PASOŠ PUN DIPLOMA USLOV ZA DOBRU VOLJU
Otići glavom kroz zid i trbuhom za kruhom iz sopstvene nemaštine i čemera u
uređenu tuđinu, nekada je bio ideal. Fotorobot gastarbajtera od šezdesetih na
ovamo bio je: polupismen čovek koji nikada neće naučiti dovoljno nemačkog,
vredan, štedljiv, uporan i nadasve bahat po povratku u prapostojbinu. Setite se
samo belih mercedesa i beskrajnih priča o tome kako je kod nas gore u
Njemačkoj sve uređeno bolje, a kako je kod nas dolje u Jugi sve nekako
lepše.
No, prošla su vremena sirotinjske imigracije, nespremne da iza sebe ostavi i
praziluk i prasetinu i anahroni način razmišljanja, koji ga celog života
postavlja na klackalicu: nit’ je odavde nit’ je odande. Savremena imigracija
izgleda nešto drugačije. Ume da se izrazi, nosi punu fasciklu diploma, jezik je
naučila i pre odlaska i apsolutno je svrbe uši hoće li se ikada više vratiti
kod nas dolje. Došlo je vreme IT stručnjaka, lekara, inženjera, valjano
obrazovanih, ambicioznih, spremnih da prihvate kulturu zemlje koja je prima.
Šljakere, sa druge strane, najčešće čeka deportacija.
Još u januaru ove godine Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna
služba za zapošljavanje Srbije potpisale su Sporazum o posredovanju u
privremenom zapošljavanju srpskih radnika kod njih gore. Na temelju toga
radnici za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stare, njih 250 za
početak, dobili su šansu da se privremeno nastane u Nemačkoj i započnu sasvim
pristojnu karijeru. To je jedan od retkih, međudržavno regulisanih, projekata
koji pruža šansu, pre svega mlađim kadrovima, da se domognu posla u uslovima
nemerljivo boljim od naših.
Sam podatak da u Srbiji više od 14.000 hiljada lekara i medicinskog osoblja
traži posao, dosta je poražavajuć. I dok se oni potucaju po šalterima
Nacionalne službe za zapošljavanje, ili po besmislenim sastancima političkih
partija, nemačke klinike su rade da prime bar deo njih usled višegodišnjeg
deficita medicinskog osoblja.
U Nemačkoj je prosečna plata 2.000 evra, a medicinsko osoblje, naročito kada je
reč o nezi starih lica, može biti oko 2.200 evra. U odnosu na statistički
prenaduvanu prosečnu platu od 400 evra u Srbiji, to je prava premija, naročito
ako se ima u vidu da su nemački poslodavci spremni da na neko vreme radnicima
obezbede i besplatan smeštaj.
Nisu samo medicinski radnici u kombinaciji za odlazak iz Srbije, iako su njihov
status regulisale institucije za zapošljavanje dve države. Najtraženiji su ipak
IT stručnjaci. Svet elektronskih komunikacija, razvoja računara i interneta, u
rapidnoj je ekspanziji koja se neće zaustiviti još zadugo. Sve je više malih i
srednjih kompanija koje se bave IT tehnologijom, i koje ne mare sa kojeg
meridijana njeni zaposleni dolaze, sve dok, dakako, vladaju zanatom bolje od
konkurencije.
Nemačka u toj priči prednjači u Evropi. Ona, recimo, od stranih IT stručnjaka i
inženjera ne zahteva priznavanje diploma – već isključivo znanje. Podaci da
Nemačka u ovom trenutku potrebuje 40.000 IT stručnjaka i da do 2025. godine
želi da zaposli još 1,5 miliona radnika, svakako daje nadu mladim i obrazovanim
ljudima. Pored fakultetski potkovanih, do posla mogu da dođu i dobre zanatlije.
Elektroničari, električari, vodoinstalateri, strojovođe, vozovođe i drugi,
takođe imaju šansu da se domognu, makar privremenog, posla u Nemačkoj.
Naravno, sve ove poslove ljudi mogu dobiti tek kada se u samoj Nemačkoj utvrdi
da u državi nema ko da iste radi. Taj proces se odvija postepeno, u zavisnosti
od toga gde i koliko radnika zatreba, a na kandidatima je da uče jezik i prate
konkurse koji se često objavljuju i na sajtu naše Službe za zapošljavanje.
