Napušteni porodični domovi sa okućnicama nude se na prodaju po bagatelnim cenama
Vrbas – U seoskim naseljima širom Bačke ima na stotine praznih kuća koje se nude na prodaju po bagatelnim cenama, od 3.000 do 8.000 evra. Mnoge su već uveliko zapuštene, ali ima ih i sasvim solidnog izgleda sa električnim, vodovodnim i telefonskim priključcima, prostranim dvorištima i okućnicama, tako reći useljivih. Međutim, kupaca nema ili su vrlo retki.
– Prema poslednjem popisu, u Ravnom Selu ima nešto više od hiljadu domaćinstava, a trenutno je najmanje dvadesetak napuštenih kuća koje, čak ni za male pare, niko ne kupuje. Naslednici nisu u mogućnosti da ih održavaju, ili to ne žele, tako da one brzo propadaju a često su i na meti vandala. Selo tavori, sve je manje čeljadi, više je opela nego krštenja i svadbarskih veselja – vajka se sekretar Mesne zajednice Aleksandar Stanojević, navodeći da se ovde pristojna kuća može kupiti po ceni polovnog stranog automobila.
Istovetne priče čuli smo i u Kucuri, Ruskom Krsturu, Kruščiću, Liparu, Sivcu… Na desetine familija iz ovih a i drugih manjih mesta na teritoriji opština Vrbas i Kula odselilo se poslednjih godina u inostranstvo, najviše u Kanadu, Mađarsku i Slovačku. Koliko su opustela sela u ovom delu Bačke najbolje odslikava broj upisanih đaka prvaka kojih je – saznajemo u školskoj upravi – ove godine tri puta manje nego krajem prošle decenije.
Igrom sudbine, nemajući drugog izbora, u ovdašnjim seoskim naseljima u poslednje vreme, trajno se udomljava sve više izbegličkih i prognanih porodica. Uz finansijsku podršku lokalnih samouprava i Komesarijata za izbeglice, a delom i vlastitim učešćem, kupuju i adaptiraju napuštene seoske kuće ili salaše, počinju da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Neki su se, poput Zorana Grigorijevića, prognanika iz Prizrena, brzo privikli na paorski način života.
– Konkurisao sam prošle godine za pomoć za kupovinu kuće u Kucuri, što mi je odobreno, dobio potom i nešto kredita, pa evo s porodicom ’pustio korene’ ovde u bačkoj ravnici. Meštani su nas izuzetno lepo prihvatili, dobre su komšije, a selo je lepo uređeno – ulice i trotoari su asfaltirani, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža dopiru do svakog dela sela. Blizu nam je Vrbas, a ni Novi Sad nije daleko. Kad nema druge, moramo biti zadovoljni – veli naš sagovornik.
Još pedesetak izbegličkih i prognanih familija poput Grigorijevića, dobilo je u seoskim sredinama vrbaske i kulske opštine, tokom poslednjih desetak godina, domove s okućnicama, ali to ni izbliza neće oživeti, bar ne zadugo, opustela bačka mesta. Staračka i samačka domaćinstva nestaju, nekadašnja moćna seoska poljoprivredna dobra i zemljoradničke zadruge sada su u privatnim rukama, veliki deo lokalnog stanovništva je ostao bez radnih mesta, mlađi svet odlazi u gradske sredine u potrazi za poslom, tako da su u selima ostali pretežno penzioneri i tek poneko veće porodično zemljoradničko gazdinstvo. A kako ističu u agencijama za posredovanje u prodaji nekretnina, čak ni na oglase vlasnika koji bi svoja seoska imanja, uglavnom nasleđena, izdali u zakup ili ustupili nekoj porodici na besplatno korišćenje – retko ko se javlja.
P. Koprivica
