Uprkos tome što Crna Gora ima oko 27.500 nezaposlenih, a brojka nije zanemarljiva u poređenju s ukupnim stanovništvom, godišnje potražuje bar toliko radnika „sa strane“. Crnogorski oglasnici u kojima se traži sezonska radna snaga pokazuju da se turistička sezona zahuktava, a da hotelijere i restorandžije uopšte ne zabrinjava ekonomska kriza koja trese planetu. Radnika i ove godine nedostaje u turizmu, ugostiteljstvu, saobraćaju i na plantažama voća. Pošto se primorje ubrzano gradi, na sve većoj ceni su i iskusni građevinci, kako majstori, tako i inženjeri. Pomoć domaćinima stiže iz komšiluka, a najviše iz Srbije.
Diplome na licu mesta
Budvanski privatnici su sa Zavodom za zapošljavanje otvorili stalni konkurs za oko 400 šankera, konobara, kuvara, pica-majstora, roštiljdžija, pomoćne radnike u kuhinji i na hotelskim plažama, mesare i trgovce, a jedna turistička agencija traži i vodiče, bez određene diplome i radnog iskustva. U Herceg Novom ima 312 slobodnih mesta za rad od tri do osam meseci, i tu se najviše traže pica-majstori, kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, konobari, trgovci, pomoćni radnici raznih vrsta u turizmu, šankeri, prodavci, mesari, vozači. Radno iskustvo uglavnom nije neophodno, ali se sposobnosti proveravaju na licu mesta. Slični poslovi su i u Baru, Ulcinju, Tivtu, Kotoru, samo što je potražnja mnogo manja.
Samo preko Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, u letnjoj sezoni će raditi oko 2.000 Crnogoraca i čak četiri puta više ljudi iz nekadašnje, „velike“, Jugoslavije. I ove godine prednjače Srbi, pa će put bivše bratske republike krenuti 3.200, a slediće ih oko 2.000 radnika iz Bosne i Hercegovine i oko 1.400 Makedonaca.
– Na primorju je 77 odsto tražnje za radnom snagom, a najviše ljudi je potrebno u budvanskom ugostiteljstvu i turizmu, oko 4.500 – kaže za „Vesti“ Tomo Jančić, savetnik Zavoda za zapošljavanje Crne Gore. Sledi Herceg Novi, koji će preko državne berze rada uposliti 2.200 ljudi, pa Bar sa 1.800, Ulcinj 1500, Tivat 1.000 i Kotor, kome je potrebno oko 500 sezonaca.
I čistačice poliglote
Tomo Jančić, savetnik u Zavodu za zapošljavanje, kaže da se poslednjih sezona osetno podižu kriterijumi za zapošljavanje jer hotelijeri i drugi ugostitelji traže sve stručnije i obrazovanije radnike.
– čak i čistačice, kao i sobarice, treba da imaju osnovno znanje engleskog jezika. Oseća se i pozitivan pomak kod poslodavaca. Dolazi vreme kada će se dobri radnici dobro plaćati – kaže Jančić.
– Ovog leta će biti posla za 4.500 konobara, 1.700 kuvara, 1.000 sobarica, a traženi su i pica-majstori i recepcioneri. Najsigurnija zarada je u građevinarstvu koja se, zavisno od vrste radova, kreće od 500 evra mesečno. U ugostiteljstvu i turizmu, gde uvek ima slobodnih radnih mesta, može se zaraditi od 250 evra za najjednostavnije poslove kao što je čišćenje i ispomoć u kuhinji. Zarade zavise i od toga za koga se radi, tako da kuvar u hotelu sa pet zvezdica, koji je majstor za pripremanje specijaliteta iz raznih nacionalnih kuhinja, može da zaradi i više od 1.000 evra – ističe Jančić.
Iako se u hotelima, apartmanima i restoranima na Crnogorskom primorju zapošljavaju mahom mladi ljudi koji bi uz platu priuštili i besplatno letovanje, sagovornik „Vesti“ kaže da ima i onih marljivijih, koji će pasti s nogu na dva posla, ali će poneti kući solidnu svotu novca.
Crnogorcima traže i 1.000 ljudi za rad na podgoričkim „Plantažama“, preduzeću s najvećim zasadom vinove loze u jugoistočnoj Evropi, gde se beru i breskve i jabuke. Posao je jednostavan, uglavnom zalivanje sadnica i branje voća, ali ne može se reći da je lagodan. Da li zbog skromnih nadnica i života u barakama ili zato što je reč o poslu na žestokoj letnjoj vrućini, tek, „Plantažama“ se javilo svega 20 sunarodnika. Ostala slobodna mesta će popunjavati ponovo komšije.
Gledajući brojke, može se steći utisak kao da domaćini izbegavaju ne samo te, nego i druge sezonske poslove, ali Tomo Jančić objašnjava da je među oko 25.000 prijavljenih na berzi rada, najviše ljudi koji su pred penzijom i invalida, a u statistiku ulaze i žene na trudničkom i porodiljskom odsustvu.
– Crna Gora može da zadovolji samo trećinu potražnje radnika u sezonskim poslovima, tako da je prošle godine radilo više ljudi iz okruženja nego što ih mi imamo na popisu nezaposlenih. Osim toga, nedostaje nam i značajan broj radnika koji su visokokvalifikovani u oblasti građevine, turizma i trgovine – kaže Jančić.
Kao koordinator projekta sezonskog zapošljavanja, sagovornik „Vesti“ ističe da od ove godine Crna Gora daje podsticaj poslodavcima da u letnjoj sezoni zapošljavaju domaće đake i studente, jer će ih oni manje koštati ne samo zato što mogu sami da obezbede smeštaj, nego i zato što se za zapošljavanje Crnogoraca odnedavno daju i značajne poreske olakšice. Poslednju reč će dati poslodavci, a u Zavodu kažu da su i građevinari i ugostitelji svake godine sve zahtevniji kada je reč o kvalitetu usluge koju pružaju gostima i klijentima.
