“Naravno da volim život” – rekao je jednom prilikom, jednoj novinarki sa Gardijana, Šejn Makgauan. Iako se to njegovim načinom života, njegovim izgledom i bolom u tekstovima koje je pisao nije naslućivalo. A onda se ispravio: “U redu, sviđa mi se život”.
Njegovi roditelji bili su jedni od retkih irskih doseljenika u Engleskoj koji su uspeli da se snađu. Zbog takavog iskustva počeo je već kao veoma mali da posmatra i spoznaje svet oko sebe. Znao je sve i svašta. Koliko ga je to učinilo naprednijim, toliko ga je učinilo i nesretnijim.
Kada je prigrlio svoj irski identite on je pesmom “Irish Blood, English Heart” pokušao da prikaže problem svih Iraca u Engleskoj, da se treba odreći svega kako bi “umro odvezanih ruku”, čeznući za vremenom kada “stajanje pred zastavom nije bilo rasistički i razdvajajuće”. Zbog opčinjenosti irskom kulturom sa svojim bendom Poguese uspeo je da patentira i popularizuje pank-folk kao žanr.
Njegov bend – Poguese – i on vremenom su postali svetski poznati, ali slava koju su postepeno sticali nije se dobro slagala sa prazninom (identiteskom rupom) koju je Šejn nosio sa sobom.
Šejn je napisao mnogo prelepih ljubavnih pesama. Jedna koja se izdvaja, koja mu je donela veliki uspeh i koja se smatra za “najoznatiju božićnu pesmu svih vremena” je numera “Fairytale of New York”, iza koje stoji jedna posebna priča.
Godine 1987. izašla je pesma “Irish River” koju su snimili Pogues i Dubliners. Pomalo nespojiva kombinacije, gde sa jedne strane imamo “očeve” irskih narodnjaka, a sa druge okoreli pank bend. Njihov spoj izrodio je pesmu koja udara baš tamo gde treba.
Šejn Makgauan i Nik Kejv došli su do dueta 1992. godine, kada su izbacili singl “It’s a Wonderful Life”. Spot za pesmu je jednsotavan, samo dva velika imena koja sede na stolicama a iza njih je mrak. Na B strani njihovog singla muzičari su se zamenili pesama, pa je tako Kejv otpevao “A rainy day in Soho”, dok je Šejn otpevap Nikovu “Lucy”.
Tri godine nakon saradnje sa Nik Kejvom, Šejn je krenuo da svira sa bendom Poups, takođe je snimio pesmu i saundtrek za film “Sid and Nancy” zajedno sa Šinejd O Konor.
Pored muzike, grupa Pogues u svom punom sastavu, pojavila se na filmu “Straught to hell” u režiji Aleks Koksa, zajedno sa Džo Stramerom. Stramer i Pogues su nastavili svoju saradnju, toliko da je Stramer postao stalni član benda.
Post Views: 28
