Ulaskom u Savet Evrope državnoj zajednici ce biti odškrinuta vrata za dalje evropske integracije, a ispunjavanje preuzetih obaveza predstavljace neposrednu a još više posrednu dobrobit za njene gradane.
Nije nikakva privilegija biti u Savetu Evrope, ali je mnogo loše ako niste u njemu. To bi otprilike bio najkraci odgovor na pitanje šta ce znaciti naš ulazak u Savet Evrope najavljen za 3. april 2003. godine. Drugim recima, to što ste u njemu ne znaci ništa posebno, jer tu su i svi ostali, njih 44, ukljucujuci i Albaniju, koju cesto uzimaju za negativan primer. Medutim, ako niste tu gde su i svi ostali, ukljucujuci i gorepomenutu susednu državu, onda sa vama definitivno nešto nije u redu. Posle 3. aprila ostavicemo Beloruse da o tome razmišljaju.
Da nismo ušli u Savet Evrope, zadržali bismo negativan imidž graden protekle decenije, usporili bismo proces ulaska u evropske integracije, i dalje bismo se prioritetno bavili unutrašnjim politickim pitanjima umesto ekonomskim i socijalnim, a investitori bi nas obilazili ko kiša Kragujevac.
Ciljevi Saveta Evrope
Savet Evrope podseca sve države i gradane zemalja da je Evropa zajednica ciljeva i vrednosti, a ne samo politicka i ekonomska zajednica. Osnovan je 1949. godine sa ciljem da štiti ljudska prava, višestranacku demokratiju, vladavinu prava i da ohrabruje kulturni pluralizam. Takode, on se suocava s problemima ksenofobije, netolerancije i diskriminacije manjina. Najzad, narocito posle pada Berlinskog zida, bio je okrenut ka konsolidovanju demokratske stabilnosti u Evropi podržavajuci politicke i ustavno-pravne reforme zemalja u tranziciji. Dakle, s obzirom na pobrojane ciljeve, Savet Evrope bi se mogao zvati i Savest Evrope.
Venecijanska komisija
Poseban doprinos izgradnji demokratske stabilnosti u institucionalno-pravnom smislu dala je Evropska komisija za demokratiju putem prava, popularno zvana „Venecijanska komisija“, koju je osnovao Savet Evrope 1990. godine. Kod nas je poznata po tome što je nudila i pružala pomoc pri izradi Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje. Konsultantske usluge „Venecijanaca“ bice nam na usluzi i prilikom pisanja ustava Srbije.
Iako je cine eksperti, Venecijanska komisija je poznata po pragmaticnosti i njen bi moto mogao biti sažet u poruci da nije bitno kakav se državni model gradi, nego da li on omogucava rešavanje problema. Za razliku od brojnih domacih aktera, od eksperata preko politicara do obicnih gradana, koji s nepoverenjem gledaju na perspektivu državne zajednice Srbije i Crne Gore, oni izražavaju optimizam.
Na tragu tog optimizma je i izjava Mila đukanovica, premijera Crne Gore: „Ne želimo da gradimo srecu na nesreci Srbije, vec cemo sve uciniti da damo šansu uniji Srbije i Crne Gore, u skladu sa dogovorom koji smo postigli“. Ohrabrujuce je i to što je Crna Gora za savezne funkcionere predložila ljude iz svoje prve garniture, poput Svetozara Marovica i Igora Lukšica, i time pokazala ozbiljnu zainteresovanost za projekat kraceg (zajednickog) puta u Evropsku uniju. Ostaje samo da se povuku i vidljivi, konkretni potezi, koji ce ici u prilog opstanku zajednice, harmonizaciji odnosa i jacanju integracija.
Prednosti
Tacno je da samim ulaskom u Savet Evrope Srbija i Crna Gora nece dobiti nikakve privilegije. Naprotiv, vlada ce se još cvršce vezati za neke obaveze koje nece moci baš tako lako da ispuni. Medutim, ulaskom u Savet Evrope državnoj zajednici ce biti odškrinuta vrata za dalje evropske integracije, a ispunjavanje preuzetih obaveza predstavljace neposrednu, a još više posrednu dobrobit za njene gradane.
Na primer, samim tim što poštujemo kucni red evropske porodice kojoj se prikljucujemo, mi u stvari najviše cinimo sebi. Najviše koristi od toga imace upravo naši gradani zato što evropski kucni red podrazumeva visok stepen zaštite ljudskih prava, demokratske institucije, vladavinu prava i afirmaciju tolerancije. To, izmedu ostalog, podrazumeva da je organizovani kriminal na udaru, a ne pod zaštitom državnih institucija. Drukcije receno, ako izgradimo državu po meri Saveta Evrope, o kriminalu cemo citati u crnim hronikama, a ne na naslovnim stranama štampanih medija.
Najupecatljivija, odmah vidljiva posledica ulaska u SE za obicne gradane jeste mogucnost da zaštitu svojih prava, po iscrpljivanju pravnih sredstava u državnoj zajednici, potraže na Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Sem toga, Srbija i Crna Gora ce ucestvovati u opšteevropskim poslovima preko Saveta ministara i parlamentarne skupštine i ukljucice se u evropski pravni sistem.
Obaveze
Clanstvo, medutim, podrazumeva i obaveze. Osim medunarodnih obaveza, u naredne dve, tri godine Srbija i Crna Gora ce morati da ispune listu obaveza na unutrašnjem planu – listu od nekoliko gusto kucanih strana. Obaveze se krecu od promena u sudstvu, stanja u medijima, pa tako redom i podrazumevaju ratifikovanje i poštovanje brojnih konvencija koje ce promeniti krvotok Srbije (njenu institucionalno-pravnu sliku).
Monitoring i pomoc
Savet Evrope ce budno pratiti da li ispunjavamo preuzete obaveze preko Komiteta ministara, ali ce, takode, ucestvovati u izgradnji demokratske zajednice Srbije i Crne Gore. Prošle nedelje je vec najavljena zajednicka akcija Saveta Evrope i Evropske komisije za ucvršcivanje vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Ta akcija od milion i po evra trebalo bi da se završi do 2005. godine, a odnosila bi se na implementaciju evropskih standarda ljudskih prava u naše zakonodavstvo, na reformu pravosuda, obuku pravnika i ukljucivanje ljudskih prava i gradanskog obrazovanja u programe srednjih škola. Zajednicki cilj navedenih prioriteta je jacanje civilnog društva i gradanske svesti koji su temelj demokratske zajednice.
Srbija i Crna Gora su donele, uz Ustavnu povelju, kao njen integralni deo, i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima (tzv. Malu povelju), koju su predstavnici evropskih institucija ocenili najvišim ocenama, ali ono što nam predstoji jeste da taj lepi okvir popunimo kvalitetnim sadržajem. To znaci da je neophodno doneti niz zakona koji se neposredno ili posredno odnose na ljudska i manjinska prava i, što je takode vrlo važno, možda i najvažnije u ovom trenutku, da se sprovodi odgovarajuca politika zaštite ljudskih i manjinskih prava.
Ohrabrivanje
Ulazak u Savet Evrope je na neki nacin priznanje da smo se odmakli od pocetka tranzicije, da je vidno zapocet proces demokratizacije društva. U psihološkom smislu, to je ohrabrivanje gradana Srbije i Crne Gore da nastave u dobrom pravcu, jer ce dobiti povratne signale dobre volje. Prvi sledeci takav signal bice potpisivanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Takode, to je na neki nacin i ohrabrujuca poruka stranim investitorima od kojih bi moglo biti neposredne ekonomske koristi.
To što je Savet Evrope jednoglasno doneo odluku o prijemu Srbije i Crne Gore posebno ohrabruje jer to znaci da smo dobili podršku i od suseda s kojima bi trebalo da potpuno normalizujemo odnose i da doprinesemo stabilnosti regiona. Izgradnja te stabilnosti ce, opet, uticati na bolji položaj gradana svih država na ovom delu Balkana. To ce jacati i pojedinacno sve države i njihovu medunarodnu poziciju u politickom, ali i ekonomskom smislu i otvoriti perspektivu daljih evropskih integracija.
Od medunarodnih obaveza za koje cemo još cvršce biti vezani ulaskom u Savet Evrope mnoge politicare ce verovatno boleti glava, ali oni su tu, izmedu ostalog, i da ih boli glava. Ono što je bitnije jeste da ce gradanima bivati utoliko bolje ukoliko politicari budu revnosnije ispunjavali te obaveze. Politicari ce, opet, to lakše ciniti ukoliko je podrška gradana cvršca i masovnija. Dakle, stvoren je jedan zacarani krug koji može biti od opšte koristi ako svako prepozna svoj interes.
