Kad je (u jednom vicu) sovjetski papagaj počeo da kritikuje vlast, uplašeni vlasnik ga zatvori u frižider. Izvadi ga posle dva dana, a nesrećna ‘tica se prodere: Živeo Staljin, živeo SSSR!!!
– Otkud to odjednom? – zapanji se gazda.
– Sibir, bato, Sibir!
U Srbiji je, dijaspori na znanje, juče živa šetala od minus 15 pa malo naviše. Idealna temperatura da se počne disciplinovanje i dranje razmaženog naroda, što gasom, što strujom.
„Cena gasa je u ovom momentu 30 odsto niža nego što bi to bilo realno“, reče vrli generalni direktor NIS-a Dušan Bajatović, čovek ogromne plate i obrnuto proporcionalnog morala. Jer, samo alav i bez mere bezobrazan čovek može da traži da „njegova“ država i građani plaćaju više nego Evropljani: u Srbiji je trenutna cena 440, a na području EU između 450 i 500 dolara za hiljadu kubnih metara.
U međuvremenu, Vlada Srbije je odobrila da se Beograđani rebnu sa 36 odsto višom cenom gasa, taman u pravi čas, dok i pingvini u zoološkom vrtu padaju u nesvest. A kad udari ciča i puca cerić – ko te pita koliko košta, pali sve vurune i udri brigu na veselje dok poštar ne zakuca na vrata.
U međuvremenu u zasedi čeka poskupljenje struje. E, gde su ona srećna vremena kad su ljudi skakutali kao deca kada su ih „elektrifikovali“. Pa te radosti kad sine sijalica u udžerici, a fenjer se preseli u istoriju!
(Zlobni čačani kažu da su tad Dragačevci masovno izginuli, jer su od sreće ljubili žice…)
Ali, kao i svako revolucionarno dostignuće, i struja je u Srbiji postala mrska reč i noćna mora ljudi praznih džepova. Ne valja kad je nema, a nekad je još gore kad je ima. Prosto da poželiš da Tesla nikad u Ameriku nije ni otišao.
Običan svet u otadžbini, na žalost pomiren sa sudbinom, ostavljen na milost i nemilost gramzivoj državi i još pohlepnijim „biznismenima“, nije glup, ponajmanje slep. Svakog dana u medijima osvane neki „novootkriveni“ milioner iz javnog preduzeća, nezasita pijavica na pretankom budžetu. Dok se štedi na trudnicama, izbeglicama i odbrani zemlje, „narodni predstavnici“ otimaju kao da im je svaki dan i poslednji na funkciji.
Ali, da nije pljačke običnog, nezaštićenog sveta, kako bi vlast namakla dva miliona evra za mito radikalima? I čime bi, uostalom, platila medije da o tome gromoglasno ćute, evo, već danima?
Umesto bilo kakvih cifara i poređenja, možda je dovoljan i jedan komentar na forumu B92:
„Živim u Poljskoj i večeras se vraćam tamo. Jedino što mogu da kažem je sledeće: u celoj Evropi cene drastično idu ka dole, jedino u Srbiji one skaču!!!!! LJudi moji, ovde se neko strahovito poigrava i vređa zdravu pamet ljudi koji zive u Srbiji!!! PROBUDITE SE!!!“
Ma, ko da se budi posle novogodišnje proslave, a uoči Božića i one naše, pravoslavne Nove godine… Mislićemo o tome sutra, što rekla Skarlet O’Hara. Kad već bude kasno.
