PISMO PROFESORA KULIćA O RAZLOZIMA SUKOBA SA KONZULOM SCG RACKOVIćEM
SEPARATISTA IGNORIŠE SRPSKU DIJASPORU
• Profesor dr Miodrag Kulić, jedan od aktera „slučaja Racković-Kulić“, o kome smo pisali, uputio je „Vestima“ pismo kojim želi da javnosti ukaže „na pravu pozadinu slučaja, a to je veliki separatizam i nediplomatski maniri gospodina Rackovića“.
Iz članka od 15.7.2005. u vašem cenjenom listu, „Policija ispituje pretnje konzulu“, stiče se pogrešan utisak da postoji moj lični sukob sa generalnim konzulom SCG iz Štutgarta gospodinom Rackovićem. Ovo odlučno demantujem, jer se mi gotovo lično i ne poznajemo, a imali smo samo jedan razgovor u Konzulatu. Ovde ne želim da komentarišem njegove manipulantske izjave o mom državljanstvu, o mom prebivalištu. On je ovim insinuacijama na školski način pokazao nedostatak diplomatske rafiniranosti, uvredivši srpsku dijasporu i nemačku državu, nemačke i druge građane koji u našim klubovima razvijaju srpsku i povezuju nas sa drugim kulturama.
Međutim, ovim putem želim da upoznam javnost da postoji sukob između Srpske dijaspore u Baden-Virtembergu (BNJ) i g. konzula Rackovića, koji je predstavnik separatističke struje Mila đukanovića u Crnoj Gori. Poenta sukoba je da g. Racković odbija saradnjuju sa srpskim institucijama i organizacijama u BNJ , harangira protiv njihovih predstavnika i podržava crnogorski separatizam.
Ovu nesaradnju objašnjava navodnom velikom diplomatskom aktivnošću u ekonomskim pregovorima sa nemačkim partnerima! Ovo objašnjenje je neprimereno stvarnom stanju, jer g. Racković, sa svojih sedamdesetak (!) godina, prvi put je u diplomatiji, po struci je srednjoškolski profesor književnostii doživljava „tantalove muke“ kada treba nešto da kaže na nemačkom jeziku, te prosto nema kvalitete za te obaveze. Svi znamo da je on na tom mestu zbog političkih igara.
Kao predstavnik đukanovićeve politike prisustvovao je sastanku crnogorskih klubova u Nirnbergu, gde su govornici zastupali tezu o nezavisnoj Crnoj Gori. Pritom nije nijednom rečju osudio ovaj akt nasilja protiv zajedničke države SCG – koju je obavezan zvanično da štiti.
– Neodmerenim izjavama u štampi („Blic“) vređa naše klubove spočitavajući im da su „birtije i kafane“, itd. Okružio se ljudima iz dijaspore krajnje skromnog obrazovnog nivoa, dok je na stotine naših inženjera, biznismena, kulturnih stvaralaca i naučnika, koji mogu istinski da reprezentuju zemlju i da joj pomognu da izađe iz teškoća, potpuno isključio iz pristupa Konzulatu. Da je g. Racković sve drugo samo ne diplomata od formata kaže i činjenica da me je bez povoda denuncirao štutgartskoj policiji – i kao što je već utvrđeno dao lažne podatke!
G. konzul je u ovoj „grotesknoj aferi“ uradio bar četiri izrazito ružne stvari, posle kojih bi u normalnim državama bio diskfalifikovan kao diplomata. Prvo, on je zloupotrebio svoju visoku funkciju i nemačkim vlastima lažno i bez pravog povoda denuncirao svog sunarodnika. Drugo, g. Racković je kao zvanični diplomata SCG obmanuo nemačku policiju – upravo onu koja se savesno brine o njegovoj ličnoj bezbednosti, dajući joj lažne podatke. Na osnovu oficijelnih podataka telefonske kompanije „Vodafon“ utvrđeno da je poziv bio u 20:54 (podatak postoji i u memoriji moga mobilnog telefona i koji sam saopštio policiji), a ne posle 23 časa, kako je g. Racković lažno tvrdio. Iz snimka razgovora (koju izgleda ima policija) može da se utvrditi da nije bilo nikakvih pretnji sa moje strane – uveren sam da svi oni u BNJ i u Nemačkoj koji poznaju moj način komuniciranja sa ljudima smatraju ove optužbe besmislenim.
Rackovićeva tvrdnja da će slučaj prepustiti nemačkim pravosudnim organima je smešna pretnja, jer tamošnja vlast nije kao ona u banana državama – da hapsi na telefonski poziv, jednako kao i predstavljanje celog slučaja Ministarstvu za inostrane poslove SCG kao moju agresivnost i onemogućavanje rada u dijaspori.
Stvarna suština problema je da je to nerazrešiv sukob crnogorskog separatiste sa srpskom dijasporom u BNJ , kao što se vidi i iz izjava Vaših čitalaca u članku od 16. 07. 2005.
S poštovanjem Bordo, Francuska
Dr. Miodrag Kulić 17. 07. 2005.
Smešne pretnje
U svojoj izjavi za „Vesti“ g. Racković tvrdi da će slučaj prepustiti nemačkim pravosudnim organima – ova smešna pretnja valjda bi trebalo da uveri čitaoce kako je pravda na njegovoj strani. Međutim, on je svojim postupcima, kao diplomata SCG, duboko uvredio nemačko pravosuđe i policiju, jer se ponadao da će oni reagovati kao vlasti u banana državama u kojima se švercuju cigarete i droga, gde je nepotizam daleko važniji svedok od kompjutera (koji gle čuda, mogu da zabeleže podatke i sadržinu razgovora), i da će me na njegov telefonski poziv odmah uhapsiti.
Gospodin konzul pokušava „Mesićevskim metodama“ da zabašuri svoje separatističko i antisrpsko delovanje, tako što Ministarstvu za inostrane poslove SCG predstavlja stvari kao moju agresivnost u stilu „eto Srbin mi preti i onemogućava moj plemeniti rad u dijaspori“. Stvarna suština problema je da je to nerazrešiv sukob crnogorskog separatiste sa srpskom dijasporom u Baden-Virtembergu, kao što se vidi i iz izjava Vaših čitalaca u članku od 16. 07. 2005.
Kontraproduktivan
Na kraju pisma „umesto pajacima“ prof. Kulić se obraća „glavnom akteru“.
– Gospodine Milo đukanoviću, mi znamo da ste ubeđeni separatista – što je takođe legitimna politička opcija, ali sa konzulima (koje šaljete po svetu) bez diplomatskih manira, uz to potpuno neobrazovanim za tu dužnost, ta vaša ideja ovde na Zapadu izgleda kao nakaradna tvorevina – što ona u biti i jeste. Niko bolje i efikasnije neće dezavuisati tu nakaradnu ideju, čak ni najracionalniji zagovornici opstanka države SCG, nego konzuli poput g. Rackovića. Imajući ovo u vidu, razum mi nalaže da Vas iskreno zamolim – nemojte smeniti g. Rackovića!
Odbijanje saradnje
– Prekinuta je dosadašnja uspešna saradnja Generalnog konzulata sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Štutgartu. Generalni konzulat prvi put je ove godine izostao sa Vidovdanske akademije, a ranijih godina je bio i suorganizator ove značajne akademije.
– Gospodin konzul odbija da prisustvuje velikim srpskim manifestacijama i da sarađuje sa najvažnijim srpskim asocijacijama u BNJ kao što su: Srpski savez udruženja i klubova u BNJ (ŠUK-BNJ) , Srpski kulturni centar u Štutgartu itd, obrazlažući da „ne trpi srbovanje“. On i ne zna da u upravama naših klubova ima ljudi raznih nacionalnosti! Prvi put u istoriji naše dijaspore u BNJ g. konzul se nije odazvao pozivu za tradicionalni susret sa našim građanima – u organizaciji ŠUK-BNJ .
