Doktor Dobrivoje Bošković posle dve uspele promocije knjiga postao lauerat prestižne nagrade
Za roman „Valsotino imperijal“, koji govori o sudbini ljudi sa obala Vlasine pisac iz Nemačke dobio nagradu „Arka“
Ova jesen je bila neobično uspešna i bogata za nemačkog lekara, svetskog putnika, poliglote, vrsnog kompoziotora i pevača, Dobrivoja Boškovića, rodom iz Grdelice nedaleko od Leskovca. Bošković je, naime, stigao u Srbiju iz Frankfurta u kome živi, da bi javno predstavio svoj literarni opus, najnovija dela o srpskim carevima i veliku priču o Vlasotinčanima.
Na promocijama u Beogradu i Leskovcu govorili su kritičar Laza Lazić, Tomislav N. Cvetković, književnik, Jovica đorđević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu. Posebno su predstavljene drame „Rastko“ i „Car Dušan“ ovog sve poznatijeg pisca, ali i roman „Valsotino imperijal“, koji govori o sudbini ljudi sa obala reka Vlasine.
– To delo nije običan roman o jednom gradu koji se voli, to je pesma u prozi, priča o ljudskoj prolaznosti i taštini, slika o pohlepi i nadi, isečak trajanja o neprolaznosti velikih išćekivanja. To je i drama o ljubavi koja se namah stvori i celoga života ostaje da se pamti i prepričava kao „otvorena knjiga“ – otkriva nam autor tajnu svog romana o zemljacima iz Vlasotinca.
Za Dobrivoja Boškovića, lekara, književnika, poliglote, kompozitora iz Grdelice kod Leskovca, koji je obišao gotovo celi svet, koji je i Tita lečio, Vlasotince je grad koji ima dušu i neponovljivi šarm, retko uočljiv na drugim prostorima. Zato ga je uporedio sa najlepšim pejzažima Španije, Italije i Francuske, jer reka Vlasina liči na Arno, a vlasotinački brežuljci na brdovitu Toskanu, kazuje dr Bošković. I priznaje, d anema takve palanke, ne bi bilo ni metropola, ni velikana u njima.
Dobrivoje Bošković je u Nemačkoj poznat i kao izvanredan pevač, mada nije pravio muzičku karijeru. U emisiji Trezor RTS, koja je emitovana pre nekoliko meseci, predstavljen je bogat životni krug dr Boškovića, a posebno njegov kompozitorski rad. Ipak, više je voleo da bude lekar i srpski patriota, da se bori za zdravlje ljudi i za srpsku naciju.
– Družio sam se sa čuvenim pevačima, pevao sa njima, a neke sam i lečio kao lekar-otorinolaringolog. Sluh sam nasledio od mog dedaToze, koji je bio veoma lep čovek i rado viđen na svim ondašnjim slavama. Sa sinom Dejanom, koji je takođe lekar, napisao sam knjigu „Fiziologija umetničkog pevanja“, koja bi, nadam se, uskoro trebalo da se pojavi – veli dr Bošković.
Tri knjige istorijskih drama „Rastko“, „Srpski kraljevi Dragutin i Milutin“ i „Car Dušan Silni“ bazirani su na istorijskim činjenicama i otkrivaju potpuno novo svetlo na „ponešto iz naše umivene instorije“. Prema oceni kritičara, su romansirane biografije srpskih vladara, uverljivo književno štivo koje svoj pravi život može da ostvari samo na nekoj pozorišnoj sceni.
– Drama „Rastko“ je novo istorijsko vraćanje životu i delu Svetog Save, prvog prosvetitelja i učitelja Srba, osnivača i prvog arhiepiskopa samostalne Srpske pravoslavne crkve – kaže Dobrivoje Bošković – Koristeći žitija i narodne pesme ja sam pesničkom imaginacijom zavirio u vladavinu srpskih kraljeva Stefana Dragutina i Stefana Uroša II Milutina i zaokružio ciklus dramom „Car Dušan Silni“ koja se bavi vremenom velike srpske slave u vreme vladavine cara Srba, Grka, Bugara, Arbanasa, Primorja, Pomorja i svih zapadnih zemalja, vremenom kada je srpsko carstvo cvetalo.
Dobrivoje Bošković, savremeni srpski pesnik i dramski pisac je za svoj umetnički i spisateljski rad na beogradskom Sajmu knjiga primio nagradu „Arka“ izdavačke kuće iz Smedereva za roman „Valsotino inferial“.
– Vlasotince je dobilo pisca kao što je Vranje imalo Borislava Stankovića. A mnogi kažu da je dr Bošković zapravo Šekspir iz Vlasotince – rekao je tom prilikom akademik Risto Vasilevski.
SVESTRANO OBRAZOVAN
Dobrivoje (Jordana) Bošković je rođen 1936. u Grdelici. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Grdelici, Leskovcu i Nišu. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a posdiplomske studije i specijalizaciju završio u Getingenu i Kelnu. Objavio je niz stručnih radova na nemačkom jeziku. Autor je knjige „Mucanje kao govorna mana“, poema „Pslanica“, „čežnja“ i „Sud i usud“, komedije „Grdelički kros“ i romana u dva dela „Sagorele seni“. član je Udruženja književnika Srbije i Saveza kompozitora Srbije. Poznat je kao pisac tekstova i kompozitor pesama koje sam izvodi na gitari.
