Lider radikala zahvalio Tribunalu što je od njega načinio značajnu istorijsku ličnost, ocenjujući da nijedan udžbenik međunarodnog krivičnog prava neće moći a da ne pomene njegov slučaj
Ugradnja pejsmejkera i lečenje pod ne baš razjašnjenim okolnostima Vojislava Šešelja, iznova je vratilo lidera Srpske radikalne stranke na stupce svetske štampe.
Devetogodišnji sudski postupak protiv njega, jasnije nego ijedan drugi, pokazao je i naličje Tribunala za bivšu Jugoslaviju.
Proces koji u martu ove godine treba da bude okončan završnim rečima, obeležilo je mnogo toga: smena 11 tužilaca, Šešeljevi prepoznatljivi cinični komentari u sudnici, dueli sa sudijama, tužiocima i svedocima, ali i – štrajkovi glađu, odbijanje lekova, devet godina trajanja pritvora i optužbe da ga u Tribunalu truju, a u bolnici pokušavaju da ga ubiju.
Da je suđenje politički motivisano priznala je i bivša tužiteljka Karla del Ponte kada je u svojoj knjizi napisala da joj je pokojni Zoran đinđić svojevremeno rekao: Vodi Šešelja i ne vraćaj ga. I tužilac Serž Bramerc priznao je pred Savetom bezbednosti UN-a sa ocenom da Tribunalu ne služi na čast suđenje Šešelju, rekavši da taj proces nije primer kako treba da funkcioniše međunarodno pravo.
U svom prepoznatljivom stilu, Šešelj je u završnici postupka zahvalio Tribunalu što je od njega načinio značajnu istorijsku ličnost, ocenjujući da nijedan udžbenik međunarodnog krivičnog prava neće moći da se napiše, a da se ne pomene njegov slučaj.
Šta čovek u svom malom životu može više da poželi, rekao je Šešelj u svom stilu.
Optužnica protiv Šešelja podignuta je 14. februara 2003. godine, a deset dana kasnije on se dobrovoljno predao. U decembru iste godine sud je odlučio da mu ograniči telefonsku komunikaciju. Suđenje je počelo tri i po godine posle Šešeljeve predaje, 27. novembra 2006. godine. On je odbio da se pojavi pred sudijama jer je od 10. novembra štrajkovao glađu. Sud je izdao nalog o nametanju branioca uz zaključak da je samozastupanje optuženog od 20. oktobra 2006, znatno ometalo valjano i ekspeditivno vođenje postupka.
Tužilaštvo je iznelo uvodnu reč 27. i 28. novembra 2006, a Šešelj je u decembru prebačen u holandsku zatvorsku bolnicu. Do 8. decembra Šešelj nije dozvolio da mu holandski lekari pruže medicinske usluge, posle čega je obavestio sud da odustaje od odbijanja hrane i lekova.
Suđenje je nastavljeno 7. novembra 2007, uvodnim rečima optužbe. Izvođenje dokaza počelo je 11. decembra 2007. Pretresno veće donelo je 4. maja prošle godine odluku po pravilu 98 bis i odbilo zahtev optuženog za oslobađajuću presudu. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti je priložio suprotno mišljenje, rekavši da smatra da Vojislav Šešelj nije učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa Slobodanom Miloševićem, Radovanom Karadžićem i, kako je rekao, ostalima.
Šešelj je ranije najavio da će, ukoliko ne bude oslobođen po svim tačkama optužnice, izvoditi dokaze odbrane uz uslov da mu Tribunal plati troškove. U suprotnom, neće dokazivati da nije kriv, već će izneti završnu reč koju će posvetiti neregularnostima suđenja zbog uskraćivanja prava na odbranu.
On je na jednoj od poslednjih rasprava govorio i o tome da nema para da plati lekare po svom izboru, a predsedavajući sudija Antoaneti mu je predložio da pozove lekare ili zubare bez granica, na šta je Šešelj odgovorio da nije socijalni slučaj, već pacijent UN. I pored negativnih rezultata analize krvi, odnosno testa na 2.000 supstanci koje bi mogle da izazovu trovanje, Šešelj je ostao pri tvrdnjama da je bio trovan. Na jednoj od poslednjih rasprava, on je saopštio da mu je, posle medicinske intervencije na srcu spržen centar za ljubav, ali da ga u životu održava centar za mržnju.
Proces je obeležila i nezavisna istraga takozvanih prijatelja suda o njegovim optužbama da je Karla del Ponte uticala na svedoke kako bi ga teretili pred sudom.
Prijatelji suda su utvrdili da za to nema osnova, ali u arhivama je ostalo da je u martu 2007. godine Šešelj imao pritužbe kao i svedoke spremne da potvrde da su bili lišavani sna, ucenjivani, da im je prećeno kao i da im je, u zamenu za izjavu, obećan novac, novi identitet i relokacija u druge zemlje. Jedan od svedoka je, čak, tvrdio da su mu nuđene usluge mladih plesačica o trošku Tribunala.
Prošlog oktobra Šešelj je drugi put osuđen za nepoštovanje suda. Odlučeno je da 18 meseci zatvora, koliko mu je izrečeno, služi uporedo sa 15 meseci zatvora, što mu je bila prva kazna za nepoštovanje suda. Sudije su utvrdile da je Vojislav Šešelj namerno obelodanio identitet 10 od 11 zaštićenih svedoka.
U završnici izvođenja dokaza tužilaštva, Šešelj je podneo zahtev tadašnjem predsedniku suda Patriku Robinsonu da pokrene postupak za nepoštovanje suda protiv bivšeg upravnika Pritvorske jedinice UN Timotija Mekfadena. Ako to ne učini, upozorio je Šešelj, već minimalni ugled Tribunala u svetskoj javnosti biće dodatno urušen.
Šešelj je pomenuo depešu upućenu Stejt departmentu iz američke ambasade u Hagu, objavljenu na sajtu Vikiliks, ocenjujući da to potvrđuje da se američka vlada mešala u rad Tribunala.
Prema Šešelju, Mekfaden je dostavljao podatke američkim državnim organima o zdravstvenom stanju Slobodana Miloševića. Zahvaljujući tim dokumentima, smatra Šešelj, Tribunal bi se do proleća mogao srušiti kao kula od karata i da je jasno da je Tribunal pod istom jurisdikcijom kao i logor Gvantanamo.
———————————————————–
Lider radikala se oseća bolje
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj oseća se bolje posle operacije u kojoj mu je ugrađen pejsmejker i očekuje da će danas biti prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala, izjavila je juče član Komiteta za odbranu lidera radikala Vjerica Radeta. Kako je preneo Tanjug, ona je dodala da Haški tribunal ne zna kako da izađe iz političkog procesa koji je pre devet godina pokrenut protiv lidera radikala jer, kako je navela, u tom sudu nisu uspeli ništa da dokažu ni po jednoj tački optužnice. Ona je rekla da je Šešelj jedini pritvorenik u tom sudu kome su zabranjene posete prijatelja.
objavljeno: 16.01.2012
