Tridesetsedmogodišnji Saša Romanovski iz Melburna izazvao je ovih dana buru razlicitih komentara, nakon što je na SBS radiju izjavio da mu je dugogodišnja želja da licno upozna Jovanku Budisavljevic, suprugu Josipa Broza, te da joj uruci materijalnu pomoc iz vlastite uštedevine. Ovu želju ima, kaže, nakon saznanja da Titova udovica danas živi u nedostojnim uslovima.
Saša se doselio u Melburn pre skoro desetak godina kao izbeglica iz Sarajeva, a tek za nekoliko meseci posetice svoj rodni kraj prvi put od kako ga je napustio. Želja mu je da prilikom te posete obide svoju porodicu, posebno bolesne brata i sestru. U Sarajevu, kaže, više nije mogao da trpi nacionalnu netoleranciju, jer je po ocu srpskog porekla, a po majcinoj strani makedonskog.
Iz doba rata u duši mu je ostala velika gorcina.
Oterala ga verska mržnja
– Kad sam otišao iz Sarajeva vladala je velika nacionalna i verska mržnja. Ja nisam ucestvovao aktivno u ratu jer sam religiozan i ne verujem da jedan rat može da reši bilo šta. Rat može da traje jako dugo, ali posle rata dolazi mir, a šta onda – kaže Saša Romanovski.
– S verom u Boga, medutim, stare rane su zalecene, ali loša secanja nisu zaboravljena. Na pocetku, ni ovde mi nisu cvetale ruže. Sam sam morao da se izborim za život. Bog me je pogledao i danas mogu da kažem da sam uspeo. Sada radim kao prevodilac za srpski i makedonski jezik.
Kad je došao sve je bilo drugacije.
– Moja pokojna majka ima ovde u Melburnu veliku familiju. Nažalost, u vreme kad nam je bilo najteže niko se od njih nije javio i pitao da li nam treba pomoc, ponudio makar emocionalnu podršku. Ona je umrla 1999. godine. Ja sam jako religiozan, mislim da mi je sam Bog pomogao da sada živim dosta dobro.
O želji da pomogne Jovanki Broz, zbog koje ga je, kaže, cak i tetka napala posle emisije na radiju, kaže:
– Dugo pratim sudbinu naše srpske pravoslavne sestre gospode Jovanke Budisavljevic Broz. Ona ima interesantnu, ali tragicnu sudbinu. Ona je dobra hrišcanka i dobra pravoslavka pored toga što je bila supruga predsednika Tita. Ona je zadržala svoju pripadnostsrpskom narodu i svojoj pravoslavnoj veri.
Šalje novac bivšem komšiji
Saša vec duži niz godina pomaže svog nekadašnjeg komšiju, decaka Marka Kovacevica, unuka svojih bivših komšija iz Karlovca, koji sada žive u Novom Sadu. Odnedavno se obavezao da preko projekta „Spasite decu“ bude sponzor i još jednoj devojcici iz Afrike.
Iz politickih razloga ona to nije mogla da ispoljava u javnosti.
Po Sašinim recima, njegovu majku i Jovanku Broz povezuju slicne sudbine.
– Bilo bi jako lepo i humano da se Jovanki Broz pomogne makar malo. Pokušao sam da dodem do njenog telefonskog broja, ali je privatan, te nisam uspeo. Pokušacu opet sad kod odem tamo. Kuca u kojoj ona sada živi je jako stara, prokišnjava, nedavno je imala i poplavu.
Prima malu nadoknadu, što nije ni penzija nego vrsta pomoci od koje ne uspeva da pokrije ni osnovne potrebe, tako da joj život nije ni tako lak.Trebalo svi da se zamislimo nad njenom sudbinom.
Napisao 400 pesama
Ispricao je Saša i da piše poeziju i do sada ima preko 400 pesama koje ce objaviti po povratku iz rodnog kraja. Veliki idoli u muzici su mu Kornelije Bata Kovac, Oliver Mandic, Dragana Šaric – „Bebi Dol“ koje želi da upozna. Takode, se nada da ce tokom boravka u starom kraju uspeti i da pronade saputnicu sa kojom bi živeo u Australiji.
Na pitanje da li razume da njegova namera nece naici na razumevanje kod mnogih koji su stradali u režimu koji je ona predstavljala, Saša kaže:
– Bilo je negativnih reakcija. Moja namera je, medutim, pre svega humana, a nema veze sa politikom. Naše sveto pravoslavno jevandelje uci nas da treba da pomognemo ljudima kad su u nevolji. LJubiti cak i neprijatelje svoje. Ja sam demokratskog opredeljenja a nikako komunista. Moja namera je iskrena, hrišcanska, pravoslavna i i srpska. Ja sam pored toga i veliki monarhista i voleo bih da vidim monarhiju i kralja na celu naše države.
