Šengen preko tarabe

Stroža šengenska pravila će za Srbiju praktično važiti samo 9 dana, jer će već od 1. januara na snagu stupiti Sporazum o viznim olakšicama sa EU

Pristupanjem novih devet članica, granice šengenske zone stižu u petak do Srbije, ali to gradjane ove zemlje neće udaljiti od Evropske unije – na protiv, doneće im neke prednosti, ocenjuju strane diplomate, podsećajući da od januara 2008. godine stupa na snagu sporazum o viznim olakšicama izmedju Srbije i EU.
„Ulaskom novih devet članica, sistem Šengena će biti bolji, a šengenska vrata otvorenija nego ranije“, izjavio je nacionalnoj agenciji Janoš Kolar, šef konzularnog odeljenja u ambasadi Madjarske u Beogradu.
U Srbiji ima puno ljudi koji imaju vazeću šengensku vizu i oni sada neće morati da dolaze u konzulat već će tu vizu koristiti i za Madjarsku i za sve ostale zemlje Šengena, naveo je on.
Od 21. decembra državljani Madjarske, Slovenije, češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke, koje su se priključile Evropskoj uniji 2004. godine, moći će da bez pasoša putuju kroz 24 zemlje obuhvaćene šengenskim sporazumom.
Odluka o ukidanju granica i carina će biti primenjena na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, sem na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine.
Valja očekivati da bi za zemlje koje se graniče sa pomenutim, to moglo značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.
U ambasadama Madjarske, Slovenije i Slovačke u Beogradu kažu da za gradjane Srbije u praksi neće biti velikih promena budući da su šengenska pravila primenjivali već neko vreme.
„Svi dokumnenti koje su gradjani ranije koristili za dobijanje madjarske vize, biće korišćeni i za šengensku“, rekao je šef konzularnog odeljenja madjarske ambasade Janoš Kolar.
Sličnog je mišljenja i ataše za štampu slovačke ambasade Tomaš Ferko.
„Svi detalji, sve što se dosad tražilo za Slovačku, to je sve već u skladu sa šengenskim pravilima, tako da za gradjane neće biti neke razlike“, rekao je Ferko Tanjugu.
Šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade Jožef Keček podseća da će, što se tiče kriterijuma i dokumentacije, stroža šengenska pravila za Srbiju praktično važiti samo 9 dana – od 21. do 31. decembra.
Od 1. januara će stupiti na snagu Sporazum o viznim olakšicama sa EU koji, kako je ukazao predstavlja prvi korak ka stavljanju Srbije na belu šengensku listu i „donosi bitne promene što se tiče lakšeg putovanja svih kategorija gradjana“.
Po stupanju na snagu ovog sporazuma, vize će za mnoge kategorije gradjana, poput naučnika, studenata, penzionera, državnih službenika, kulturnih radnika, poslovnih ljudi itd biti gratis“, rekao je Keček.
Za ostale, šengenske vize će koštati 35 evra, a ne 60 koliko bi iznosile bez pomenutog sporazuma.
Putovanja će, prema njegovim rečima, biti lakša i za one koji u Sloveniju i zemlje Šengena žele da idu ne nekim poslom već turistički, naprosto da bi videli Evropu.

Oni recimo više neće morati da podnose dokaze o primanjima ili imovini, već samo vaučer, ili pozivno pismo i osiguranje.
Neke stvari će se, ipak, promeniti, izjavio je madjarski konzul, navodeći da je glavna razlika u tome što će i madjarski konzulat od sada tražiti osiguranje koje važi za zemlje Šengena.
„To dosada nije bilo potrebno budući da izmedju Srbije i Madjarske postoji bilateralan sporazum, na osnovu kojeg su gradjani Srbije imali pravo na hitnu lekarsku pomoć u Madjarskoj“, rekao je Kolar.
Ulaskom u Šengen donekle će se produžiti i rokovi za dobijanje vize, slažu se diplomate.
„Zahvaljujući dobroj saradnji slovenačkih i srpskih vlasti i zalaganju ambasade, dosada smo bili u mogućnosti da vize u nekim hitnim slučajevima izdamo i za jedan dan“, rekao je slovenački konzul.
Medjutim, ulaskom u Sistem zajedničke baze podataka , koji je lociran u Strazburu, to više „tehnički neće biti moguće“, tako da će postupak trajati najmanje tri dana u hitnim, a nedelju dana u redovnim slučajevima, objasnio je on.
Kad je reč o gradjanima kojima je već odobrena slovenačka, madjarska ili neka druga viza, one će važiti do predvidjenog roka i po ulasku tih zemalja u Šengen, ali neće moći da se koriste za putovanja u druge zemlje te zone.
U ambasadama pomenutih zemalja zasada nisu mogli da procene da li će se ulaskom u Šengen povećati ili smanjiti pritisak na njihova konzularna odeljenja, ali kažu da ne očekuju redove niti zasad planiraju povećanje broja zaposlenih na vizama.
U protekle dve godine, računajući ovu, madjarsku vizu je tražilo izmedju 40.000 i 50.000 gradjana Srbije, slovenačku oko 30.000 gradjana godišnje, a slovačku izmedju 10.000 i 20.000 gradjana godišnje.
U vezi s tim, diplomate naglašavaju da, iako šengenska viza važi za sve zemlje ove zone, gradjani treba da vode računa kojoj će se ambasadi obratiti. Vizu treba tražiti u ambasadi zemlje u koju nameravate da provede najviše vremena.
„Ko hoće da ide u Madjarsku i provede neko vreme tamo, može da dodje kod nas, ali ako hoće da boravi u Austriji, a da samo proputuje kroz Madjarsku, vizu treba da traži od Austrijanaca“, rekao je Janoš Kolar.
U svakom slučaju, u ambasadama Madjarske, Slovenije i Slovačke sve je odavno spremno za izdavanje šengenskih viza, budući da su pripreme za to trajale već više od godinu dana.
“ Novi formulari se već mogu skinuti sa našeg vebsajta, ali počećemo da ih primamo 21. decembra“, rekao je madjarski konzul.

Tri dana čekanja

Šengensku slovenačku vizu građani Srbije će čekati najmanje tri dana, u skladu sa sporazumom o viznim olakšicama, a ona će koštati 35 evra.
Prema rečima slovenačkog konzula u Beogradu, Jožefa Kečeka, stare slovenačke vize će važiti i posle 21. decembra, ako su izdate na duži period, ali neće važiti za ostale zemlje šengenske zone.

Slovenački konzul rekao je da će Slovenija prilikom izdavanja viza morati da poštuje rok od najmanje tri dana, a ukoliko neko mora hitno da putuje, ambasada će se konsultovati s Evropskom bazom podataka u Strazburu radi bržeg izdavanja vize.
Keček je rekao da je cena vize 35 evra, ali da su prema sporazumu o viznim olakšicama te takse oslobođene određene kategorije građana kao što su državne delegacije, naučni i kulturni radnici, učenici, studenti i profesori, kao i sportisti i njihovi pratioci.

Olakšice

Sporazum o viznim olakšicama trebalo bi da od Nove godine omogući izdavanje besplatnih viza i viza na duži rok studentima, naučnicima, poslovnim ljudima i drugim kategorijama građana Srbije za putovanja u zemlje EU. Prema rečima zvaničnika EU, to je još jedan korak ka stavljanju Srbije na „belu Šengensku listu” čim se za to ispune uslovi.

Vizne olakšice će uključivati i neka turistička putovanja, pod uslovom da turističke agencije garantuju za turiste, što će značiti da će turističke agencije iz Srbije morati da imaju dobru poziciju i u članicama EU i da budu kredibilni partneri u tom poslu. Inače, srpski predstavnici su izdejstvovali da se za vizne olakšice traži minimum dokumenata, poput indeksa za studente i pozivnog pisma institucije u EU, a za poslovne ljude potrebni su potvrda Privredne komore Srbije i pozivno pismo iz članice EU.