Poslednje dane života Tesla je proživeo u oskudici, usamljen i zaboravljen, u hotelskom apartmanu br. 3327 na 33. spratu hotela „Njujorker“ u Njujorku. Jedini posetioci koji su ga redovno obilazili bili su njegov sestric Sava Kosanovic i književnik slovenackog porekla Luj Adamic.
U poslednjih šest godina života Nikola Tesla je primao od jugoslovenske vlade 600 dolara mesecno buduci da je ona bila pokrovitelj Instituta „Nikola Tesla“. Ta suma bila bi dovoljna da podmiri hotelske troškove, ali je Tesla bio nesebicno darežljiv, pa bi i za najmanju uslugu hotelskom osoblju davao velike napojnice. Na kraju bi za redovne troškove smeštaja ostajao hotelu dužan.
Kralj Petar II 8. jula 1942. god. posetio je Nikolu Teslu. U svome dnevniku (Kraljevo naslede) piše: „Posetio sam Nikolu Teslu, svetski slavnog jugoslovensko-americkog naucnika, u njegovom apartmanu u hotelu Njujorker. Pošto sam ga pozdravio, stari naucnik je rekao:™To mi je najveca cast. Drago mi je što ste mladi i zadovoljan sam što cete biti veliki vladar. Verujem da cu doživeti Vaš povratak u slobodnu Jugoslaviju. Od Vašega oca primili ste njegove poslednje reci – Cuvajte mi Jugoslaviju. Ponosan sam što sam Srbin i Jugosloven. Naš narod ne može da nestane. Sacuvajte jedinstvo svih Jugoslovena..“. Kralj zapisuje da je bio duboko dirnut i da su i on i Nikola Tesla zaplakali.
Prodorne oci
U drugoj polovini 1942. god. Tesla je najveci deo svog vremena provodio ležeci u krevetu, telesno slab ali i dalje vedra i bodra duha. Nije dozvoljavao da mu posetioci dolaze u sobu, pa je to uskracivao i najprisnijim prijateljima iz ranijih godina. Uporno je odbijao savete lekara a naredio je da mu ni hotelsko osoblje ne ulazi u sobu ukoliko ih on ne pozove.
Šarlota Mjuzar, sekretarica Save Kosanovica, Teslinog sestrica, seca se Nikole Tesle iz njegovih poslednjih dana i ovako opisuje susret s njim: „Zatekla sam Nikolu Teslu kako sedi na krevetu. Bio je u pižami. Kosa mu je bila retka, potpuno seda, s razdeljkom na sredini. Lice mu je bilo košcato i bio je veoma mršav. Oci su mu bile prodorne“.
Nikola je 4. januara 1943. otišao do svoje kancelarije da bi izveo neki eksperiment po želji svog vernog prijatelja i saradnika Šerfa, iako je bio dosta slab i iscrpljen. Šerf je došao da mu pomogne ali je u toku pripreme Tesla osetio jak probadajuci bol u grudima. Odmah je prekinuo eksperiment i vratio se u hotel, odbivši pomoc lekara.
Ujutro, 5. januara došla je sobarica i pospremila apartman. Kada je odlazila Nikola je zamolio da na vrata stavi natpis „Ne uznemiravaj“, što je inace bilo uobicajeno za Teslu. Dva dana niko nije ulazio u sobu, a onda je sobarica Elis Monagan, rano izjutra, sumnjajuci na najgore, ušla, ne osvrcuci se na natpis i zatekla preminulog naucnika. Imao je potpuno miran izgled, kao da se odmara, s lakim osmehom na licu. Lekar H. V. Vembli pregledao je telo i zakljucio da je smrt nastupila u pola jedanćst nocu 7. januara 1943. god, dajuci mišljenje da je uzrok smrti srcana tromboza. Tesla je umro u snu i sudski veštak je primetio da nisu pronadene nikakve sumnjive okolnosti.
U svojim uspomenama Sava Kosanovic beleži: „Kada sam 7. januara 1943. ujutro ušao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bledi malo zgrcen, sa zaledenim sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvucenom slikom, poslednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine“.
Pored kreveta Kosanovic je opazio Teslin notes sa beleškom na cijim koricama je bio simbolican naslov: Poslednja izracunavanja.
Ispravljena nepravda
Telo je prebaceno u Kembelov posmrtni zavod, na Medison aveniji. I u 81. ulici a Hjugo Gernsbek je angažovao vajara da izradi posmrtnu masku pronalazaca. Gradonacelnik Njujorka Lagvardija procitao je preko radija 10. januara poruku koju je napisao Luj Adamic.: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi što su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i kako vreme prolazi postaje sve vece..“.
Teslino telo je bilo izloženo ali je samo 12 ljudi došlo da ga vidi. Kada je 12. januara održano opelo, u cetiri sata u katedralu Svetog Jovana Bogoslova došlo je oko dve hiljade ljudi. Važne licnosti americke nauke i industrije koje su prisustvovale kao pratioci kovcega bili su profesor Edvin Armstrong, dr E. F. V. Aleksander iz „DŽeneral elektrika“, inženjer Gano Dan i V. H. Barton, kustos Hejden planetarijuma i Americkog prirodopisnog muzeja, Njubold Moris predvodio je ovu grupu, kao predsednik njujorškog veca.
Medu balkanskim diplomatama bio je ambasador Fotic, kao i sestric Sava Kosanovic, zajedno sa Teslinim prijateljem Kenetom Svizijem.
Prota Dušan Šukletovic, koji je služio opelo svedoci o tome u knjizi „Nikola Tesla i njegovo vreme“ izdavac „Istocnik“ Izdavacka ustanova eparhije kanadske, Toronto, 1993. Na stranici 585 ove knjige kaže sledece: „Iako je to bilo doba kada Episkopalna crkva slavi Epifani period i kada su glavna vrata na katedrali zakljucana i iznutra sva okicena cvecem, pokojni episkop Maning je dozvolio da se centralna vrata otvore i Teslino telo unese na svecan nacin u crkvu. Tadašnji episkop Dionisije, pošto je obavešten o smrti Teslinoj, naredio je starom svešteniku proti Milanu Mrvicinu da dode u Njujork i da zajedno sa mnom ucestvuje u sahrani. Prota Mrvicin bio je tada sveštenik u Lebanonu, Pensilvaniji. Posle opela Teslino telo je odneseno na groblje oko 35 milja severno od Njujorka.
Teslin necak Sava Kosanovic hteo je da se telo spali. Ja sam odbio da vršim opelo ako se telo bude spaljivalo. Sava Kosanovic je pristao da se telo sahrani po pravoslavnom obicaju. Da li je posle opela telo spaljeno ja ne znam ništa pozitivno o tome. Posle se govorilo, zapravo šaputalo, da je Teslino telo spaljeno po nalogu Save Kosanovica… Svaki covek pred Bogom snosi odgovornost za svoja dela. Ja sam izvršio moju dužnost prema propisu Pravoslavne crkve i savest mi je mirna.
Sve ovo što sam stavio na hartiju u vezi sa Teslinom sahranom je tacno, tako mi Bog pomogao“, zapisao je protojerej-stavrofor Dušan Šukletovic, 15. septembra 1976. god.
Posle opela Teslino telo je prebaceno na groblje Fernklif u Ardsliju u pratnji Save Kosanovica, dr Ivana Šubašica (bio je na celu misije u Jugoslovenskom informativnom centru) i njegove supruge, dr Borisa Furlana i njegove supruge, Keneta Svizija i Šarlote Mjuzar. Dr Šubašic je održao kratak govor u kapeli, u slavu pokojnika. Kremacija je obavljena nakon nekoliko dana. Ne postoji pisani dokument da je kremacija bila Teslina želja.
Jula 1957. godine Teslin pepeo donela je kao specijalnu pošiljku, koju je primila iz ambasade Šarlota Mjuzar u Jugoslaviji, Muzeju Nikole Tesle.
Septembra 1943. porinut je brod u Americi koji je dobio ime Nikola Tesla. Sve do 1975. godine Tesla nije bio ukljucen u Dvoranu slave nacionalnih pronalazaca. Osam meseci nakon Tesline smrti, Vrhovni sud SAD doneo je odluku da je Tesla pronalazac radija a ne Markoni, koji je za ovaj Teslin pronalazak dobio i Nobelovu nagradu.
Odluka Medunarodne elektrotehnicke komisije da se jedinici magnetne indukcije u Medunarodnom sistemu jedinica (SI) dodeli naziv prema prezimenu naucnika – TESLA objavljena je 27. juna 1956. godine. To je najvece priznanje koje može da bude dodeljeno jednom naucniku. Tesla je jedini naucnik slovenskog porekla koji ima svoju jedinicu u SI – sistemu jedinica.
