Седми међународни сабор духовне поезије

22. СЕПТЕМБРА 2017 – Јуче, на Малу Госпојину, с благословом Његове светости патријарха српског Иринеја, исказаном подршком УКС И САН-у , одржан је седми међународни сабор духовне поезије .

Организатори сабора су Центра за културу и образовање, Раковиица , Књижевног друштва Раковица, Градска општина Раковица и Манастир Светог Архангела Михаила у Раковици.

Саборовање је започето Свето литургијом у манастиру Раковица и поменом блаженопочившим патријарсима Димитрију и Павлу а настављено у Центру за културу и образовање.

На сабору су и додељене награде за најбоље духовне псеме које су пристигле на конкурс. Конкурисало је 265 песника из 9 земаља (израела (1), Канаде (2), Македоније (2), Немачке(2), Пољске(1), Републике Српске (8), Француске (1) Црне Горе (6) и из Швајцарске (1)

Стручни жири у саставу Петар Жебељан, Душко М. Петровић и Немања Калем, саопштио је одлуку да је прву награду, златник са ликом Светога Саве, освојила песма ,,Праг,, аутора Љиљане Браловић из Прањана, другу награду песма ,,Слово о каменованој жени,, Слађане поповић Манџукић из Ражња а трећу награду песма ,,Провиђење,, Јована Стоиловића из Крагујевца.

,,Доиста, првонаграђена песма аутора Љиљане Браловић, на апостериоран начин дефинише и поуку и поруку – да након преласка Дечанског манастирског прага ништа више не може бити исто, ко год да га је прекорачио, јер тај праг је у овостраном свету граница која моћно подваја зло и добро, таму и светло и обликује наше духове и свељудске капацитете,, написао је Видак М. Масловарић у предговору књиге која је штампана поводом сабора.

Образлажући одлуку жирија, председник жирија, господин Петар Жебељан, између осталог је рекао и ово:

,,Поставила је Љиљана Браловић себи и свима нама важно и судбоносно питање: чија је Божија кућа – Свети манастир Дечани, посвећен Вазнесењу? Питање је поставила Арнаутину и Србину, али и странцу, када стану на праг улазних врата у храм. Тај праг ће свакоме одговорити чија је то кућа, ко га је уградио и чија је земља на којој је светиња сазидана. (……….)

Песникиња Браловић је све то изрекла поетски узнесено, торжествено, лирски снажно, чврсто уткано у ткиво песме.

ПРАГ

Ако се случајно запиташ, чије је ово,

Чија је ливада, чије је стадо, чије небо, птице сунце,

Ако се случајно запиташ ти Србине

Ако се запиташ Арнаутине, странче,

ако се запиташ ти кућни

или ти раскућни душманине,

ако се запиташ чија је вода и чија гора

ако се случајно запиташ,

отиђи у Високе Дечане и погледај у праг

манастирске богомоље.

Ако се запиташ дуго гледај у камен-праг

Удубљен босим ногама, опанцима,

Војничким цокулама, ђоновима,

Излизан табанима, вековима,

Онај камен Србине, Арнаутине, странче,

кућни и раскућни душманине,

Онај камен под којим леже сва четири Јеванђеља

Онај камен изједан упорношћу ходочасника,

Вером трпљеника, молитвом богоугодника,

Онај камен темељник Христопоклоника,

Онај камен, онај праг-камен,

Рећи ће ти чија је ово земља и чије небо

И чија ливада и чије стадо,

Онај камени праг у цркви Високих Дечана,

Онај праг у коме су записана сва четири Јеванђеља,

Онај праг удубљен табанима верника,

Онај праг што је мајка свега што је српско,

Онај ће ти праг рећи све!

Љиљана Браловић ЈЕ рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана.

Објавила до сада девет књига, од тога шест збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру и драме. Две моно драме Кад умрех ономад и Улица црвениг вењера постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији.

По приповеци Детелина на прочевлју снимљен је документарно-етнолошко-играни филм Кум. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штанпаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски, шведски, немачки и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Г. Милановца и УКС.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

Птице су створене да лете – (Доситеј, Г Милановац 2000.),

Далеки корени –(КД Запис 2002.),

Балада заборављеноме –, (КД Запис 2003.),

Човек и зид –(КД Запис 2005.)

Очи које ме траже –(Српска књига, Рума ( 2007. године),

Није Луда луда – (Жиравац, Пожега ( 2009. године); дечје драме

Приче испод ожиљака – (Легенда, Чачак (2011 године) приповетке,

Завет и обећање – (Лио, Г. Милановац 2014.).

Лајем не престајем – ( Књижевна задруга Српског националног савјета) 2016. године

The post Седми међународни сабор духовне поезије appeared first on .

Original Article