Postovani gospodine Svilanovicu,
Zamolili bismo Vas da primite Predsednistvo Saveta dijaspore, kako bismo u direktnom razgovoru sa Vama mogli da Vam izlozimo zahteve iz dijaspore, kao i da Vam iznesemo nasa iskustva iz dosadasnjeg rada Saveta dijaspore.
Savezna vlada je donela 6. decembra 2001. godine Odluku o obrazovanju Saveta dijaspore kao savetodavnog tela Savezne vlade („Sluzbeni list SRJ“, br. 66/2001), sastavljenog na paritetnoj osnovi od po 11 predstavnika dijaspore i matice. Savet dijaspore je prestao da radi stupanjem na snagu Zakona o sprovodjenu Ustavne povelje dana 4. februara 2003. godine (Clan 17). Prema istom clanu, Savet ministara moze da donese odluku o nastavku rada Saveta dijaspore.
Imajuci u vidu znacaj formiranja ovog tela gde su se po prvi put drzava, Srpska Pravoslavna Crkva, predstavnici iz dijaspore i predstavnici iz matice udruzili da zajednicki rade na resavanju problema vezanih za nase nacionalne interese, molimo Vas da na Savetu ministara podrzite donosenje odluke o nastavku rada Saveta dijaspore, uz eventualno redefinisanje njegovog polozaja i ovlascenja kako je navedeno u zakljuccima Godisnjeg izvestaja Saveta (u prilogu). Predsednistvo Saveta dijaspore se 31. januara 2003. godine povodom ovog pitanja vec obratilo svim nadleznim organima, kao i povodom obezbedjenja stabilnog izvora finansiranja rada skupstina dijaspore, ali do sada nismo dobili odgovore.
Savet dijaspore je stao na stanoviste da Srbija i Crna Gora imaju jednu dijasporu sve dok postoji zajednicka drzava, i da je jedino logicno mesto za zvanicne kontakte sa nasom dijasporom, na nivou Saveta ministara drzave Srbije i Crne Gore.
Slobodne procene govore da u dijaspori zivi bar jedna trecina stanovnistva Otadzbine, od kojih dobar deo ima snaznu zelju da iskreno saradjuje sa Otadzbinom. Istinsko povezivanje dijaspore i matice u velikoj meri zavisi od definisanja zajednickih interesa, i formulisanja strategija kako da se ti interesi ostvare. Neophodno je da se razume i prihvati da je dijaspora neraskidivi deo jedinstvenog nacionalnog bica, ciji je ogroman potencijal danas ostao neiskoriscen.
U toku svog jednogodisnjeg rada Savet dijaspore je razmatrao sledeci niz pitanja i formulisao svoje zakljucke i predloge koje je dostavio nadleznim organima:
1. Dobijanje drzavljanstva po skracenom postupku i bez uslovljavanja.
2. Ostvarivanje prava glasa dijaspore (glasanje u diplomatsko konzularnim predstavnistvima u inostranstvu, putem pisma, putem elektronske poste ili putem punomocja).
3. Ucesce dijaspore u donosenju Ustavne povelje zajednicke drzave Srbije i Crne Gore, kao i Ustava Republike Srbije, sa ciljem da se priznaju prava dijaspore na drzavljanstvo, pravo glasa i ucesce u organima vlasti (skupstinama).
4. Regulisanje pitanja vojnog roka dvojnih drzavljana koji stalno zive u inostranstvu.
5. Pomaganje realizacije akcije „MOBA“, u cilju jacanja veza omladine dijaspore i matice.
6. Resavanje pitanja Fonda dijaspore za maticu, koji je osnovan 1999. godine kao udruzenje gradjana.
7. Rad na osnivanjeu skupstina dijaspore ili drugih nacina organizovanja dijaspore u pojedinim zemljama, kao i finansiranja rada skupstina dijaspore. Genralna Skupstina dijaspore bi dobila zakonsku mogucnost da ima predstavnike u skupstinama Srbije i Crne Gore.
8. Resavanje pitanja povracaja imovine (denacionalizacija), i rehabilitacija nepravedno osudjenih.
9. Formiranje Ministarstva za dijasporu i donosenje Zakona o dijaspori ili odgovarajucih zakonskih akata u kojima ce se regulisati prava dijaspore i specificnosti u ostvarivanju tih prava.
10. Regulisanje pitanja buduce ekonomske, politicke, obrazovno-naucne, duhovne i kulturne saradnje dijaspore i matice.
Posebnu paznju Savet je posvecivao radu na osnivanje skupstina dijaspore u pojedinim zemljama i regionima. Naglasavamo da su po prvi put izabrani legitimni predstavnici nase dijaspore u pojedinim zemljama, prema preceduri zasnovanoj na demokratskim principima. Ove skupstine su dobile podrsku ne samo od dijaspore, matice i Crkve, nego i od vlada zemalja gde su osnovane (kao na primer u Nemackoj i Francuskoj).
Zbog nedefinisanosti statusa i ovlascenja Saveta dijaspore, kao i nedostatka podrske od nadleznih organa, zakljucci i predlozi Saveta su bili uglavnom ignorisani, na pisma Saveta nadlezni organi nisu odgovarali (sem casnih izuzetaka), niti su predlozi Saveta razmatrani na sednicama nadleznih organa. Ovakav odnos je izazvao opravdano nezadovoljstvo u dijaspori, gde se mnogi pitaju da li u nadleznim strukturama postoji iskrena zelja za uspostavljanjem saradnje i partnerskih odnosa sa dijasporom.
Zato se nadamo da cete nas primiti, a nas izvestaj i nase predloge prihvatiti i omoguciti na taj nacin dijaspori da podeli odgovornost u trasiranju bolje buducnosti Otadzbine.
S postovanjem,
Predsednistvo Saveta dijaspore:
Predsednik Saveta
Prof. Dr Cedomir Nestorovic (Francuska) s.r.
Potpredsednik Saveta iz dijaspore
Prof. Dr Jasmina Vujic (SAD) s.r.
Potpredsednik Saveta iz matice
Episkop Sabacko-valjevski,
Gospodin Lavrentije s.r.
Pismo je takodje upuceno gospodinu Svetozaru Marovicu, Predsedniku SCG
Izvestaj i pisma mozete naci na sledecim adresama:
http://www.serbianunity.net/projects/Diaspora/documents/savet/izvestaj2002.pdf
http://www.serbianunity.net/projects/Diaspora/documents/savet/svilanovic.pdf
http://www.serbianunity.net/projects/Diaspora/documents/savet/marovic.pdf
