organizovano ucesce srpskih gradjevinskih firmi sa juga Francuske Beogradu na skupu posvecenom renoviranju starih fasada organizovanim od strane Skupstine grada Beograda i Zavoda za zastitu spomenika kulture Beograda. Predsednstvo je iskoristilo priliku da toplo pozdravi svesrdno zalaganje poslanika Vladana Spasojevica iz Liona koji je u saradnji sa gospodinom Zerar Sarijeom, zamenikom predsednika skupstine opstine Sent Foa iz Liona, organizovao dolazaka, i to po drugi put, visoke delegacije Skusptine opstine Kraljevo u kojoj ce biti kompletna ekipa KUD Abrasevic iz Kraljeva. Abrasevic ce se ujedno i predstaviti lionskoj publici u vise javnih nastupa u periodu od 9-16 maja (obavestenje o mestu i prodaji karata kod Predsednistva).
Zapazeno izlaganje Prof Nestorovica, Predsednika Saveta Dijaspore i diskusija o oblicima finansiranja regionalnih Skuptina
Posebnu cast skupstini uprilicilo je prisustvo gospodina Prof. Nestorovica, Predsednika Saveta Dijaspore koji je izrazio bezrezervnu podrsku Skupstini Dijaspore Juga Francuske. Odgovarao je na brojna pitanja poslanika posebno na temu prava glasa dijaspore, o oblicima finansiranja daljeg rada regionalnih skupstina, buducnosti saveta dijaspore, itd.
Po pitanju iznalazenja oblika finansiranja rada poslanika i regionalnih skupstina, Prof. Nestorovic je izneo interesantan predlog, a koji se zasniva na udruzenom naporu DKP-a i Vlade SCG u vidu izdvajanja sume od oko 4 evroa po svakom izdatom administrativnom aktu pri nasim ambasadama i konzulatima u inostranstvu . Ovako konstituisan fond finansijskih sredstava bio bi namenjen za finansiranje rada dijaspore u okviru regionalnih skupstina. Ujedno, Nestorovic je podsetio poslanike da je neophodno potraziti pomoc i od Francuske vlade, koja je po njemu sve do 1993.g. izdvajala preko 350000 franaka za rad nasih udruzenja.
Skupstina je izglasala povodom toga zahtev upucen Nacionalnoj Skupstini Dijaspore Francuske i Vladi SCG da se sto hitnije razmotri gore navedena inicijativa Profesora Nestorovica.
Poslanik Vidoje Puric iz Ramatuela je ponudio dobrovoljni prilog od 1000 evra, koji su poslanici prihvatili, ali tek posto se Skupstina bude konstituisala u udruzenje u skladu sa zanonom od 1901.
Sto se prava glasa dijaspore tice, gospodin Nestorvic je insistirao na cinjenici da dijaspora to pravo vec uziva, ali da se postavlja pitanje nacina ostvarivanja istog. Po njemu, Vlada aktivno radi na pronalazenju prihvatljivih formi glasanja dijaspore, kroz analizu raznih oblika glasanja putem poste koji su vec ustaljena praksa u nekim zemljama sa jakom i prisutnom dijasporom.
Konacno, sto se tice buducnosti Saveta dijaspore, Predsednik je izrazio malu zabrinutost, posebno povodom ostavke gospodina arh. Aleksandra Leka iz Austrije, kao i najavljenih ostavki pojedinih clanova Saveta. I pored toga, Nestorovic je sacuvao optimizam i veruje da ce perspektive biti mnogo jasnije kada se bude prakticno konstituisala zajednica SCG.
Apel nasim gradjanima za formulisanje zajednickog zahteva Vladi SCG za izradu Zakona o pravednoj restituciji imovine bivsim vlasnicima
Poslanici i Predsednistvo su zajedno konstatovali da je jedan broj nasih gradjana u Francuskoj zainteresovan za informacije o povracaju imovine oduzete od strane komunistickih vlasti u periodu od 1944 do 1963. Ovo pitanje se posebno postavilo povodom izlaganja gospodina Marka Krsmanovica, Predsednika Skupstine i potpredsednika Komisije za Poslovno-privrednu saradnju pri Savetu Dijaspore, kada je govorio o prednostima ulaganja u privredu Srbije sa pravnog i ekonomskog gledista (napomenuo je izmedju ostalog : najnizi porez na dobit preduzeca u Evropi, jeftina i kvalifikovana radna snaga, carinske olaksice, ucesce na aukcijama preduzeca i mogucnosti petogodisnjeg odlozenog placanja kupljenih preduzeca, itd). Naime, poslanik Bora Djordjic postavio je sustinsko pitanje regularnosti procesa privatizacije u svetlosti brojnih svojinsko pravnih problema, a posebno po pitanju Ustava koji ne predvidja postojanja prava vlasnistva nad zemljom, vec samo pravo koriscenja.
Skupstina je zbog toga odlucila da apeluje na sve regionalne skupstine i nacionalne skupstine sveta kako bi se zajednicki formulisao zahtev Vladi Republike Srbije da se sto hitnije donese zakon o “ zabrani prometa imovine bivsih vlasnika “ i zakon o “ pravednoj restituciji imovine bivsih vlasnika „. Ujedno, predsednica Komisije za imovinsko-pravna i socijalna pitanja, gdjica Marina Terzic preuzela je na sebe da upozna nase gradjane sa ovom akcijom Skupstine i skupi zahteve i podatke bivsih vlasnika sa teritorije delokruga Skupstine.
Definicija termina dijaspore potvrdjena
Pod tackom razno, koja je naknadno uvrstena, poslanik Branko Kotarac iz Eviana je podigao pitanje definicije i opasnosti od nacionalistickih primesa interpretacije termina “ dijaspora „. Naime, ovaj poslanik je podsetio da je Srbija multietnicka zemlja i izrazio strahovanje da “ je isticanje Srpstva u prvi plan ozbiljna prepreka za ukljucivanje drugih naroda i narodnosti, kao sto su Madjari, Rumuni, Albanci i dr. u sastav i rad Skupstine „.
U odgovoru na ovo pitanje, predsednik Skupstine je podsetio na clanove 3 i 8 Poslovnika skupstine dijaspore juga Francuske koji jasno predvidjaju da Skupstina “ u obavljanju poslova iz ovog delokruga, ostvaruje saradnju sa srpskim i crnogorskim drzavljanima, sa francuskim drzavljanima srpskog i crnogorskog porekla, kao i sa Srbima i Crnogorcima poreklom iz bivse Jugoslavije…“. Pomenute manjine su znaci potpuno dobrodosle ako su nosioci nasih putnih isprava i ako priznaju zajednicu SCG, tacnije smatraju Srbiju i Crnu Goru svojom otadzbinom. Ovo objasnjenje predsednika je podrzano ogromnom vecinom prisutnih poslanika u Skusptini.
Na kraju se poslanicima obratio gospodin Aleksandar Mitic, u svojstvu konzula SCG iz Liona. On je zamolio poslanike da podrze napore Vlade Republike Srbije oko postovanja rezolucije 1244 ONU koja se tice integriteta Kosmeta. Ujedno je podelio svim poslanicima listu srpskih klubova na tlu juga Francuske, kao i listu francuskih poslanika u svakoj od opstina na jugu Francuske kod kojih bi trebalo “ lobirati “ da se nasi drzavljani stave na tzv. „belu listu“ za dobijanje Schengen vize. Taj rezim podrazumeva da bi nasi gradjani mogli bez vize da borave 90 dana na tlu EU.
Skup je zatvorio gospodin Marko Krsmanovic preuzevsi na sebe obavezu da registruje Skupstinu pri prefekturi Rona u skladu sa zakonom o udruzenjima iz 1901. .
