Poslednji sastanak u Ministarstvu odbrane SCG na kome je tražen izlaz za regrute u inostranstvu koji nisu regulisali vojnu obavezu nije doneo očekivane rezultate. Sudska vlast ne prihvata predloge Ministarstva odbrane, tako da je zaključeno da problem najpre može rešiti predsednik Srbije Boris Tadić opštom amnestijom i pomilovanjem.
Na inicijativu ministra odbrane Prvoslava Davinića, u Ministarstvu odbrane je 15. juna, naime, održan sastanak sa ciljem da se nađu sistemska rešenja za probleme državljana SCG koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu.
Sekretar Ministarstva odbrane tom prilikom izneo je podatke da je, prema evidenciji diplomatsko-konzularnih predstavništava, od devetog maja 2005. godine, u inostranstvu prijavljeno ukupno 42.047 naših državljana – regruta. Od toga 14.128 regruta ima odobrenje za boravak, a 27.919 nema. Procenjuje se da u inostranstvu boravi još oko 15.000 regruta koji nisu prijavljeni.
Učesnici
U radu tog skupa učestvovali su ministar za dijasporu Vlade Republike Srbije Vojislav Vukčević, zamenik ministra pravde Vlade Srbije Branislav Bjelica, zamenici republičkog javnog tužioca Radoslav Milivojević i Milan Petković, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije general-major Miroslav Milošević, sekretar Ministarstva odbrane Milana Rakić i pomoćnik ministra odbrane za obaveštajno-bezbednosne poslove Aleksandar Dimitrijević.
U periodu od 7. oktobra 2000. godine do 9. 5. 2005. godine podneto je 2.456 krivičnih prijava za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanje vojne službe iz člana 214. Osnovnog krivičnog zakona i krivično delo izbegavanja vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom iz člana 215. Osnovnog krivičnog zakona.
Imajući sve činjenice u vidu, a u sklopu opštih inicijativa, Ministarstvo odbrane predložilo je da „stvarno i mesno-nadležna tužilaštva odbace krivične prijave zbog krivičnog dela iz člana 214. Osnovnog krivičnog zakona, a koje nisu procesuirane, i to primenom člana 8. stav 2 Osnovnog krivičnog zakona“.
Ministarstvo je predožilo, takođe, i da nadležna tužilaštva, u predmetima po kojima su krivične prijave procesuirane, predlože obustavu krivičnih postupaka zbog krivičnog dela iz član 8. stav 2 Osnovnog krivičnog zakona. U tim slučajevima istovremeno bi bile povučene izdate poternice.
Stav Ministarstva odbrane je da ima mesta primeni člana 8. stav 2 Osnovnog krivičnog zakona, jer učinjena dela predstavljaju neznatnu društvenu opasnost, pri čemu treba imati u vidu izmenjene društvene, ekonomske i političke prilike, što učinjenim delima daje mali značaj, uz odsustvo štetnih posledica.
čeka se nov Zakon
„Vestima“ je u Republičkom javnom tužilaštvu rečeno da zakonskih mogućnosti, po kojima bi se izašlo u susret zahtevima Ministarstva odbrane i republičkog Ministarstva dijaspore – nema. U tužilaštvu kažu da sudovi ne mogu da ponište prethodne presude sve dok je na snazi postojeći zakon.
Krivični postupci na osnovu člana 214. stav tri Krivičnog zakona spadaju, tvrde u tužilaštvu, u teži oblik krivičnog dela za koji je zakonom propisana kazna od jedne do deset godina.
Odbacivanje krivičnih prijava i obustava krivičnih postupaka, odnosili bi se samo za krivično delo iz člana 214. Osnovnog krivičnog zakona, i to kako za lica koja se nalaze u evidenciji u inostranstvu, tako i za lica koja imaju prebivalište u Srbiji.
Problem bi, primera radi, bio rešen kao što je to svojevremeno učinjeno i Zakonom o amnestiji koji je donela Savezna skupština u februaru 2001. godine.
U pogledu oslobađanja od izvršenja izrečenih kazni zatvora po pravosnažnim sudskim odlukama predloženo je da se, shodno inicijativi predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, to pitanje razreši kroz institute amnestije i pomilovanja.
Istovetan stav o predloženim rešenjima Ministarstva odbrane imali su i ministar za dijasporu Vukčević, zamenik ministra pravde Bjelica, kao i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova general Milošević.
Međutim, zamenici Republičkog javnog tužioca su preneli stav Republičkog javnog tužioca koji smatra da nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu člana 8. stav 2 Osnovnog krivičnog zakona i da bi trebalo nastaviti sa krivičnim progonom.
Odlučeno je, takođe, da se predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici uputi službena beleška sa tog sastanka, kako bi oni preduzeli mere iz svoje nadležnosti za razrešenje nastalog problema.
