Božidar Damjanović Benedikt je bio srpski i kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u srpskoj pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika.
Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije.
Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“.
Božidar je objavio 1964. svoju prvu seriju od šest džepnih romana u izdanju Beogradske izdavačke kuće DUGA. Izdavač je tada predložio Božidaru da izmisli novo, „više strano ime”, i tako je došlo do B. D. Benedikta.
Živeo je sa porodicom u Torontu, Kanada od 1971. godine. Preminuo je 24. januara 2024. godine.
Dragi čitaoci!
Supruga Katarina javlja vam da je njen dragi suprug Božidar otišao u paralelni svet u koji je toliko verovao.
Često je govorio „ja ne verujem samo da Bog postoji, ja znam da postoji”.
To se osećalo i kroz njegove knjige u kojima je opisivao živote svakodnevnih ljudi u raznim zemljama. Kroz te priče, kao paukova nit, provlačila se Božja poruka „svi koji se opredele za Božje dobro, naći će se u njegovom večnom kraljevstvu”.
Iako su mu mnogi čitaoci, pisali pisma, koje je on voleo i spremao u svoj album, i zahvaljivali na pomoći koju su im njegove knjige pružale u teškim časovima života, on je uvek govorio „ja sam samo Njegovo pero, a dragi Bog je taj koji jedino može da deluje na duše ljudske i spasava ih. Jer samo nas stvoritelj ima tu snagu”!
Pogotovo sada kada je otišao iz našeg zemaljskog života, sećam se kratke priče gde se odlazak duše upoređuje sa brodom koji odlazi na daleki put. Mili i dragi mu mašu i plaču za njim dok brod nestaje iza horizonta. Sa druge strane na obali Božjeg sveta stoje ljudi, mašu i plaču od radosti jer se vraća u svoju večnu kuću, koju mu je dragi Bog pripremio.
U njegovo ime, u ime moje i naše dece, želim vam da vas dragi Bog prati do kraja vašeg zemaljskog puta i da vas s vašim voljenima srdačno dočeka u svoje večno kraljevstvo!
Sa ljubavlju,
Supruga Katarina,
Ćerka Aleksandra i sin Tomas.
U ime Oca, Sina i Duha Svetoga,
Amen.
Izvor: FB Rojalistički klub
