Vanda je ikonopisac. Dar za slikanje nasledila je od oca, čuvenog akademskog slikara Mustafe Ibrulja , koji je godinama bio likovni urednik u sarajevskoj izdavačkoj kući Svjetlost.
Vanda je rođena u Sarajevu. Imala je 14 godina kada je aprila 1992. godine zbog rata morala da prekine školovanje u Osnovnoj školi Bane Šurbat na Grbavici i napusti svoj rodni grad. Izbegla je kod rođaka Raje Galića u Kikindu gde je završila gimnaziju.
Majka Snežaana ostala je do kraja 1992. zbog posla u Sarajevu – radila je i još uvek radi u Dečijem programu Radio Sarajeva, a Vandin otac je izbegao u Italiju gde je ubrzo preminuo.
Shvatila je Vanda da mora sama da krči svoj životni put. Po završenoj gimnaziji došla je iz Kikinde na studije istorije umetnosti u Beograd, gde je apsolvirala, istovremeno radila i pohađala školu ikonopisanja u poznatoj radionici na Vračaru, kod Petra Bilića. Tu je srela i supruga Vladimira sa kojim je dobila četvoro dece, sinove Milana i Marka i ćerke Sofiju i Mariju.
Iako su oboje rođeni i odrasli u gradu, pre 9 godina odlučili su da napuste Beograd i da se odsele u selo Ražanu.
„Želeli smo da nam deca žive u zdravoj sredini – sejemo baštu, imamo koze, kokoške, psa, macu. Ni Vlada ni ja nismo zaposleni u nekoj firmi. Po celi dan smo kući sa decom, suprug brine o deci i životinjama, a ja ikonopišem. Ne žurimo ujutru na posao i ne ostavljamo decu samu – lepo živimo i srećni smo ljudi. Naš sin Milan već je završio osnovnu školu i upisao se u srednju umetničku u Užicu. Da mu ne bismo iznajmljivali stan u Užicu, odlučili smo da se preselimo u selo Stapare, udaljeno od grada desetak kilometara. Već smo iznajmili kuću sa pratećim objektima, voćnjakom i baštom. Naša deca Milan, Marko i Sofija su odlični đaci, među najboljima su u razredu. Na rang listi, kada se prijavio u umetničku školu u Užicu, Milan je bio četvrti.
Kada povremeno odemo kod svekrve u Beograd, deca jedva čekaju da se vratimo u selo, da se igraju sa jarićima i mačićima.
Selo Ražana, u kome smo do sada živeli, ima oko stotinu stanovnika. Sa njima se lepo slažemo. Za ovih desetak godina života na selu uradila sam dva ikonostasa za crkvu u selima Drenovci i Godečevo“, kaže za Program za dijasporu RTS-a Vanda Stanojević.
