Osim od državnih sekretara, pomoćnika i ostalog stalno zaposlenog osoblja u ministarstvima Vlade Republike Srbije, članovi vlade će za vreme trajanja mandata moći da zatraže pomoć i od ukupno 61 posebnog savetnika. Odluku o broju posebnih savetnika, koje ministri mogu da imenuju vlada Mirka Cvetkovića donela je 11. jula ove godine, ali njome nije preciziran bilo kakav kriterijum kojim bi se rukovodili ministri pri njihovom imenovanju, već su im ostavljene odrešene ruke da sami procene na osnovu čijih saveta će ubuduće odlučivati.
Ovom odlukom predviđeno je da po tri posebna savetnika mogu da imenuju ministri spoljnih poslova, odbrane, policije, finansija, pravde, poljoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja, državne uprave, trgovine, prosvete, zdravlja, rada i socijalne politike i životne sredine. Po dva posebna savetnika mogu da imenuju ministri rudarstva i energetike, nauke i tehnološkog razvoja, omladine i sporta, telekomunikacija i informacionog društva, kulture, za NIP i za Kosovo i Metohiju, dok po jednog savetnika mogu imati ministri vera, dijaspore i ljudskih prava. Posebni savetnici neće biti u stalnom radnom odnosu u ministarstvima, a kako saznajemo, oni su najčešće angažovani po ugovorima na određeno vreme ili ugovorima o delu, što zavisi od odluke ministara.
Da razjasnimo – pored posebnih savetnika, koji deluju u samim kabinetima, ministri se obično oslanjaju i na savete stručnjaka stalno zaposlenih u ministarstvima. Naime, u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, titula savetnika daje se svim zaposlenima u ministarstvima sa višom stručnom spremom i radnim stažom od jedne do tri godine, dok u najvećem broju ministarstava Vlade Srbije udeo državnih činovnika sa zvanjem savetnika iznosi između 36 i 60 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Tu nije reč o posebnim, kabinetskim savetnicima već o „običnim” državnim službenicima na takozvanim izvršilačkim radnim mestima.
Pri pokušaju da saznamo koliko zaista ljudi oko sebe imaju ministri srpske vlade, zapetljali smo se u nerazmrsivo klupko administrativnih propisa. Zaključak koji se nameće jeste da ukoliko se neko od ministara nameri da u svoj tim dovede određenu osobu, za toga će se naći mesto i forma pod kojom će ući u ministarstvo. Kako smo saznali u razgovoru sa nekim od novoimenovanih posebnih savetnika ni oni sami zapravo ne znaju koji im je zvanični status.
Ruku na srce, većina savetnika je na svoje položaje došla sa pozamašnim radnim iskustvom i prestižnim diplomama. Međutim, osim stručnosti, koja bi trebalo da se podrazumeva, ministrima su pri izboru savetnika po pravilu važne i njihove stranačke boje – ako ne pripadnost, onda bar opredeljenost. Tako se ljudstvo koje opslužuje ministre često povećava zbog namirivanja apetita partija koje formiraju vladu. Prema mišljenju programskog direktora Cesida đorđa Vukovića, stranačka pripadnost savetnika kao jedini kriterijum pri njihovom imenovanju ministrima može više da odmogne nego da pomogne.
– činjenica je da ministri jesu političke ličnosti, pa je logično da za ljude koji će ih savetovati biraju one koje već poznaju i u koje imaju poverenja, a to su obično ljudi iz njihovih stranaka. Zadatak ministra jeste da dobro radi, pa smatram da im treba i ostaviti diskreciono pravo da se okruže određenim brojem ljudi koji će im u tome pomoći. Stoga nekada ne treba ni osuđivati zaobilaženje administrativnih prepreka za dovođenje određenih ljudi u ministarstva. Naravno, ukoliko je kriterijum za to njihova stručnost – rekao je Vuković za „Politiku”. On tvrdi da su, budući da se nalaze u bliskom okruženju ministara, savetnici „dosta moćni ljudi”.
Ipak, osim stranačkih kolega, ministri često angažuju i nestranačke ličnosti za savetnike, ali je, opet, bilo slučajeva da se takvi eksperti tokom mandata učlane u partiju, obično onu iz koje je resorni ministar, pa i da se visoko popnu u stranačkoj, ali i državnoj hijerarhiji i tako formalizuju svoj uticaj. Tako je, recimo, Slobodan Samardžić, za kratko vreme prešao put od nestranačkog savetnika premijera Koštunice do ministra i potpredsednika DSS-a.
Ima i obrnutih primera, pa će tako potpredsednika vlade i ministra za nauku Božidara đelića savetovati bivši ministri Dragan Domazet i Ana Pešikan.
Osim đelića, i većina drugih članova vlade privela je kraju formiranje svojih timova, dok oni koji to još nisu učinili to najavljuju za početak septembra.
Tako će ministra kulture savetovati poznati reditelj Goran Marković, ali i direktor izdavačke kuće „Klio” Zoran Hamović.
Savetnik za medije ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i u prošlom mandatu, biće Nevenka Nikolić, nekadašnji šef informativne službe Demokratske stranke. Za oblast infrastrukture Šutanovca će savetovati Ljubomir Anđelković, bivši potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda zadužen za urbanizam, dok će saveti Zorana Vesića (brata funkcionera DS Gorana Vesića) biti od presudnog značaja za zdravstvenu zaštitu u sistemu odbrane. Ministra poljoprivrede Sašu Dragina će savetovati autor poznatih TV emisija o poljoprivredi Zaharije Trnavčević, ali i individualni poljoprivredni proizvođač iz sela đurđin kod Subotice Daniel Kovačić. Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za oblast lokalne samouprave savetovaće Aleksandar Radosavljević, za međunarodnu saradnju Danica Milovanović, a Saša Pivalica za razvoj elektronske uprave.
Ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić je na mesto posebnog savetnika za odnose sa medijima imenovao Momčila Arbutinu, koji je bio njegov savetnik za odnose s javnošću dok je bio predsednik Skupštine Srbije, dok je Snežana Malović, ministar pravde, imenovala Draganu Lukić za posebnog savetnika za oblast evropskih integracija i međunarodnih projekata.
Kao i u prethodnom mandatu, ministar zdravlja Tomica Milosavljević imenovao je pravnicu Maju Ivetić za posebnog savetnika za prava pacijenata, dok će Slobodana Milosavljevića savetovati profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Stipe Lovreta. Rasima Ljajića će savetovati Ljubomir Pejaković i Ljiljana Milosavljević, Svetozara čiplića bivši sudija Ustavnog suda Srbije Milutin đuričić, dok će ministarku Jasnu Matić savetovati možda najpoznatiji stručnjak za Internet u Srbiji Slobodan Marković.
Kako je „Politici” rečeno u ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, potpredsednici vlade koji istovremeno obavljaju ministarsku funkciju imaju jedan kabinet, te mogu da imenuju onoliko posebnih savetnika koliko je prema propisima dozvoljeno za njihova resorna ministarstva. Tako je potpredsednik vlade Jovan Krkobabić imenovao kao posebnog savetnika za za penzijsko i invalidsko osiguranje Mariju Todorović, za međunarodnu readmisiju bivšeg predsednika Jugoslovenskog Crvenog krsta Radeta Dubajića, dok će mu savetnik za odnose sa medijima biti Miloš čolić. Savetnici Mlađana Dinkića biće bivši šef informativne službe G17 plus Nikola Papak, pravnik Luka Andrić, kao i Marko Paunović, nekadašnji savetnik za ekonomska pitanja Miroljuba Labusa. I premijer Mirko Cvetković imenovao je tri posebna savetnika – Jurija Bajeca za makroekonomiju, Aleksandra Radovanovića za spoljnu politiku i Tatjanu Isaković, nekadašnju savetnicu Božidara đelića, za međunarodne finansijske organizacije.
Prema odluci vlade, posebni savetnici ne mogu biti plaćeni više od stalno zaposlenog savetnika potpredsednika vlade, te naknada za njihov rad ne može biti veća od 90.000 dinara.
Sulejman Ugljanin nema pravo na posebne savetnike budući da je ministar bez portfelja, dok je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (inače, nekadašnji savetnik predsednika Srbije), najavio da neće imenovati nijednog posebnog savetnika.
