SRBIJA NEUREđENA, ALI BEZBEDNA
• U Beogradu ljudi možda nemaju skupe kuće i automobile, ali nikome ne treba pištolj da bi se osećao bezbednim
Najčešći razlozi zbog kojih iseljenici iz Srbije ne žele da se vrate u otadžbinu su pravna i imovinska sigurnost, manja nezaposlenost, veće plate, pasoš i obrazovanje koji se priznaju u svetu, dostupna visoka tehnologija, mogućnost upoznavanja većeg broja kultura, čistije ulice, veća zaštita ljudskih prava, to što im svakodnevni život manje zavisi od odluka političara, kao i da se mnogo više vodi računa o životnoj sredini. Ipak, na internet forumima kao što su Serbian kafe, RTS, B92 i mnogi drugi, ljudi iz dijaspore su otkrili i drugu, tamnu stranu te sjajne medalje života u dijaspori. „Vesti“ navode glavne razloge onih koji su se opredelili za povratak u maticu.
4. DRŽAVNA UPRAVA I LJUDSKA PRAVA
– Kada napravim neki prekršaj, samo u Srbiji mogu da se preganjam sa policajcem kada me zaustavi. Ili, da čekam da prođu, pa da ne stanem na znak stop. U Detroitu nema onoga: „Što juriš mene, što ne juriš lopove?!“ I ovde ima kriminalaca, a pandur se šetka samo u dobrom delu grada. Kad mimoiđe auto i iza njega je stop znak, naglo okreće i prati ona kola. Pap, kazna! Pri kraju meseca se u Americi panduri razmile da pokupe pare jer i oni rade od učinka.
– Živim u Feniksu, Arizona, u jeftinijoj četvrti, gde se u poslednje vreme dvoumim da li da nabavim pištolj radi zaštite. Imam dosta prijatelja u Beogradu, svi žive u različitim delovima grada, ali nijedan nije osetio potrebu da se naoruža.
– Ženska prava i prava homoseksualace se poštuju u Americi, ali u Srbiji nikada nisam video decu koja otvoreno žive na ulici. Dobro, osim Roma.
– Okupi se nas nekoliko prijateljica iz susedstva, pa zajedno čuvamo decu i motrimo na njih kao sokolovi. Ne smemo da ih pustimo ni u obdanište jer je krađa dece i trgovina njima toliko uzela maha u čikagu, da nikada ne znaš kome daješ decu na čuvanje. Vraćam se čim deca dorastu za školu!
– Svaki put kada ti sudije, policija, inspektori naprave neku nepravdu, u Australiji ti kažu da je zakon isti za sve. A u Srbiji se lepo požališ novinarima, pa još postaneš i „narodni heroj“.
– Gledala sam kako u NJujorku, usred bela dana, opkoljava zgradu pored mene interventna jedinica policije. Odande su izvodili ne samo muškarce, nego i žene i malu decu i tukući ih palicama odvukli pod sumnjom da su narko-dileri. Usred bela dana, i malu decu! To stvarno nikada nisam videla u Srbiji.
5. STANDARD ŽIVOTA I KREDITI
– Zvanična statistika kaže da danas svaki Kanađanin, uključujući i tek rođenu decu, duguje više od 30.000 kanadskih dolara. Ko se odluči da se jednog dana vrati u Srbiju, neka gleda da se ne zadužuje preterano. U Srbiji je broj korisnika kredita ove godine stigao na 60 odsto, ali građani mogu da podignu tako male kredite, da nema šanse da upadnu u dužničko ropstvo.
– U SAD ti niko ništa ne garantuje ako propadne banka, a u Kanadi garantuju, ali nikad nećeš dobiti celu sumu.
– Sto hiljada dolara može da podigne na kredit za biznis u Americi ili Kanadi, ali ćete brzo propasti zbog konkurencije i velikih korporacija. Zato sam taj novac investirao u otvaranje vinarije u Srbiji i imam dobru poziciju na tržištu jer je ovde „grinfild“. Već posle prve godine rada našao sam i strance za partnere. Nije mi žao što sam se vratio.
6. ODMOR, ZABAVA I DRUŽENJE
– Vratio sam se i zadovoljan sam. Kakvi crnci, Kinezi, Pakistanci, Britanci?! Pa gde se možeš potući sa najboljim drugom, a posle zajedno popiti pivo? Samo u našoj prelepoj Srbiji!
– U Severnoj Americi sam kao i svi koristio kompjuter za druženje. U Srbiji se uključim na internet da uradim šta treba, proćaskam malo sa drugarima u CA i USA. Onda odem na pivo, na Dunav, ili da se provozam čamcem. Ili odem u centar da sretnem narod. Više mi to prija, nego da buljim u monitor.
– Kad naši ljudi dođu u Kanadu, obično se združe sa onima koji su takođe tek stigli. Idu na zajedničke izlete vikendom, dečje rođendane… Kasnije im se druženje svede na povremeni imejl. Jedina šansa za većinu da se ponovo druže jeste ona kada odu u penziju.
– Od mojih prijatelja u Srbiji većina svake godine ide na letovanje. Jedan ode u Egipat, drugi u Grčku, treći rezervisao Kubu u julu ili odu makar u banju Vrujce – termalni bazeni, zdrava hrana, milina jedna. Za osam godina u čikag sa ženom i decom sam tek nedavno bio na Nijagarinim vodopadima i tako su nas odrali da ćemo da se krpimo još osam godina.
– Osim hrane, hleba, kola i digitalne tehnike, postoje još neke stvari. Popričati, nasmejati se, prošetati, sesti pored fontane, posetiti druga, rođaka, otići na slavu, venčanje, krštenje, na sahranu, sesti pored reke. Pa i popričati o politici.– Iz Amerike možeš da se krećeš svuda po svetu jedino ako imaš vremena i novca. Ako imaš jednog, nemaš drugog, i obrnuto. Samo ti trebaju pidžame i radno odelo, i radiš kao stoka ceo život. DŽaba ti onda i milijarde!
KRAJ
