Znatiželja i radost zavladali su ovih dana u porodičnom domu 85-godišnje Danice Pavlović u Jajincima kraj Beograda, koja je zajedno sa 64-godišnjim sinom đorđem i snahom Milankom, tek pristiglim iz Majamija na Floridi, s nestrpljenjem iščekivala prvi susret sa dotad nepoznatom rođakom Dragicom-Dragom (rođenom Vrga) Dragašević iz Toronta. Da imaju bliskog člana familije saznali su igrom slučaja, posredstvom „Vesti“, jer je reportaža iz našeg lista putovala od ruke do ruke naših čitalaca i to preko Australije, Srbije i Amerike, sve do Kanade.
– Raduje me što sam pronašla rodbinu za koju sticajem životnih okolnosti nisam znala da postoji, jer sam rođena i odrasla u Kanadi, a iz očeve porodice Vrga poslednji sam potomak. Veliko hvala „Vestima“, jer da njih nije bilo, ove divne rođake možda nikad ne bih upoznala i ne bih otkrila da su Joka, đorđeva baka po majci, i Dragica, moja baka po ocu, bile rođene sestre – veli 55-godišnja Draga Dragašević.
Fotografija na poklon
– Eh, moja teta Dragice… moja teta Dragice… – uzdiše starica Danica Pavlović, celiva i uz obraz privija požutelu sliku svoje pokojne tetke, a Draga iz Toronta joj poklanja tu fotografiju, za uspomenu.
Svojim rođacima Pavlovićima ona pokazuje stare porodične fotografije iz Kanade, objašnjava im ko je ko. U albumu su i tri kopije jedne stare slike bake Dragice Vrga sa Korduna, od pre Drugog svetskog rata.
Reportaža „Vesti“ iz oktobra prošle godine, pod naslovom „Prvi put na bakinom grobu“, obišla je gotovo celu zemaljsku kuglu i povezala ovu, već 64 godine razdvojenu familiju. Reč je o Kanađanki srpskog porekla Dragi Dragašević, koja je prošle jeseni u manastiru Ravanica pronašla grob svoje bake Dragice, potonje monahinje Tekle, a da je nikad nije upoznala.
– članak u „Vestima“ prva je videla moja sestričina Evica Sekulić, iz Adelaide, u Australiji – otkriva Danica Pavlović. – Telefonirala mi je u Beograd, pročitala napis, pa uzbuđeno upitala: „Tetka, ova gospođa Draga Dragašević mora da je naš rod“. Na osnovu te priče i ja sam isto to zaključila. Jer, Dragina baka, monahinja Tekla (Dragica) Vrga je bila rođena sestra moje pokojne majke Joke – tvrdi Danica i dodaje da je znala da Teklina jedina unuka negde postoji, ali ništa više od toga.
Srdačan doček
Monahinje u Ravanici srdačno su dočekale goste iz inostranstva. Draga Dragašević i đorđe Pavlović najpre su se poklonili moštima svetog cara Lazara. Zatim upalili sveće za pokoj duše precima, kao i one za zdravlje svih članova porodice. U pratnji igumanije Marije, odali su počast senima monahinje Tekle, svoje bake.
– Imala sam samo jednu njenu fotografiju, dobijenu poštom od zajedničkog rođaka iz Kanade, kada je Draga bila devojčica od četiri ili pet godina. Sa familijom Vrga sa Korduna rastavio nas je nesrećni Drugi svetski rat. I oni i mi postali smo izbeglice u Srbiji. Tetku više nikad nisam videla, a mlada je i umrla sa svega 46 godina. Znala sam, doduše, da je jedan njen sin bio monah Kirilo u Ravanici, a da su druga dvojica, Pavle i Dragin otac đuro, neposredno posle rata stigli u Kanadu – priseća se ova Beograđanka.
Posle tri nedelje od objavljene reportaže „Prvi put na bakinom grobu“ iz Australije su stigle „Vesti“ Danici Pavlović u Beograd, a ona je žurno telefonirala sinu đorđu u Ameriku, pročitala mu u jednom dahu celu priču i zatražila da nađe način kako da stupi u kontakt sa Dragom Dragašević u Kanadi.
– Bio sam prijatno iznenađen, ali i zbunjen. Strepeo sam da ću tražiti „iglu u plastu sena“. Srećom, moj školski drug iz Beograda, svojevremeno je zajedno radio sa Draginim mužem Borom Dragaševićem u Kanadi, pa mi je omogućio telefonski kontakt. Ali, prvi put kada smo se čuli napravio sam grešku: nisam znao da su se rođene sestre, Dragina baka Dragica (monahinja Tekla) i moja baka Joka, devojački prezivale Polojac. Tako da je Draga iz Toronta bila skeptična u pogledu našeg srodstva. Zatim sam zvao majku Danicu u Beograd za više podataka o precima, pa ponovo Toronto i konačno je sve bilo razjašnjeno – priča zadovoljni đorđe Pavlović, donedavni stanovnik Amerike.
Izbeglička sudbina
đorđe Pavlović je otišao iz Beograda u Ameriku 1971, živeo je dugo u čikagu, bio aktivan u srpskoj zajednici, a zatim se preselio na Floridu. „Rodio sam se u Zagrebu 1941. i kao beba od 20 dana, sa majkom Danicom i ocem Vasilijem, postao izbeglica. Prihvatila nas je porodica Stanimira Ignjatovića kod Kraljeva, čija je kći bila ravanička igumanija Gavrila. Posle rata, kad je Stanimirov sin Rafailo stasao za ženidbu, okumio se s mojim ocem. Ali, sticajem okolnosti do sada nisam znao da se tetka moje majke, Dragica Vrga, zamonašila u Ravanici, i da joj je ovde u večno počivalište od 1946. – priča Pavlović.
Draga Dragašević i đorđe Pavlović čuli su se još nekoliko puta, a kako se njen dolazak u Beograd poklopio i sa njegovim definitivnim povratkom u Srbiju, dogovorili su se da se prvi put vide u Jajincima, a potom i da zajedno odu u Ravanicu, da obiđu manastir i posete večnu kuću monahinje Tekle. Dogovoreno bi i učinjeno, u prisustvu reportera „Vesti“, najzaslužnijih, kako tvrde obe familije, za njihov jedinstven susret.
