Tako glasi zvanični zapis jednog službenika o onome bi po svemu drugom ostao posve običan zimski dan pred kraj 1944. godine. Ipak, ono što je izdvojilo taj 27. novembar bio je uzrok drhtanja – eksplozija tako snažna da je iza sebe ostavila krater dubok 25 i širok 400 metara.
Eksploziju je uzrokovalo procenjenih 3500 tona jakog eksploziva koji je „izbio“ obližnji rezervar pitke vode, progutao farmu sa nekim zgradama, i izazvao potres koji su očitali seizmografi sve do Rima i Kasablanke. Još jedan ratni dan u Dresdenu ili Kelnu?
Ne! Tog dana, Velika Britanija je pretrpela ono što je Ministarstvo obrane nazvalo „najvećom eksplozijom koju je proizveo čovek pre nukleranog doba“. Eksplozija je imala skoro polovinu snage koje je sledeće godine imala atomska bomba bačena na Hirošimu.
„Bilo je neopisivo. Bio je to pakao“
Nedaleko od sela Hanburi u Zapadnom Midlandsu, bombe su bile skladištene tokom ratnog doba od strane „Royal Air Forca“ u nekadašnjem rudniku gipsa. Bio je procenjeno da su tu sigurne od nemačkih bombardovanja, ali su zapravo tone eksplozivnih materijala koje su selili muškarci u tesnom prostoru nosile ogroman rizik sam po sebi. Ovo su na teži način naučili okolni stanovnici 27. novembra 1944. godine.
Sedamdeset ljudi je poginulo, uključujući i one pokopane u rudniku, a prema Karen Evans u „Sumornom zborniku Stafordšira“ razaranje je izazvalo i lokalne poplave.
– Užasno. Potok je nosio vodu, blato je bilo na sve strane, a tela su plutala – zapisano je tada.
Zajednica je tugovala, a bila je već iscrpljena zbog muka rata na evropskom frontu. Među mrtvima je bilo vojnog osoblja, civila i italijanskih ratnih zarobljenika.
Na naslovnim stranama se broj žrtava stalno menjao budući da niko nije znao koliko je tačno bilo ljudi na tom području u vreme eksplozije. Kasnije je policija priznala da 18 tela nikada nisu pronašli. Svaka kuća u selu bila je oštećena, a na stotine životinja na farmama su stradale.
Sabotaža ili nesrećni slučaj?
Zbog činjenice da nema preživelih svedoka ove masovne detonacije, širila se su se nagađanja o sabotaži. Jesu li zarobljeni Italijani našli način da se osvete?
Ipak, većina se složila da je eksplozija rezultat nesreće usled nepažljivog rukovanja eksplozivom.
– Ljudi zaduženi za skladište bili su slabo obučeni, bez zaštite i nadzora i sa premalo znanja. Sigurnost je bila minimalna – objašnjava Alen Tomas iz RAF-ovog istorijskog odseka.
Šta se točno dogodilo tog dana ostaće zauvek zakopana tajna. Bombe su naknadno uklonjene sa onih delova koji su dostupni, ali zapravo velika količina eksploziva i dalje leži duboko ispod zemlje kao opasna mina – koju je britanska vlada proglasila preskupom za uklanjanje.
