SEDNICA FONDA DIJASPORE ZA MATICU

NOVAC RASEJANJA ZA PUTEVE I SIROTINJU

Fond dijaspore za maticu održao je minulog vikenda 11. sednicu u Beogradu na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj o stanju finansijskih sredstava i zaostalim novčanim potraživanjima od države, kao i plan aktivnosti za naredni period. Razgovaralo se i o usklađivanju Statuta fonda sa aktuelnim zakonskim propisima Srbije. Bilo je takođe reči o pripremama za predstojeću Skupštinu fonda na kojoj bi trebalo da uzmu učešće ljudi i organizacije iz rasejanja uz dokaz da su donatori tog fonda, inače osnovanog 1999. za obnovu Srbije razrušene u NATO agresiji. Razgovaralo se i o pomoći Srbiji, tako što bi u kapitalne projekte na jedan uloženi dinar fonda država Srbija uložila dva. Bilo je reči i o usklađivanju Statuta fonda sa aktuelnim zakonskim propisima u Srbiji.
– Na računu fonda „Dijaspora za maticu“ u Privrednoj banci Beograd danas ima 3.080.231 evro. Reč je o svoti sa pripisanim kamatama nakon što je Srbija 29. septembra 2008. vratila najveći deo glavnice od 3.048.848,44 evra, ali u dinarskoj protivvrednosti. Radi se o sumi koja je pre sedam godina ostala u stečajnoj masi Beogradske banke ad – rekao je Miloje Milićević, predsednik Upravnog odbora fonda.

Hvala zemljacima
Živadin Jovanović izrazio je zahvalnost rasejanju za svu ljubav, brigu, pažnju i pomoć otadžbini, kao i za poverenje koje je prethodnih godina ukazivalo upravi fonda „Dijaspore za maticu“.

On je dodao da nenamireni deo glavnice iznosi 52.000 evra, koliko se nakon petooktobarskih promena 2000. zateklo deponovani u ambasadi tadašnje SRJ u Beču, kao i 89.950 evra koji su se bili na deviznom računu jugoslovenskog Ministarstva spoljnih poslova.
– Zatim, fond od države Srbije potražuje i neisplaćenu kamatu od 2002. do septembra 2008. godine, te nadoknadu sudskih i advokatskih troškova koje je u tom periodu imao bez svoje krivice, kao i oslobađanje od poreza na profit stečenog od kamata, budući da je fond „Dijaspora za maticu“ neprofitna humanitarna organizacija. Uprava traži i da se fondu obezbedi kancelarija za sedište u Beogradu – rekao je Milićević.
Zahtevi fonda, prema njegovim rečima formulisani su i u pismu koje je uručeno Mirku Cvetkoviću predsedniku Vlade Srbije, a posebno je elaboriran predlog uprave fonda o zajedničkim ulaganjima u investicione projekte od značaja za rešavanje važnih humanitarnih, socijalnih i infrastrukturnih projekata. Razgovarano je takođe sa predstavnicima Ministarstva za Kosovo i Metohiju i Ministarstva prosvete Srbije o zajedničkim ulaganjima u projekte vezane za decu i prognane iz južne srpske pokrajine.

Uskoro nova uprava

– Na predstojećoj Skupštini fonda „Dijaspora za maticu“, na kojoj bi trebalo da se izabere nova uprava i koja treba da se održi do kraja ove godine najverovatnije u Beogradu, očekujem da aktivno učešće uzmu pojedinci i srpske organizacije iz dijaspore koji su tokom 1999. i 2000. godine davali donacije za obnovu otadžbine razorene u bombardovanju Zapadne vojne alijanse. Donatori poseduju potvrde o priloženim sredstvima, neki čak i zahvalnice od diplomatsko-konzularnih predstavništava tadašnje SRJ i neće biti problem da se identifikuju – izjavio je za „Vesti“ Slobodan Stojanović, povratnik iz Švajcarske.