Na prostoru Mađarske postoji pedesetak srpskih pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su neki hramovi iz srednjeg veka, iz doba Lazarevića, kada su u Budimu stolovali i svoju palatu imali srpski despoti. Vladika Lukijan, episkop budimski i administrator temišvarski, kaže za „Vesti“ da su posebna dragocenost manastiri u Srpskom Kovinu (koji se nalazi na čepelskoj adi na Dunavu) iz 15. i Grabovac iz 16. veka, a i drugi seoski i gradski srpski pravoslavni hramovi broje mnoge vekove unazad. Nažalost, mnogo bogatog kulturnog nasleđa propalo je tokom više decenija komunizma u Mađarskoj. Porušeno je čak 30 srpskih crkava!
– Sentandreju doživljavam uvek kao sedište patrijarha. Ono što je Peć bila za Arsenija čarnojevića pre seobe, to je Sentandreja postala posle te nesreće, stožer iz kojeg se na sve strane vodilo računa o opstanku srpskog naroda, što se u ovoj varoši i danas oseća i vidi na svakom koraku! Tu su naše crkve, eparhijski dvor, Muzej, bogato graditeljsko nasleđe… Ali, vremečini svoje! Trebalo bi srpsku Sentandreju, kao prestonicu srpske kulture i duhovnosti u ovom delu Evrope, staviti pod jednu generalnu zaštitu, nešto poput zaštite kakvu uživa Hilandar – naglašava vladika Lukijan.
Nije sve u novcu
– Moramo se ugledati na druge i ne treba ići daleko, nego samo da pogledamo kako rade Mađari sa svojom manjinom u Srbiji i okruženju! Možda nije reč toliko o novcu, koliko o sinhronizovanoj akciji. Sada sve čvršće veze ostvarujemo sa AP Vojvodinom. Pravi i prvi veliki gest podrške za revitalizaciju Zadužbine Tekelijanum učinio je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, pa ćemo uskoro u Budimpešti u obnovljenom zdanju imati uslove za smeštaj studenata i postdiplomaca – ističe episkop budimski Lukijan.
Vladika budimski dodaje da ima mnogo toga za zaštitu, naučno istraživanje i publikovanje, a korake u tom pravcu već je preduzela Matica srpska iz Novog Sada objavljivanjem Sentandrejskog zbornika, ali je neophodno da podršku s političke, državne i materijalne strane obezbede nadležni na najvišem nivou i iz SCG i iz Mađarske!
– Ono što konkretno možemo u Eparhiji budimskoj i SPC jeste da se objekti popravljaju! Naša eparhija jedina ima svog arhitektu, što ima svoje prednosti jer blagovremeno možemo da učestvujemo na konkursima za dodelu sredstava koji se objavljuju u Republici Mađarskoj – saznajemo od vladike Lukijana.
Srpska zajednica u Mađarskoj je relativno malobrojna u odnosu na ono što je nekada bila, pa su otuda svi napori usmereni da se kulturno blago sačuva većom brigom matične države. Vladika Lukijan ukazuje da se pola veka unazad matična država nije uopšte brinula o srpskoj dijaspori, što je umnogome pospešilo asimilaciju!
