Sagledavajući aktuelnu situaciju u društvu, UO Udruženja književnika Srbije (UKS), kao najstarijeg umetničkog, esnafskog Udruženja na Balkanu, ali i kao samostalne, staleške, dobrovoljne, neprofitne i nestranačke organizacije najvećeg broja književnika u Srbiji, shodno odredbama Statuta UKS (član 1. Alineja 5: „U ostvarivanju i unapređenju zajedničkih ciljeva i interesa, UKS je strano svako kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i osobenostima.”), većinom glasova, odlučio je da pruži podršku zahtevima studenata sa državnih Univerziteta u Srbiji, apelujući ujedno na sve učesnike u političkom i javnom životu da svojim postupcima, izgovorenom rečju, činjenjima i/ili nečinjenjima maksimalno doprinesu smirivanju tenzizija i sukoba u društvu.
Očekujemo da nosioci vlasti na svim nivoima i u svim nadležnim organima ispune sve argumentovane i opravdane zahteve studenata, a naročito one koji se odnose na krivično-pravno postupanje i procesuiranje svih lica koja su pribegla nasilju nad studentima, kao i da se obezbedi apsolutna, neselektivna vladavina i primena prava za sve građane i građanke u Republici Srbiji uz poštovanje načela jednakosti i ravnopravnosti, da se prekine sa praksom kršenja Ustava i zakona, neovlašćenog preuzimanja nadležnosti, daljneg razaranja ionako urušenih institucija i da sukobe zameni najširi društveni dijalog, koji će se odvijati u atmosferi tolerancije, uvažavanja sagovornika, spremnosti na kompromis i bez tabloidnog, propagandnog i senzacionalističkog raspirivanja daljnih sukoba i podela.
Država i društvo su slobodni i demokratski ako ih čine slobodni i ravnopravni građani. Država i društvo mogu biti, u ekonomskom smislu, bogatiji ili siromašniji, ali su svakako suštinski siromašni ako su im sloboda, jednakost pred zakonom, demokratija, ravnopravnost i spremnost na dijalog u hroničnom deficitu.
Premala smo mi zemlja i premali narod da se ovako, i ovoliko, delimo.
Naša budućnost zavisi samo od nas, od naših današnjih odluka, ali ta budućnost nije naša budućnost — već budućnost naše dece, i zbog toga naše današnje odluke moraju da vode računa o tome, o onom što dolazi, što deci, našim današnjim srednjoškolcima i studentima, ostavljamo.
Post Views: 33
