Srpska porodica koja već nekoliko godina živi u Švedskoj moraće nazad u Bosnu iako muslimanski ekstremisti prete da će ih tamo pobiti.
„Otadžbina je postala fatalan izbor za Srbina Veroslava Savića i njegovu porodicu“, piše švedski list „Norćepings tidningar“ i objašnjava da su Savići dobili konačnu odluku vlasti po kojoj moraju napustiti Švedsku do kraja godine.
Kada je 1992. počeo rat, Veroslav Savić je pozvan u srpsku vojsku i dospeo u specijalne jedinice koje su brojale između 30 i 36 ljudi. Po njegovim rečima, zadaci tih jedinica bili su posebno teški. Iako je većina njegovih saboraca pobegla u inostranstvo posle rata, još ih progone muslimanski ekstremisti. NJegov rođak iz iste jedinice, koji je ostao u Bosni, u međuvremenu je ubijen.
Veroslav je dobio dva pisma iz Bosne gde mu prete da će pobiti i njega i porodicu. „Ti veruješ da je rat završen ali rat je u stvari tek počeo“, piše u jednoj od tih pretećih poruka.
Advokati „pojeli“ pare
Savići su učinili sve da pokažu da su se prilagodili novoj sredini. Veroslav je radio koliko je mogao dok ga vlasti nisu naterale da prestane. Sav ušteđeni novac dao je advokatima. Po njegovoj računici, više od 200.000 kruna (oko 22.000 evra).
– Naravno da ne bih ulagao toliki novac da sam verovao da je porodica bezbedna u Bosni. Sa tim parama dole sam mogao dobro da živim.
NJegova majka Jevrosima koja živi u Švedskoj još od 1975. godine kaže:
– Moj sin je izbeglica u svojoj zemlji.
On je prvi put došao u Švedsku kao 17-godišnjak 1976. ali se nakon dve godine vratio.
– Morao je da otputuje i odsluži vojsku – kaže majka, a sin nastavlja:
– Bio sam mlad, zaljubio sam se i ostao dole. Kada je počeo rat, mislio sam da će da traje samo par meseci. Zato nisam ni mislio da bežim – priča Veroslav i napominje da je do kraja hteo da ostane u domovini.
Priznaje da nije hteo da posluša majku koja je telefonom iz Švedske pokušala da ga nagovori da dođu kod nje.
– Tada je bilo lakše da se dobije boravišna dozvola – pričaju Savići.
NJihov zahtev za boravišnu dozvolu je odbijen. Iako su priložili dokumente iz kojih se vidi da ovde imaju 16 članova porodice, uključujući majku, braću i sestre, nije pomoglo. Porodica Savić nije se osećala bezbedno otkako je izbio rat.
– Bili smo prisiljeni da se selimo od mesta do mesta i da promenimo adresu pet-šest puta – objašnjava Veroslav za ove novine.
Humanost bez zaštite
Švedske vlasti su procenile da Savići mogu da dobiju zaštitu u Bosni. One nisu uvažile humanitarne razloge i dale im boravišne dozvolu, uprkos priloženim dokumentima iz kojih se vidi da imaju probleme sa hroničnom depresijom i da postoji razmišljanje o samoubistvu. Prvi od šest negativnih odgovora dobili su još 2001. uprkos obimnom materijalu koji su priložili kao dokaz da je njihovoj porodici potrebna zaštita.
Tokom rata jedna od njegovih kćerki bliznakinja teško se razbolela. Nažalost, nisu mogli da nabave potrebne lekove i dete nije preživelo.
Veroslav je dobio turističku vizu za Švedsku u junu 2000. godine i od tada se bori da ostane. U aprilu 2001. stigla je supruga Daliborka sa kćerkama. Desetogodišnja Aleksandara i šestogodišnja Tanja idu u školu i pričaju tečno švedski kao i njihov otac.
Do sada je porodica Savić dobila šest negativnih odgovora. Nijedan dodatni dokument nije im pomogao. Najgore im pada što ne razumeju zašto ih odbijaju.
– Kada bismo bar dobili neko objašnjenje – žali se Veroslav.
