– Gospodo, otvaram sednicu Državnog saveta na kojoj ćemo razmatrati situaciju kod nas i u okruženju. Stanje je, kao što i sami vidite i osećate, sve nepovoljnije. Predlažem najpre da ministar unutrašnjih poslova iznese informacije kojima on raspolaže.– Hvala, gospodine predsedniče. Iako je komunikacija otežana, moji ljudi sa terena izveštavaju me o sprezi mafije i pojedinih ljudi iz vlasti. Stopa kriminala svih vrsta u našoj zemlji u stalnom je porastu. Sve je veći broj nerasvetljenih ubistava. Kanali kojima se droga švercuje ponovo su prohodni. Trgovina ljudima cveta. Na tajnim računima u inostranstvu „peru“ se milioni evra od privatizacije.
– Dajem reč ministru odbrane. Izvolite!
– Bezbednost zemlje i njen teritorijalni integritet ugrožavaju terorističke grupe koje se ubacuju iz susednih zemalja. Duž naše granice formirani su vojni kampovi gde se gerilci obučavaju i naoružavaju. Oni imaju podršku velikih sila, koje ih finansiraju, ali i pojedinih grupa unutar naše zemlje. Iz ove pozicije, razumećete, malo šta mogu da učinim da se to spreči.
– Da čujemo sada šefa državne bezbednosti!
– Naši politički protivnici pojačavaju svoje aktivnosti. Da bi nas kompromitovali, koriste sredstva javnog informisanja. Radi ostvarenja svojih opasnih namera, upregli su u ista kola ljude iz vrha crkve, univerziteta, akademije i sindikata. U prvi plan isturaju takozvane nevladine organizacije, koje govore što oni misle.
– Reč će sada dobiti načelnik Generalštaba, a posle njega i komandant specijalnih policijskih jedinica.
– Gospodo, moram da ukažem na tendencije koje…
-Završite razgovor! Isteklo je vreme za večeru. Svi u svoje ćelije, a redari da očiste hodnike i klozete. Kad obavimo prozivku, u 22 sata u zatvoru se gasi svetlo!
