U subotu se navršava deset godina od kako je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj svojevoljno otišao u Hag i predao se Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju.
Šešelj se predao ubrzo nakon što je haško tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu, a još mu nije izrečena ni prvostepena presuda.
Šešelj od 23. februara 2003. godine boravi u pritvorskoj jedinici haškog tribunala u Ševenningenu i nijednom nije zatražio da mu se odobri privremeno puštanje na slobodu niti garancije ijedne Vlade Srbije, mada je podnosio zahteve da bude oslobođen od optužbi, što je sud odbio.
Tužilaštvo haškog tribunala optužilo je u januaru 2003. Šešelja da je podsticao zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine između avgusta 1991. i septembra 1993. godine.
Tokom protekle decenije haško tužilaštvo je Šešelju pet puta menjalo optužnicu, ali, uvek ga je teretilo za ratne zločine u BiH i u Hrvatskoj i učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, jer je govorima i izjavama doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedene zločine…
Nakon dobrovoljnog odlaska u Hag Šešelj je u pritvoru četiri i po godine čekao početak suđenja, do novembra 2007 . U međuvremenu je, u jesen 2005 godine, svedočio na suđenju bivšem predseniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Kasnije su usledile i nove optužnice protiv Šešelja zbog nepoštovanja suda.
Kada je početkom septembra 2008. njegov zamenik u Srpskoj radikalnoj stranci Tomislav Nikolić najavio da će SRS podržati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Predsednički kolegijum SRS je većinom glasova odlučio da SRS ne podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, po nalogu Vojislava Šešelja.
Nikolić je tada podneo ostavku na sve stranačke dužnosti, a 8. septembra formirao posebnu poslaničku grupu pod nazivom Napred Srbijo. Nikolić je kasnije osnovao svoju stranku, koja sada formira koalicionu Vladu – Srpsku naprednu stranku, a sam je na majskim izborima prošle godine izabran za predsednika Srbije.
Šešelju je prekidano tri puta, a on je čekajući presudu po optužnici za ratne zločine, zaradio tri osude za nepoštovanje suda.
Suđenje Šešelju zvanično je počelo 27. novembra 2006. godine, ali bez optuženog u sudnici, pošto je tada štrajkovao glađu, jer mu sud nije dozvolio da se sam brani.
Zbog naglog pogoršanja Šešeljevog zdravlja, suđenje je prekinuto samo četiri dana kasnije. Iako bolestan, lider radikala se žalio na odluku kojom mu je nametnut branilac, a žalbeno veće je već sutradan “poništilo početak pretresnog postupka i naložilo ponovni početak suđenja“.
Suđenje je počelo godinu dana kasnije i ponovo prekinuto posle godinu i po zbog navodnog zastrašivanja nekoliko svedoka tužilaštva.
Poslednji dokaz protiv Šešelja, tužilaštvo je iznelo 13. januara, 2010. godine. On je smatrao da tužilaštvo nije dokazalo svoje tvrdnje, i da zbog toga ni nema potrebe da iznosi odbranu.
Lider radikala se inače izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 14 tačaka optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini između avgusta 1991. i septembra 1993. godine.
Radikali su za sutra najavili da će desetogodišnjicu Šešeljevog zatočeništva u Hagu obeležiti u Domu sindikata.
O puštanju optuženika na privremenu slobodu odlučuje sud u svakom konkretnom slučaju na njegov lični zahtev, i dozvoljava odbranu sa slobode ukoliko je neophodna iz opravdanih razloga.
U pojedinim slučajevima potrebno je dobiti i garancije Vlade države čiiji je optuženi državljanin, ali Šešelj nije želeo da ijedna sprska Vlada u poslednjih 10 godina pruži garancije za njegovo puštanje iz pritvora.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Darko Vojinović)
