JUBILEJ NA PONOS SRPSKOG RODA
Suština Crkve i života vernika sastoji se u davanju – kako bi se u životu sve nemerljivo vratilo. Na ovaj jednostavni i istiniti smisao života u crkvenoj zajednici podsetila je ovog ponedeljka Olga Pavlović, najnoviji nosilac Ordena svetog Save trećeg stepena u australijskoj pravoslavnoj zajednici. NJoj je visoko priznanje uručeno na proslavi retkog jubileja, 60-og rođendana prve srpske pravoslavne crkveno-školske opštini „Sveti Sava“ u sidnejskoj Elanori, kojoj i ona sama od detinjstva pripada.
Izložba fotografija
Prisutnima su se takođe obratili predsednik opštine Kosta Nedeljković, episkopi Nikolaj i Irinej, dr Periša Radan, gradonačelnik Pitvotera Dejvid DŽejms, te paroh Saša Radoičić, a sekretar opštine Nikola Lukić podsetio je da je u Sali postavljena i izložba fotografija o 60 godina postojanja i života crkve.
Popodne, nastupili su najmlađi, recitacijama i folklorom, a zatim je priređeno narodno veselje uz muziku sastava Protulipac – Dakić.
– Ovo je šok za mene i čast koju ne mogu da izrazim rečima. Hoću da kažem da ja ovo ne mogu da prihvatim samo za sebe, već za sve članice Kola srpskih sestara koje su ovde i koje bi mogle da budu na ovom mestu. Ovo nije samo za mene, ovo je za sve one dame koje su pomagale, a posebno bih spomenula one koje su bile sa mnom od prvog dana – Rada Mišković, Nena Nedeljković, Jelena Ruso, Sandra Popović, teta Sava Rašeta i Boja čorić. Ovo nije za mene, ovo je za vas. Ovde nije reč o tome šta sam ja dala ovoj zajednici, već šta sam dobila u njoj. Zato sam ja danas ovde. Sve što sam postigla, jeste ono što je meni zajednica dala.
Obnavljanje veza crkve i države
Episkop australijsko-novozelandski Irinej podsetio je na značaj obnavljanja „zagrljaja srpske države i srpske crkve“ što je ilustrovao i prisustvom na proslavi generalnog konzula Srbije Aleksandra Besarabića.
– Sveti Sava je u svom biću ispunio jevanđelje Hrista Spasitelja. I ako mi, na isti način, uspemo da ispunimo u svom sopstvenom životu i našem kolektivnom životu u nerazdeljivoj, svetoj, svetosavskoj crkvi ovde u Australiji i Novom Zelandu, to jevanđelje Hrista spasitelja, jevanđelje našeg spasenja, nikada nećemo srljati po mraku i po tami, nego ćemo pred sobom uvek videti svetlosti novog dana koji će biti ozaren suncem pravde. To je put koji vodi u život. Put za koji sveti Sava kaže: Sledite mene kao što ja sledim Hrista.
Ovde sam odrasla i ona je u mom srcu. I ja se nadam da će moja kćerka i njena deca prenositi tu tradiciju. Sve je u tome: što više daješ, više ćeš primati – poručila je vidno uzbuđena gospođa Pavlović, pošto je njen paroh Saša Radoičić pročitao obrazloženje, a vladika Irinej joj uručio orden, dok su svi u prepunoj sali stajali na nogama i aplaudirali.
Dodeljivanje ordena bilo je finale celodnevne proslave koja je počela pre podne svetom arhijerejskom liturgijom koju je vodio arhiepiskop Antiohijske pravoslavne crkve, gospodin Pavle, zajedno sa episkopom rumunskim Mihailom, američkim Nikolajem, domaćinom Irinejem i lokalnim sveštenstvom ne samo Srpske, već i više ovdašnjih pravoslavnih crkava.
Posle trokratne litije oko crkve, na svečan način otkrivena je spomen-ploča kao sećanje na šest proteklih decenija života ovdašnjih doseljenika na ovom mestu.
O vremenima od pre šest decenija i dogovoru da se ovde, iznad Severnih plaža Sidneja, osnuje prva srpska pravoslavna verska porodica, govorio je đuka Radan.
U nadahnutoj reči u sali opštine, ovaj čovek koji je sa svojom brojnom familijom bio i domaćin slave, objasnio je zašto je odluka o crkvenoj opštini bila logičan sled događanja u zajednici Srba pristiglih posle Drugog svetskog rata. Oni su, kaže Radan, bili politički emigranti, svesni da su ostali bez otadžbine, ali da su ovde našli domovinu koja im je dala „hleba, vode i slobode“.
– Pripadao sam Dinarskoj četničkoj diviziji koja se nikome nije predala. Izginula je masa, a jedan deo je izašao. Na granici Italije nas je obišao, nahranio i opojio vladika Nikolaj. On nas je obišao, tužne, gole i bose. Ponoviću šta nam je tada rekao. Oslovio nas je: „Pomaže Bog, četnici svetoga Save“, i dodao: „Nemojte tugovati, nemojte biti neveseli, vas je Bog poslao da širite pravoslavlje“. I ja sam došao 1948. godine u ovu zemlju. Nismo imali ni kuće ni kućišta, a sastajali smo se u parkovima po Sidneju – kaže Radan.
On je zatim podsetio na vođstvo divizijskih sveštenika Svete Sekulića i Ilije Bulovana.
– Prota Sekulić nas je podsetio na reči vladike Nikolaja. I tako je krenulo. Bili su tu i četnici, i ljotićevci, i nedićevci, i dražinovci, sve su te organizacije donele svoje u ovu slobodnu zemlju Australiju. I dogovorili smo se u parku, svi zajedno, da osnujemo prvu opštinu. Evo, ovu. Ta opština imala je poteškoća, znamo za njih. Ali, blago onom ko oproštaj traži. Prvo bi bilo da zaboravimo šta je bilo. Sveti Sava je jedan. Dvojice nema. Molio bih zato sve nas u ovoj velikoj zajednici da se okupimo – naglasio je Radan.
