Poznat po brojnim televizijskim i pozorišnim ulogama, najviše će ostati upamćen po ulozi Srećka Šojića, karikiranog lika direktora koji je vremenom postao paradigma načina funkcionisanja privrednog sistema u Srbiji.
„Lik Šojića smo pravili kao prenaglašenu sliku jedne vucibatine koji se greškom sistema našao na mestu direktora jedne firme, i to firma plaća kao grešku tog Sistema”
„Ali kako vreme razmotava to klupko, taj lik je prestao da bude karikatura i lagano je prelazio u realnost, cak i to odelo… u vreme kada je formirana ta ličnost mi smo imali nakazno odevenog čoveka, danas je moda stigla to“, rekao je glumac u intervjuu.
Iako je želeo da studira Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, upisao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju na kojoj je diplomirao 1967. godine u klasi reditelja Bojana Stupice.
Ta generacija, koju su osim Milan Gutovića činili i Josif Tatić, Svetlana Bojković, Tanasije Uzunović, Dušan Đurić, Ivan Bekjarev, Đurđija Cvetić, Branko Cvejić, Mirjana Vukojčić i Gojko Šantić, nazvana je Bojanove bebe.
Već 1968. članovi ove klase započinju pozorišne karijere u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) na poziv mentora Bojana Stupice.
Gutović je kasnije bio i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu od 2006. do 2012. godine, a nastupao je i brojnim drugim pozorištima.
Na velikom platnu debitovao je u filmu Bekstva reditelja Radoša Novakovića u kojem su glavne uloge igrali Velimir Bata Živojinović i Ljuba Tadić.
Film Drugarčine u režiji Milivoja Miloševića bio je prvi u kojem je Milan Gutović tumačio glavnu ulogu – partizana Džinge koji se sa ratnim drugovima vraća iz Drugog svetskog rata.
Pamte se i njegove uloge u televizijskim serijama Diplomci, Sedam sekretara SKOJ-a, Bolji život, Metla bez drške, Otvorena vrata, Ono naše što nekad bejaše i Bela lađa.
Posle premijere filma Laf u Srcu, prvog u nizu ostvarenja u kojima je tumačio lik direktora Srećka Šojića koji će kasnije u seriji Bela lađa postati političar, Gutović stiče veliku popularnost u bivšoj Jugoslaviji.
Ta uloga će do danas mnogima ostati prva asocijacija na Milana Laneta Gutovića.
„Glumci insistiraju na tome da budu jasno prepoznatljivi po jednoj ulozi, iako će raditi stotine likova u karijerama – za mene je to Srećko Šojić“, rekao je glumac 2018. godine u razgovoru sa novinarima.
Dobitnik je nagrada „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu (2007), „Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu (1988), „Zlatna arena” na Festivalu igranog filma u Puli (1989) i Zlatni ćuran za životno delo na Danima komedije u Jagodini (2020).
Gutović je dugo živeo u Kumodražu, naselju na periferiji Beograda, daleko od gradske vreve koju, kako je često govorio, nimalo nije voleo.
Ljudi u gradovima su postali zavisnici od telefona, struje, kartica i ustaju kada im drugi kaže, rekao je Gutović u intervjuu za Večernje novosti 2018. godine.
„Zidine gradova su nekada štitile one u gradu od divljaka sa sela, a sada bi sela trebalo da imaju zidine i štite se od ovih divljaka iz gradova”, poručio je ovaj glumac.
Iako glumce uglavnom bije glas da po kafanama dočekuju sitne sate, žive i umiru, Milan Gutović je i u tom pogledu iskakao iz kalupa.
„Nikada nisam bio boem, probao sam i to me i odučilo – posle me je bolela glava i pričali su mi kakav sam bio”, pričao je Milan.
Nije bio čovek za velika slavlja i svečane prijeme, o čemu najbolje govori činjenica da se prvi put oženio u tajnosti, samo uz prisustvo kumova.
Imao je ćerku Milicu i sinove Janka i Spasoja.
Uloga kontroverznog političara Srećka Šojića u serijalu filmova Tesna koža, a kasnije i u televizijskoj seriji Bela lađa koje je emitovana na RTS-u, donela je Gutoviću još veću popularnost.
Ovaj satirični lik u seriji predvodi Stranku zdravog razuma (SZR) i na sve načine – sitnim i krupnim prevarama, lažima i marifetlucima – pokušava da da izvuče neki ćar, pre svega za sebe.
Iako je lik Šojića zamišljen kao „filmska bitanga” i sarkastično oruđe za oslikavanje političke i socijalne situacije u zemlji, Gutović je u intervjuu za nedeljnik NIN 2020. godine rekao da je „prateći postupke aktuelne garniture vlasti, shvatio da je stvarnost premašila maštu”.
Političari, koji „po retorici koju koriste neodoljivo podsećaju“ na Šojića, naselili su Skupštinu, poručio je ovaj glumac u gostovanju na televiziji N1.
Kritičko razmišljanje o društvu i vladajućim strukturama, kako aktuelnim, tako i bivšim, Gutović je kroz satirične performanse prenosio i u kabareu koji je izvodio od 1992. godine.
U njima se pominju mnogi srpski i balkanski političari poput Borisa Tadića, Vojislava Koštunice, Stipa Mesića, Čedomira Jovanovića i drugih.
Nije se učlanjivao u političke partije, ali se kao nestranačka ličnost našao na izbornoj listi Demokratske stranke Srbije (DSS) na lokalnim izborima u beogradskoj opštini Voždovac 2009. godine.
U predstavi Arzamas po romanu Ivane Dimić i u režiji Ljiljane Todorović, Milan Gutović prvi i jedini put u dugoj karijeri igrao je smrt.
U intervjuu za sajt Zvezdara teatra, gde se igrao ovaj komad, Gutović je rekao da se „istovremeno sa rođenjem rađa i smrt”.
„Upoznati i prihvatiti ovu neminovnost znači mudrost, a ako je ne prihvatiš počećeš da se farbaš, da se podmađuješ, ignorišući to da ako se podmladiš fizički, duhovno ipak ne možeš da se podmladiš”, objasnio je on.
Lane Gutović je umro 25. avgusta 2021. u Beogradu.
Izvor: FB Rojalistički klub
