SIMPOZIJUM O MOGUćNOSTIMA UKLJUčIVANJA SRBA IZ RASEJANJA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE
ORANICE čEKAJU DIJASPORU
• Ova privredna grana prošle godine imala porast proizvodnje od 19,7 odsto i izvoz vredan 822 miliona dolara
Ministarstvo za dijasporu Vlade Republike Srbije u saradnji sa Centrom za praćenje evropskog razvoja organizovalo je juče u beogradskom hotelu „Hajat“ simpozijum o mogućnostima i perspektivama uključivanja dijaspore u razvoj srpske poljoprivrede. Skup je otvorio ministar za dijasporu Vojislav Vukčević, a učesnike je pozdravila i Anita Jovanović, predsednica Upravnog odbora pomenutog Centra. U radu su učestvovali takođe predstavnici Sektora za ekonomske odnose Ministarstva za dijasporu, privrednici iz zemlje i inostranstva, kao i predstavnici privrednih udruženja i organizacija, te predsednici opština iz gotovo cele Srbije.
– Interes dijaspore za otadžbinom je bio i ostao veliki. Naši ljudi u rasejanju i hrane i brane otadžbinu, tako što šalju oko pet milijardi dolara godišnje u vidu finansijske pomoći svojim najbližima ili postradalim sunarodnicima. Brane nas tako što su u rasejanju u SAD formirali kokus u američkom kongresu. Tako da se dijaspori mora posvetiti puna pažnja i ovde u otadžbini – rekao je ministar Vukčević.
On je govoreći o poljoprivredi u Srbiji rekao da je ta privredna grana u prošloj godini imali rast proizvodnje od 19,7 odsto i da u stvaranju društvenog proizvoda Srbije učestvuje sa 40 procenata. Napomenuo je da je poljoprivreda danas najprofitabilnija privredna grana koja je prošlogodišnjim izvozom vrednim 822 miliona dolara zaradila 97 odsto novca da pokrije uvoz neophodnih sredstava za ovogodišnji rad.
Zvonko Šošević, savetnik u Sektoru za ekonomska pitanja Ministarstva dijaspore, pozvao je naše evropske i prekomorske iseljenike da ulažu u poljoprivredu Srbije.
– Prednosti koje Srbija pruža su djuti-fri pristup slobodnoj trgovinskoj zoni u istočnoj Evropi sa 60 miliona proizvođača, jedina smo zemlja van zajednice nezavisnih država koja je potpisala sporazum o trgovini sa Ruskom federacijom. Srbija još uvek nije članica Evropske unije što omogućava veću fleksibilnost i prednost za ulaganja, imamo najniže poreske stope na profit preduzeća u Evropi, obrazovanu i jeftinu radnusnaga, najveći procenat stanovnika koji govore engleski jezik u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, kao i brza primenu ključnih makro ekonomskih zakona i pojednostavljene propise o spoljnoj trgovini i stranom ulaganju- podvukao je Šošević.
On je takođe napomenuo da je u Srbiji zemljište pogodno za proizvodnju zdrave hrane i obezbeđen plasman u Srbiji kao i zemljama sa kojima su zaključeni povoljni međudržavni ugovori.
Država treba da pomogne
Slobodan Stojanović i Milorad Stokić izrazili su nezadovoljstvo jučerašnjim skupom jer nije ništa konkretno rečeno – šta se tačno očekuje od dijaspore za ulaganje u ovu privrednu granu , a nije bilo ni reči o eventualnim povoljnostima i pomoći države ukoliko bi se naši sugrađani i sunarodnici iz rasejanja odlučili na povratak u zavičaj i pokretanje poljoprivredne proizvodnje. Ovaj skup je, saglasni su obojica, trebalo pomeriti za kraj marta kada će većina pripadnika dijaspore zbog neradnih dana povodom uskršnjih praznika na Zapadu, provesti odmor u Srbiju, pa bi više naših ljudi iz inostranstva bilo u prilici da se uključi u rad simpozijuma.
U ime Centra za praćenje evropskog razvoja, naučnu studiju o poljoprivrednim potencijalima u Republici Srbiji predstavila je Marta Savić. Na skupu međutim nije zapažen veći broj učesnika iz rasejanja, osim Slobodana Stojanovića iz Despotovca, inače povratnika iz Švajcarske, Milorada Stokića iz Vankuvera i predstavnika firme „Agrojunifud“ koju vode naši ljudi nastaljeni u Izrćlu.
