Sećanje na agresiju NATO

Četvrt veka nakon ratnih strahota kojima je NATO 78 dana zasipao Saveznu Republiku Jugoslaviju, građani Srbije, koji žive u Nemačkoj, dočekali su da se ovome događaju posveti pažnja i u jednoj državnoj instituciji kakva je nemački Bundestag.

U zgradi parlamenta “Oto Vels Haus” održan je simpozijum posvećen 25-godišnjici NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore, čime je prekršeno međunarodno pravo, kada je Nemačku vodila crveno-zelena koalicija, Socijal-demokratske partije SPD i Partije Zelenih. Inicijator Simpozijuma je poslanik nemačkog Bundestaga, Rajner Rotfus iz Alternative za Nemačku.

Na simpozijumu su govorili i poslanici Petr Bistron, Harald Vajel, Matijas Mosdorf i Gerold Oten. Najavljeni gosti, advokat Srđan Aleksić i srpski diplomata Vladimir Kršljanin, nisu mogli da prisustvuju, ali su se obratili preko video-linka i bili pozdravljeni aplauzom.

Predstavnik Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj, Saša Dinić, takođe je prisustvovao simpozijumu, obratio se svojim govorom i učestvovao u diskusiji. Prisutan je bio i govorio i nekadašnji američki diplomata Džim Džatras, koji se u američkom ministarstvu inostranih poslova žestoko protivi NATO intervenciji 1999. godine.

Razmena mišljenja

Simpozijum je trajao više od četiri sata, uz pauze, tokom kojih su prisutni mogli da razmenjuju mišljenja. Poslanici Bundestaga iz Alternative za Nemačku, potrudili su se da simpozijum protekne u korektnoj i prijateljskoj atmosferi, uz veliko uvažavanje žrtava bombardovanja i poštovanje prisutnih srpskih predstavnika, koji u političkom životu Nemačke u prethodnim periodima, nisu adekvatno uvažavani.

Saša Dinić je u svom govoru izrazio zadovoljstvo što se ovom događaju iz 1999. godine posvećuje pažnja i u zdanju nemačkog Bundestaga.

– 1999. godine došlo je do drastičnog kršenja međunarodnih prava, države koja je poštovala i danas poštuje, međunarodno pravo i suverenitet i teritorijalni integritet drugih država. Posledice ove vojne intervencije još uvek su prisutne i vidljive. Osiromašeni uranijum, koji je masovno korišćen, ugrozio je zdravlje i živote mnogih ljudi, i u godinama nakon bombradovanja, u kome je stradalo preko 2.000 civilnih žrtava. Srbija ulaže velike napore da pregovori sa predstavnicima Albanaca krenu pozitivnim tokom, i da albanska strana ispoštuje do sada postignute dogovore i potpisane sporazume – poručio je Dinić.

Došlo do promena

Među prisutnima našli su se i ugledni predstavnici srpske dijaspore, preduzetnik Darko Đorđević, Dejan Senić i Goran Đukić. Dejan Senić, rođen i odrastao u Berlinu, svedok je tadašnjih reakcija Nemačke na bombardovanje 1999, kao i toga da li se to reagovanje za ovih 25 godina nešto promenilo.

– Pozdravljam to što je kao jedina parlamentarna stranka u nemačkom Bundestagu, Alternativa za Nemačku, organizovala ovaj simpozijum, da se malo čuje i druga strana, a ne samo ono što smo mogli da vidimo na mejnstrim medijima. Sve je organizovano ovde u zvaničnim prostorijama nemačkog parlamenta. Mi Srbi smo zaista stradali i bili okarakterisani kao crne ovce, i u medijima i u društvu, a ovo sad dođe kao jedna zdrava protivteža. Dobro je što su se konačno preduzeli takvi koraci i to je nešto što treba da podržimo u svakom pogledu. Na simpozijum su došli ljudi od kredibiliteta, pre svega, savezni poslanici, Bistron i Rotfus, predstavnik naše ambasade, Saša Dinić, a putem
video-konferencije uključili su se i advokat Srđan Aleksić i nekadašnji diplomata Vladimir Kršljanin. Bilo je još predstavnika srpske dijaspore iz Berlina koji su spremni da se uključe u tu priču. Sve je organizovano na inicijativu najjače opozicione stranke. Veoma nam je važno da i Nemci čuju tu drugu stranu i da saznaju šta se zaista desilo. Apsurdno je da su se levo orijentisani Socijaldemokrati koji su 1998. preuzeli vlast odlučili za ratnu opciju, kao i Zeleni, koji su se od osnivanja izdavali za pacifiste. Ušavši u koaliciju i preuzevši vlast tada, te svoje principe su glatko prekršili – rekao je Senić.

Propaganda medija

– I te kako se osećalo i u javnosti i u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima. Srbi su predstavljani kao ubice, siledžije, i genocidan narod. Situacija ovde u Berlinu među našim narodom bila je prilično napeta. I ja sam u školi sa vršnjacima drugih nacionalnosti doživljavao neprijatne situacije. Javnost je bila kontaminirana vestima iz mejnstrim medija, onim što je zvanična nemačka televizija propagirala. Mesta za drugačija razmišljanja jednostavno nije bilo, a posledice traju do danas – podvukao je Senić.

Zebnja za rodbinu

Filip Gašpar se pre šest godina uključio u politiku Alternative za Nemačku, a pre četiri godine se preselio iz Hanovera u Berlin. Nakon što je vodio kancelariju saveznog poslanika, Petra Bistrona, sada je savetnik poslanika Evropskog parlamenta, Markusa Buhajta. Studirao je romanistiku i slavistiku, radio u odseku za Evropske poslove Nemačkog Bundestaga, a sada je i savetnik za zapadni Balkan. Potpuno se posvetio organizovanju ovog značajnog simpozijuma.

– Veoma je važno da se taj događaj iz 1999. godine ne zaboravi, a za svaku pohvalu je što vremenom to i Nemcima sve više dolazi do svesti. Nije to bilo samo rušenje Beograda i ostalih naših gradova, već su krenuli da se dešavaju tektonski poremećaji u celom svetu koje je ovaj događaj na neki način i najavio. Političari koji su od tada sve vreme na vlasti u Nemačkoj, ne samo da su ignorisali ovaj događaj, nego još uvek nisu ni svesni šta se sve dešavalo. Kao četrnaestogodišnjak sećam se kako je preko noći pokrenuta agresija. Iznenadilo me je čudno i potpuno neshvatljivo ponašanje ljudi koji su sa velikim odobravanjem, pa čak i radošću, dočekali da krene ta brutalna vojna intervencija . Osećao sam veliku zebnju za rodbinu u Golubincima i za ceo naš narod. Moje vršnjake naravno nije interesovala mnogo politika, ali sam primetio da je u široj javnosti postojalo veliko odobravanje agresije NATO-a i stradanja nevinih srpskih žrtava – istakao je Gašpar.

Ljubav prema zavičaju

Filip je veoma vezan za zavičaj i o tome još kaže:

– Roditelji su mi iz zapadne Hercegovine, iz sela Roško Polje, kraj Duvna, ali je majka odrasla u Golubincima kod Stare Pazove, a moj otac u Sarajevu. Najpre su zajednički život započeli u Golubincima, ali su ubrzo došli u Nemačku. Rado i često odlazim u naše krajeve, po mogućstvu svaka dva meseca, a kako se ovde razvija celokupna životna atmosfera sebe sve više vidim i u budućnosti. Najčešće sam u Beogradu, i kada našim ljudima govorim o realnoj situaciji u Nemačkoj, gledaju me najpre sa nevericom i treba im malo vremena da mi poveruju – zaključio je Filip Gašpar.

Poseta žrtvama

Na organizaciji ovog simpozijuma dosta se angažovala i Erna Vučaj, srpkinja iz Rojtlingena, grada u pokrajini Baden-Virtemberg, koja je simultano prevodila govor advokata Srđana Aleksića, i najavila odlazak grupe Nemaca koji će posetiti mesta u Srbiji u kojima je bombardovanje uranijumom dovelo do ugrožavanja prirode i sresti se sa žrtvama kojima je uranijum ugrozio zdravlje na području Niša.