Svi ljubitelji Fife i virtuelnog vođenja premijerligaških klubova, naročito oni koji su trošili sate i sate zamlaćujući se igranjem takozvanog „career mode-a“ sećaju se Endija Kerola. Dugokosog centarfora Vest Hema (dobro, oni malo stariji sećaju ga se i u dresu Njukasla ili Liverpula), prave pravcate devetke kakvih u današnjem fudbalu sve manje ima, snažnog krakonje koji je umeo i da probije i da zatrese mrežu iz makazica, a boga mi – to je, zapravo, najbolje radio – i da zabije glavom.
E pa baš taj Endi Kerol, jedan od mezimaca Vest Hemovih navijača a svojevremeno i najplaćeniji igrač Liverpula koji je za njega sada već davne 2011. morao da istrese za to vreme enormnih 35 miliona funti, postao je novi napadač Bordoa. Tako je, to je onaj posrnuli velikan i šestostruki šampion Francuske koji je nedavno zbog finansijskog kraha morao da se preseli u amaterski, četvrti rang francuskog fudbala, klub čiji su dres svojevremeno nosili i Zidan, Tigana, Šamak, Gurkuf…
S obzirom na to da je Kerolova karijera još pre par godina krenula silaznom putanjom, da mu je 36 leta i da na jug Francuske stiže nakon sezone provedene u Amijenu, za koji je na 28 utakmica postigao svega četiri gola, jasno je da Endi Kerol u Bordo dolazi, onako, iz gušta. Naigrao se Kerol velikih utakmica i nadavao golova, karijera mu je već na zalasku, pare sigurno, nakon sezona i sezona provedenih u Premijer ligi, nisu problem, i menjanje sivog Amijena prelepim Bordoom iz te perspektive sigurno deluje kako sasvim dobar korak.
Kerol je nedavno izjavio kako mu izrazito prija život van Velike Britanije, mimo tabloida i pritiska javnosti, i Bordo je u tom smislu, tu dileme nema, pun pogodak. Jer, ne samo da se seli u jedan od najlepših gradova Francuske u kom će uživati u najboljim vinima na svetu i raditi ono što najviše voli, već i prelaskom u klub Bordoovog renomea, i to u trenutku kada se ovaj nalazi na samom dnu, svojoj karijer dodaje romantičarsku notu.
Prema pisanju Atletika, najzaslužniji za Kerolov prelazak u Bordo (osim, naravno, samog Kerola kom nije smetalo da zagaca u blato amaterskog fudbala) jeste Džon Vilijams, sportski direktor Amijena koji je engleskog napadača prošlog leta doveo u Francusku, a u dobrim je odnosima sa posrnulim Žirondincima i pomagao im je tokom leta u turbulentnom periodu.
Iako Bordoova budućnost baš i ne deluje sjajno (štaviše, potpuno gašenje je izbegnuto za dlaku, i budućnost se čini tamnijom od mrkle noći), dovođenje Endija Kerola klubu bi moglo da da upravo ono što i klub daje njemu.
Jer, baš kao što je Endi Kerol pred sam kraj karijere odlučio da dođe u Bordo i barem još malo odgodi ono što se uskoro neminovno mora desiti, tako i Bordo dovođenjem Endija Kerola pokušava makar još ovu sezonu da se oseti živim.
Toliko tužan da je gotovo savršen spoj.
Post Views: 53
