Smena državnog sektetara u Ministarstvu za NIP Branislava Pomoriškog potvrdila je dosadašnje tvrdnje da pojedini državni činovnici
dobijaju plate a da čak ni ne odlaze na svoja radna mesta. Naime, njegov stranački kolega Bojan Kostreš, u želji da ukaže na političku pozadinu njegove ekspresne smene, i to u trenutku kada su se Vlada Vojvodine i ovo ministarstvo otvoreno sukobili oko projekata u Vojvodini za koje treba izdvojiti novac, priznao je da Pomoriški nije svakodnevno odlazio na posao. Tačnije, Kostreš je izjavio da je ministarka Verica Kalanović Pomoriškog smenila uz obrazloženje da ne dolazi svaki dan na posao, previđajući dogovor s njim da zbog štednje nema potrebe da svakodnevno putuje na relaciji Novi Sad –Beograd, već samo kada ga ona pozove.
Ukoliko je tačno sve što je Kostreš rekao u odbranu svog stranačkog kolege – a nema razloga da se u to sumnja – onda je to još jedan dokaz da ova vlast arči pare poreskih obveznika isplaćujući plate državnim sekretarima koji zapravo i nemaju radno mesto, radno vreme niti radne obaveze. Jer, ako neko svakog meseca prima platu koja je veća od 90.000 dinara, onda on za nju mora i raditi a ne dolaziti na posao po potrebi. Polovina srpskih radnika koji od gazde dobijaju minimalac od 15.000 dinara čak šest meseci radi najmanje osam sati da bi zaradila jednu platu državnog sekretara! Po Zakonu o radu, ali i Zakonu o državnim službenicima, redovan dolazak na posao je sastavni deo obaveze svakog zaposlenog.
Javna je tajna da su funkcije državnog sekretara i savetnika ministara političke prirode i da su deo koalicionih dogovora. Takođe javna je tajna i da je ova vlada dozvolila da svaki ministar zaposli jednog do tri takozvana posebna savetnika koji mesečno primaju između 50.000 i 90.000 dinara. Međutim, oni su samo kap u vodi koja se građanima svakog meseca dostavi na plaćanje. Naime, osim tih specijalaca, u Vladi Srbije ima 69 državnih sekretara, 118 zamenika i pomoćnika ministara. Za njihove plate građani Srbije godišnje izdvajaju 440 miliona dinara, ili 4,6 miliona evra. Jer, državni sekretari imaju platu oko 95.000 dinara mesečno, a pomoćnici od 102.000 do 110.000.
Mada su se pred MMF-om obavezali na to da će smanjiti broj činovnika, nijedan ministar se, osim sada Verice Kalanović, nije odrekao svojih državnih sekretara.Na osnovu podataka objavljenih na sajtovima ministarstava, jasno je da najviše državnih sekretara imaju ministar poljoprivrede, odbrane i za infrastrukturu – po pet. U Ministarstvu inostranih poslova postoji samo jedan državni sekretar, Mirko Stefanović. Državni sekretari u Ministarstvu odbrane su: Zoran Jeftić, Igor Jovičić, Dušan Spasojević, Aleksandar Miščević i Zoran Vesić. U Ministarstvu unutrašnjih poslova ima samo jedan državni sekretar i to Dragan Marković. Vuk đoković, Slobodan Ilić i Miodrag đidić državni su sekretari u Ministarstvu finansija. U Ministarstvu pravde za državne sekretare postavljeni su Slobodan Homen i Gordana Pualić.
Ministar poljoprivrede ima pet državnih sekretara: Milana Petrovića, Mirjanu Milošević, Željka Radoševića, Dragana Injca i Maju Timotijević. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja tu funkciju obavljaju Vesna Arsić, Nebojša ćirić, Dejan Jovanović, koji je u međuvremenu imenovan za čelnika NSZ-a, i Goran Petković. U Ministarstvu energetike državni sekretari su Nikola Rajković, Radivoj Milanović i Dušan Mrakić. Ministar infrastrukture prigrabio je petoricu državnih sekretara: Rajka Perića, Slavoljuba Vukičevića, Muju Mukovića, Miodraga Miljkovića i Jovicu Zarkulu. Državni savetnici u Ministarstvu trgovine i usluga su Ljubiša Dimitrijević i Dragan Jarković.
Ministarstvo za nauku ima dva državna sekretara, Snežanu Pajović i Miloša Nedeljkovića, a Ministarstvo prosvete Radivoja Mitrovića i Tinde Kovač-Cerović. U Ministarstvu sporta i omladine funkciju državnog sekretara imaju Ivana Kovačević i Slaviša Zlatanović. Kod ministra rada i socijalne politike ima tri državna sekretara: Zoran Martinović, Snežana Lakićević-Stojačić i Ljiljana Lučić. Ministar zdravlja ima četiri državna sekretara: Nevenu Karanović, Tomislava Stanića, Željka Miloševića i Perišu Simonovića. Samo jednog državnog sekretara ima Ministarstvo vera, i to Dragana čurovića. U Ministarstvu za KiM kao državni sekretari rade Zvonimir Stević i Oliver Ivanović, dok u Ministarstvu za dijasporu ove poslove obavljaju Miodrag Jakšić i Predrag Tojić. Kod ministra za ljudska i manjinska praa ima četiri državna sekretara: Ivan Bulatović, Marko Karadžić, Aniko Muškinja-Hajnrih i Jan Sabo. Ministar kulture ima jednog državnog sekretara, i to Nadicu Momirov. Na sajtovima ministarstava za NIP, za životnu sredinu i prostorno planiranje i za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne može se pronaći ko su državni sekretari, ali sasvim je sigurno da svako od njih ima po nekoliko imenovanih.
Koliko od svih ovih nabrojanih državnih sekretara – a ista priča je i s pomoćnicima i savetnicima ministara – svakodnevno dolazi na posao i ispunjava neke svoje zadatke, nepoznanica je za javnost sve dok ne dođe do političkih trvenja i prepucavanja.
