Knjiga Krimski rat i odiseja Grčke legije, kojom se Sergej Pinčuk predstavio na ovogodišnjem Beogradskom sajmu, priča je o nastanku balkanskih jedinica, sastavljenih od Grka, Bugara i Srba, koji su učestovali u sastavu ruske armije u Krimskom ratu.
„Moguće je napraviti istorijsko poređenje Krima kao velikog duhovnog centra Rusije sa Kosovom- kosovskim božurom Srbije. Nas povezuju ne samo teritorije već i sudbine ljudi, ljudska krv. Malo je poznata činjenica da su srpski dobrovoljci učestvovali u događajima na Dunavu i na Krimu a to je bio rezultat donošenja odluke 1853. godine da se formiraju dobrovoljački odredi na Dunavu“, kaže Pinčuk.
Taj rat razbuktao se kao posledica religioznog konflikta između carske Rusije, Francuske, koju je podržala Velika Britanija, i Turske. Za narode Balkana imao je obeležje Svetog rata, rata za opstanak naše vere i pravoslavlja. U redove ruske armije stupilo je 600 srpskih dobrovoljaca.
„Kada sam se bavio istorijom grčkog regiona, nailazio sam na slovenska imena i prezimena i počeo da shvatam da su to zapravo Srbi koji su na razne načine dospeli na Krim“, kaže Pinčuk.
O njihovoj svetoj ulozi, kaže pisac, svedoče brojna pisma do kojih smo došli posle 160 godina, i ona su autentična potvrda njihove herojske borbe. Srpski trag u Krimskom ratu čuva se u ruskim arhivima, kao neodvojivi deo istorije srpskog naroda.
Sergej Pinčuk zadivljen je ovogodišnjim Sajmom knjiga i činjenicom da je Srbija čitalačka zemlja.
„Hvala Bogu što smo svi mi deca Ćirila i Metodija, što čuvamo slovensku pismenost i što mnogo autora čuva naš slovenski duh koji treba da živi i u nama i u našim potomcima“, kaže za RTS Pinčuk.
