Haški tribunal objavio je danas zahtev lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za izuzeće danskog sudije Frederika Harhofa zbog toga što nije nepristrasan i neutralan.
Sudija Harhof član je raspravnog veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosne i Hercegovine, od 1991. do 1993. godine.
Izricanje presude zakazano je za 30. oktobar. U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je objavljena optužnica protiv njega.
Zahtev za izuzeće Šešelj je utemeljio na Harhofovom pismu – upućenom prijateljima, a objavljenom u danskim novinama – u kojem je sugerisao da su nedavne oslobađajuće presude Tribunala plod politički motivisanog pritiska predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.
O Šešeljevom zahtevu za izuzeće Harhofa, odlučivaće predsednik Meron.
Harhofove primedbe ticale su se oslobađajućih presuda hrvatskom generalu Antu Gotovini, bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću i nekadašnjem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću.
Kao dokaz Harhofove pristrasnosti, Šešelj navodi da on „pravi veštačku simetriju između hrvatskih zločina i proterivanja 250.000 Srba“, u vezi s presudom Gotovini, i „legitimnog pomaganja ugroženih sunarodnika na prostorima bivše SFRJ od… pojedinih delova vlasti u Beogradu“, odnosno Perišića i Stanišića.
Po Šešeljevoj oceni, sudija Harhof u pismu pokazuje da „ni sam nije siguran šta znači u praksi i kako se definiše“ udruženi zločinački poduhvat, koncept upotrebljen pri optuživanju Gotovine, Stanišića, ali i samog Šešelja.
Kao primer sudijine pristrasnosti, Šešelj, zatim, iz Harhofovog pisma citira: „Do sada smo proglašavali krivim učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu koji su se saglasili sa zajedničkim ciljem (da se protera nesrpsko stanovništvo s prostora koji su Srbi smatrali svojim)… Nije bilo neophodno dokazati da su njihova dela bila konkretno usmerena na činjenje svakog konkretnog zločina, jer, to je skoro nemoguće dokazati“.
Šešelj, potom, taj citat komentariše: „Vidi se da sudija Harhof robuje predrasudama da su Srbi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, a nesrbi, kako on tvrdi, žrtve. On se vajka da ima problem zato što više ne može da osuđuje Srbe, jer se za buduću osudu Srba… od sudija traži nešto što ne može da se dokaže“.
Pismo je, po optuženom, pokazalo i da je sudija Harhof „sklon osudi po svaku cenu“ i da „osuđuje po automatizmu“.
S druge strane, Šešelj navodi i da je sudija Harhof bio u raspravnom veću koje je bivšeg komandanta Armije BiH Rasima Delića u septembru 2008. nepravosnažno osudilo na tri godine zatvora zbog toga što u leto 1995. nije sprečio, ni kaznio okrutan tretman zarobljenih Srba u rukama pripadnika jedinice El Mudžahedin, nad kojom je, po presudi, tada imao efektivnu kontrolu.
Nazivajući Harhofa „anstisrpskim sudijom“, Šešelj podseća da je on zbog nepoštovanja suda kažnjen sa „15, 18 i 24 meseca zatvora“, zato što je otkrio identitete svedoka u svojim knjigama i na internet stranici.
– Za knjigu je Vojislav Šešelj teže kažnjen nego Rasim Delić kao najviši vojni komandant u Sarajevu – rekao je on.
Poništavanje prvostepene presude Deliću, posle objavljivanja Harhofovog pisma, tražila je i njegova odbrana, iznoseći tvrdnju da je sudija bio pristrasan, kada je Delića proglasio krivim. General Delić umro je 2010. pre nego što mu je izrečena pravosnažna presuda.
Šešelj je Harfovu zamerio i što u pismu nije ukazao da je sudija Meron kršio njegova ljudska prava, uz podsećanje da je nedavno u Sjedinjenim Američkim Državama i glavni tužilac Serž Bramerc ocenio da nije primereno međunarodnom pravu da optuženi provede 10 godina u pritvoru bez presude.
Optuženi vođa radikala je Harhofa nazvao i „učesnikom u borbi za vlast unutar suda“, ocenjujući da je on trebalo da se obrati Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ako je „bio ogorčen neprihvatljivim i nemoralnim ponašanjem sudije Merona i kolega“.
„Posle obraćanja medijima, a ne Savetu bebzednosti UN, jasno je da sudija Harhof nije nepristrasan i neutralan sudija koji razmišlja samo o utvrđivanju istine“ u postupku protiv Šešelja, naglasio je optuženi u zahtevu za izuzeće koji je napisan na 40 stranica.
Harhofovo pismo, lider radikala tumači i kao priznanje „neprekidnog postojanja političke pozadine sudskih postupaka u Hagu“, što je „svakako dokaz da Tribunal nije nezavisan i samostalan“.
Šešelj tvrdi i da bi sudija Harhof morao biti optužen za nepoštovanje suda, kao što je i on bio.
– Ne mogu postojati dva kriterijuma, jedan za sudije, drugi za pritvorenike kada se radi o nepoštovanju suda. Ako je sudija Harhof smatrao da je dozvoljena javna kritika Tribunala, onda je u pismu… trebalo da brani i Šeseljevo pravo da kritikuje MKSJ – naveo je Šešelj.
Tribunal je Šešelja tri puta osudio na zatvorske kazne zbog nepoštovanja suda zato što je otkrio identitete zaštićenih svedoka, a zatim odbio da te materijale ukloni sa svoje internet stranice.
