Sandra Srnić je jedina devojka, naše gore list, koja je kao profesionalni vojnik boravila u mirovnoj misiji u Avganistanu. U daleku azijsku zemlju išla je proletos, u uniformi vojske Kraljevine Holandije, i u surovom ratnom okruženju ostala četiri i po meseca. Ovih dana zasluženi odmor potražila je u Šapcu, gde se u naselju čavić nalazi njena porodična kuća.
Simpatična dvadesetjednogodišnjakinja, koju krasi dugačka, riđa, kovrdžava kosa, u holandsku vojsku se prijavila sa nepunih 18 godina. Iako je, prethodno, u ovoj zemlji završila srednju medicinsku školu, nije mogla da odoli vojničkom pozivu, koji je, kako naglašava, obožavala od najranijeg detinjstva.
– To je bio veliki šok za moju majku, ali se na kraju ipak složila. Uspešno sam obavila provere psihofizičke spremnosti, prošla obuku i položila sve testove koji se postavljaju profesionalcima. U vojsci sam naučila i da upravljam oklopnim vozilom. Kada se navikneš, vožnja tenka ne razlikuje se mnogo od vožnje automobila – kaže za naš list Sandra Srnić.
Njena kasarna u Holandiji nalazi se blizu nemačke granice. Tamo boravi od jutra do večeri, a treninzi su redovni. Kaže da joj fizičke aktivnosti ne padaju teško, ali i da u streljani postiže odlične rezultate. Jedinica u porodici, za odlazak u nestabilni Avganistan prijavila se dobrovoljno.
– Trebalo je izdržati na plus 50 stepeni pod punom ratnom opremom, ali se ne žalim. čuvali smo sigurnost lokalnog stanovništva i dopremali humanitarnu pomoć na najnepristupačnija mesta. Za mene je ovo bilo neprocenjivo životno iskustvo – ističe mlada Šapčanka.
Kada vršnjacima u Srbiji priča čime se bavi i gde je poslednjih nekoliko meseci sve boravila, gledaju je sa ogromnim čuđenjem i nevericom. Pogotovo, što izgledom ne odaje grubog profesionalnog vojnika. Naprotiv. čak ni u pustinjama Avganistana nije propuštala priliku da se našminka i „dotera”.
