7. Јун 2016 – 9:31
Поводом чланка “Самољубље Божијег слуге, Владика исковао себе на златнику”, објављеном у новинама “Блиц” (5. јун 2016. године), обавештавамо јавност да су у поменутом тексту, који је потписала Жељка Јевтић, изнете грубе, тенденциозне и злонамерне тврдње са очитом намером да се углед Епископа шумадијског Господина Јована уруши, или бар доведе у питање.
По већ познатом моделу, када се не сме или не може писати о тешким темама које се тичу друштва у целини и које утичу на животе људи, прибегава се сензационалистичком писању, тако што се лажна актуелност текста постиже измишљеним увредама, клеветама, обманама, претеривањима, непотпуним информацијама, намерним пренебрегавањем одређених информација, јевтиним провоцирањем емоција читалаца, циљаним узнемирањем јавности, преувеличавањем, представљањем само једне стране и, наравно, изостављањем контекста. А контекст је следећи.
Поводом четрдесет година од рукоположења у свештенички чин, двадесет година архијерејске службе и десет година на трону Епископа шумадијских, 2012. године основан је Уређивачки одбор за издавање “Споменице” која би била посвећена овим јубилејима Епископа шумадијског Господина Јована.
Резултат рада овог одбора био је издавање “Споменице” која је 25. јула 2013. године представљена јавности. Ова “Споменице”је дар свештенства Епархије шумадијске свом Епископу коју је Владика Јован тада и касније делио пријатељима Цркве и Епархије, установама и угледним личностима. Ова “Споменице” била је запакована у кесу са одразом лика и потписом Епископа шумадијског, док је уз “Споменице”, као поклон, дариван и медаљон са ликом Епископа шумадијског Господина Јована. Дакле, украсна кеса је саставни део паковања “Споменице”, а не самостални производ у функцији било чијег себељубља.
Медаљон са ликом Епископа шумадијског Господина Јована, који је дељен уз “Споменице”, израђен је на иницијативу поменутог Уређивачког одбора и изливен је од месинга, док је само мањи број ових медаљона пресвучен декоративном позлатом. Дакле, Епископ шумадијски није исковао свој лик на златнику, нити такав златник уопште постоји.
Издавање оваквих споменица није никакав изузетак. Епархија шумадијска је, такође, издала и “Зборник радова” посвећен другом Епископу шумадијском Сави Вуковићу, а у изради је и монографија посвећена првом Епископу шумадијском Валеријану Стефановићу. Сличне споменице издавале су и друге Епархије СПЦ, тако да ова “Споменица” није ни једина ни усамљена, и не тиче се Јована Младеновића као појединца, већ њега као Архијереја у коме се возглављује Црква Божија у Шумадији. Отуда ова“Споменица” представља сведочанство црквеног живота у Епархији шумадијској, као и сведочанство архијерејског служења Владике Јована.
Исти је случај и са медаљоном на којем је лик надлежног Епископа. Такви медаљони се израђују и даривају од стране Епископа, а и сам Владика Јован је исте добијао на молитвену успомену у разним приликама од више Архијереја, како у Србији тако и у иностранству. Наравно, ни ти медаљони, као ни медаљон са ликом Епископа Јована, нису од злата.
Аутомобил “Фримонт” није власништво Епископа шумадијског Господина Јована, већ је то службено возило које се налази у власништву Епархијског управног одбора Епархије шумадијске. Возило је купљено и регистровано у Крагујевцу по уобичајеној процедури, без икаквих нарочитих захтева, како у погледу броја, тако и када су у питању слова на регистарској таблици аутомобила.
Када су у питању остале квалификације и увреде, поготово оне које наводно износи неименовани професор Теолошког факултета, не вреди трошити речи. Да ли се Епископ Јован, који у току године одслужи преко три стотине Светих Литургија, поставио изнад свих или служи свима, могуће је веома лако проверити пратећи његове активности, како на интернет презентацији Епархије шумадијске, тако и преко “Каленића”, часописа Епархије шумадијске.
Нама остаје само да прибележимо још једно тужно сведочанство о урушавању новинарске професије у Србији, проистекло из страха наручилаца чланка у “Блицу” од угрожавања нечијег култа личности.
Из Канцеларије Епископа шумадијског
