U Kragujevac će stići više od milijardu evra koje će proizvođač automobila iz Torina i država Srbija uložiti u „Zastavu“. Tako bar garantuje potpisani ugovor, o kome je cela zemlja brujala prošle nedelje. Ali novac neće stići u kešu! Dok se ne zahuktaju montažne linije sa kojih bi godišnje trebalo da siđe najavljenih 300.000 automobila, dok ne stignu prve plate po meri „Fijata“ i ne izgrade se autoput, železnica, nova toplana i još mnogo toga obećanog, proći će mnogo vode Lepenicom. Jer prvi torinski model automobila biće napravljen tek početkom 2010. U međuvremenu, u centru Šumadije vlada prava pomama za profesorima italijanskog i kuvarima koji su znaju da prave špagete, pice, tartatelje….
U iščekivanju boljeg života svako u ovom gradu gleda kako da „otkine“ mrvicu od one milijarde. Nije tajna da u Kragujevcu postoji i druga strana života, koja se razlikuje od glamuroznih potpisivanja govora, najava velikih investicija. Na buvljaku i dalje svoj hleb zarađuje oko hiljadu, uglavnom bivših „Zastavinih“ radnika. Oni koji su ostali u fabrici primaju 300 evra. U parkiću preko puta pijace na desetine je onih koji preprodaju stare stvari, kako bi zaradili za hleb. Na tržištu rada je 25.000 nezaposlenih.
– Sreća, pa je Lepenica mala, valjda neće mnogo vode proteći! Nemam ja ništa od tih miliona i aviona. Izdržavam dvoje dece na fakultetu. Ni sam ne znam kako. Žena ne radi. Dobila otkaz kad je bilo ono veliko previranje u „Zastavi“ pre sedam godina. Ko će nju da zaposli u pedesetoj? Dok ne stignu bolji dani, treba neki hleb jesti. Ako me Italijani zadrže, priča se da će plata biti bar duplo veća – kaže Miodrag Rajković, dok na pauzi za doručak sedi u fabričkoj hali i iz novina „bistri politiku“.
Pomama za luksuznim stanovima
Koliko ove nedelje, u Kragujevac će stići prvi tim menadžera sa porodicama. Preduzimljivi i iskusni rentijeri nekretnina odmah su reagovali i napunili stranice oglasa ponudama za izdavanje stanova uz napomenu da će kvadrate ustupiti samo strancima. Za posebne goste i cena je posebna.
– Stranci traže stanove veće kvadrature i luksuzno opremljene. Uvek iznajmljuju u novogradnji i stanovi moraju da imaju podzemnu garažu, interfon, italijanske pločice u kupatilu, klimu, kablovsku, priključak za brzi Internet, mašinu za veš i sudove, video nadzor. U poslednjih nedelju dana dolazilo je mnogo Kragujevčana sa ponudama. Nek su osetili da je na pomolu dobar biznis, pa su se iselili u vikendice, a svoje stanove spremni su da izdaju. Najskuplji izdat stan strancima prošle nedelje otišao je za 450 evra. To je godišnje više od pet hiljada evra prihoda. Nije malo – kaže Nevenka Bogdanović, agent za nekretnine.
Privatnici i ugostitelji stoje sa strane i merkaju kako da što bolje finansijski prođu u novom „poslu stoleća“. Odmah su upisali svoje zaposlene na kurseve italijanskog. Nema sada škole stranih jezika u Kragujevcu koja u svoju ponudu nije uvrstila i učenje maternjeg jezika nadolazećih poslovnih partnera. A potražnja za kursevima porasla je čak za trećinu.
– Moraćemo da angažujemo još pet profesora italijanskog, koji će nam pomoći da što više Kragujevčana nauči jezik. Trenutno imao tridesetoro polaznika. Uče ih i radnici iz proizvodnje, ali ima i direktora iz „Zastave“, kojima je fabrika platila kurs. NJima je ovo drugi jezik, jer istovremeno usavršavaju engleski. Sve su to ljudi srednjih godina, pa nije lako. Najteže im ide gramatika. Oni, koji još nisu savladali rad na kompjuteru, sada se upisuju na tečajeve – kaže Radenko đorđević, koordinator u „Zastava obrazovanju“.
Uvezli i sveske
Da sve bude u znaku dobrodošlice, vlasnici knjižara u Kragujevcu od prošle nedelje u ponudi imaju sveske na čijim koricama je znak „Fijata“. Prodaju se u dve veličine, uvezene su iz Italije.
– Namenski sam ih nabavio. Idu kao alva. Kupuju ih više dečaci, odnosno očevi, ali ovde redovno svraćaju i naši inženjeri i tehničari iz „Zastave“ – kaže Jovan Todorović, vlasnik knjižare „A 4“.
Sa Italijanima, kažu ljudi od biznisa, stiće će još stranaca. Već prekjuče dolazila je delegacija iz Indonezije, jer je zainteresovana da pregovara sa „Fijatom“ . Hoće da uvoze njihove automobile. Špediterske firme iz Beograda već su otvorile svoje poslovnice u Kragujevcu.
Ugostitelji su se pobrinuli da hrana bude po meri gostiju. Samo tri dana nakon što je potpisan ugovor sa torinskim proizvođačem, na meniju picerije „Odisej“ osvanula je pica „benvenuti fiat“. Preduzimljivi vlasnik Darko Lazić kreirao je na testu „fiću“ čija je podloga italijanska trobojka, napravljena od paradajza, pavlake i zelene salate. Jestiva „nacionalna klasa“ je od kačkavalja, točkovi su mu od ljute italijanske kobasice, a prozori od maslinki. Već je nabavljena „napolitanska peć“ založena cerovinom, jer samo u njoj se dostiže potrebna temperatura za pečenje pice od 470 stepeni.
Stručnjaci iz „Fijata“, koji su mesecima u Kragujevcu pripremali potpisivanje ugovora i „skenirali“ fabriku, bili su redovni gosti ove picerije.
– Gosti iz Italije obrok počinju pastama, špagetama i njokama, nastavljaju picom, a onda naručuju meso. Od telećeg bifteka do ćurećih grudi. Odmah naručuju pivo, a završavaju žestokim pićima, viljamovkom i „žutom osom“. Od slatkiša najviše vole tiramisu, kruške u vinu i pitu „san đorđo“ – kaže vlasnik picerije Darko Lazić, koje je svoje konobare i kuvare već upisao na kurs italijanskog jezika.
Još nešto su ugostitelji naučili o menadžerima iz Torina. Dolaze tek na ranu večeru oko 19 sati i odlaze najkasnije oko 23 časa. Plaćaju svako za sebe isključivo „golden viza“ karticama, koje je izdao „Fijat“, te svi koji nisu imali terminale za platne kartice, ovih dana ih užurbano postavljaju. „Tvrda struja“ nacionalnih restorana u Kragujevcu neće odustati od svojih jelovnika.
– Taman da umru od gladi, ali ja svoje ne menjam. Ali najveći je štos što oni vole naša jela. Italijani koji su dolazili kod mene slistili su svadbarski kupus kao ništa, a proja ih podseća na njihove lazanje. Jagnjetina je za njih prava poslastica. Planiram da u jelovnik uvrstim sarme „a la zastava“ . Uši ima da im zuje, praviće kola najbolja na svetu – kaže Nikola Janjatović, dugogodišnji ugostitelj i vlasnik nacionalnog restorana.
