Džaba ti znanje važna je veza
• Povratnik mora da uloži dosta novca u stvaranje političkih i socijalnih veza, ako hoće da dostigne nelojalnu konkurenciju, kaže Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za međunarodne studije
Prva generacija naših ljudi koji su iz Jugoslavije na privremeni rad u Nemačku stigli krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, došli su na neko vreme, ali malo ko je pretpostavljao da će to biti celi radni vek i skoro pola života. Za to vreme mučila ih je nostalgija, teško su odolevali zovu zavičaja i pored svih poziva iz otadžbine, nastavili su da rade, misle na zavičaj i odlaze mu u pohode jednom ili dva puta godišnje. Tako je bilo na početku, tako je i danas, sudeći po onom što su nam rekli oni koji su u Nemačkoj, Austriji ili Francuskoj proveli više od 30 godina.
Za povratnike koji imaju ideje i novca, i žele ih uložiti u Srbiji, često taj poduhvat biva neizvodljiv, ocenio je u izjavi za „Vesti“ Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za međunarodne studije .
– Mladi ljudi se iseljavaju iz Srbije, a i povratnika je malo iz inostranstva. Oni se na ovaj korak odlučuju ne na osnovu trenutne ocene stanja na tržištu rada, ili ekonomije, već jer ne vide nikakvu perspektivu za poboljšanje stanja. Mladi koji napuštaju zemlju ne čine to zato što ne očekuju da će do poboljšanja doći sutra ili prekosutra, već jer su uvereni da preokreta neće biti narednih desetak ili više godina, objasnio je on.
Gligorov je istakao građani koji su se otisnuli iz domovine ne veruju da će biti u skorije vreme moguće da se nešto pošteno radi u Srbiji, da politički život postane ubrzo transparentniji, i da će doći do normalizacije i ekonomskog boljitka.
Egzodus mladih biće još zadugo karakteristika Srbije, smatra Gligorov, dodajući da to ne treba da čudi jer se preko natpisa u novinama može oceniti da je državi važniji optuženik za ratne zločine od budućnosti mlade generacije.
– Racionalno gledano mladi shvataju da tu nema budućnosti i da treba tražiti bolji život negde drugo, kazao je on.
U Srbiji je jako komplikovano započeti posao. Nije u pitanju registracija firme, već da li će biti moguće pronaći mesto u relativno isparcelisanom i izmonopolisanom tržištu kao što je Srbija.
– Teško da sada neko od povratnika iz inostranstva dođe u Srbiju i započne biznis, jer tamo postoji nelojalna konkurencija, i način života nepovoljan za poslovanje. U Srbiji se ništa ne može uraditi bez veze. Povratnik mora da uloži dosta u stvaranje političkih, socijalnih i svakih drugih veza. Povratnik takve veze nema, ali može da ih kupi novcem, ali i to nije tako jednostavno jer i druga strana ima para. To su sve ogromne prepreke za početak nekog poslau Srbiji, i odluku na povratak u domovinu“, zaključio je on.
„Mnoge stvari predstavljaju prepreku za potencijalne povratnike“; ocenio je Bogdan Kapsarev menadžer austrijske firme „Vendl i Lung“.
„Pre svega bankarski sistem je nepovoljan za potencijalne povratnike. Narodna banka Srbije (NBS) ne dozvoljava da sa sredstvima koja donesemo u zemlju slobodnu raspolažemo. Sredstva koja preko banke za potrebe poslovanja uputim u Srbiju blokirana su. To sprečava svako poslovanje“, rekao je on.
Takođe Kapsarev smatra da i poreska politika Srbije prema povratnicima nije povoljna. On je naglasio da bi Srbija trebalo da uvede olakšice za povratnike koji žele da ulažu u zemlju, a ne da ih odmah suoči sa velikim poreskim nametima.
Prema njegovim rečima ulagače bi trebalo jedno vreme osloboditi plaćanja poreza.
Takođe Kapsarev ističe da povratak naših građana sprečava i velika birokratija.
„Na izvesnim mestima se nalazi veliki broj nekompetentnih lica. Mali je broj kompetentnih lica, a puno onih koji sede na pogrešnim mestima“ kazao je on.
Isto tako on je objasnio da je velika prepreka nepostojeća infrastruktura.
„Plaćamo za puteve koji i ne postoje“, podvukao je on dodajući da uz to naši građani naleću na „teroriste“ iz policije koji im naplaćuju fantomske kazne.
„Takođe ne želim da se vratim dok se ne reformiše čitava carinska služba“, poručio je Kapsarev.
