Siniša Kovačević: Evropa se danas ponaša kao Kominterna

(nedelja 28. oktobar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Thessaloniki,
27.10.2012 – predsednik i premijer Grčke, Karolos Papuljas i Antonis
Samaras, u Solunu, u pratnji istoričara Vasilisa Nikolcisa, na izložbi
„Oslobodilački ratovi 1912-1913“ (Liberation Heirlooms 1912-1913),u
sklopu proslave 100. godišnjice oslobođenja od otomanske vladavine i
Dana „Ne“ (Ochi) – 28. oktobra, nacionalnog praznika, u znak sećanja na
II svetski rat i nepristajanje na italijansku okupaciju, odnosno na
pristupanje antifašističkim saveznicima

Ono što centralni komitet Evrope, na predlog genseka, drugarice
Angele, donese kao odluku, politički komesari moraju da sprovedu bez
pitanja i pogovora – kaže dramski pisac Siniša Kovačević. Policajci i
tužioci zaduženi za rad na slučajevima 24 privatizacije koje je Evropski
parlament označio kao sporne i zatražio njihovu proveru – proveravaju
sve navode i ukoliko prikupe dokaze za svoje sumnje predmeti će završiti
pred sudom. Nezaposleni, njih 750.000 u Srbiji, u narednoj godini
verovatno neće naći posao i moraće da čekaju 2014. godinu, ako je suditi
po sredstvima koje je država izdvojila. U 2012. povećan je dug Srbije
za četiri milijarde evra. U proteklih šest godina Elektroprivreda Srbije
je na interventni uvoz struje potrošila oko 500 miliona evra.

venecija poplava

Venice, 27.10.2012 – prolaznik na rivi,
šetalištu Riva degli Schiavoni, poplavljenoj posle plime. Fenomen
visokih voda, koje poplave Venecijansku lagunu, javlja se uglavnom
između jeseni i proleća, kada plima su ojačane sezonskim vetrovima

Kovačević: Kako kaže drugarica Merkel

Nemojte mi reći da verujete da je u Evropi glas Luksemburga ravan
glasu jedne Francuske ili da je glas Slovenije jednak glasu Nemačke. Da
su interesi malih članica, poput Letonije, Estonije, Malte, Kipra…
jednako zastupljeni kao interesi velikih. Uostalom, Evropa se danas
ponaša onako kako kaže drugarica Merkel. Ono što centralni komitet
Evrope, na predlog genseka, drugarice Angele, donese kao odluku,
politički komesari moraju da sprovedu bez pitanja i pogovora. Tako se
donose ekonomske odluke, tako se bez izbora smenjuju premijeri u
zemljama članicama, tako se uvodi novogovor, novi kulturni i subkulturni
model. Baš kao nekada u Kominterni, za vreme tovariša Staljina – kaže
za Novosti, dramski pisac Siniša Kovačević. 

burleska hamburg

Hamburg, 27.10.2012 – ansambl „The Sinderellas“ u burleski, šou „Secrets & sins“ u pozorištu Gruenspan u Hamburgu

Tužioci čekaju izveštaje o spornim privatizacijama

Oko 300 policijskih inspektora iz 12 gradova u Srbiji proveravaju
obimnu dokumentaciju Saveta za borbu protiv korupcije o 24 privatizacije
koje je Evropski parlament označio kao sporne i zatražio njihovu
proveru. U toj rezoluciji, Evropski parlament poziva Srbiju da odmah
pregleda kontroverznu privatizaciju i prodaju 24 preduzeća za koje je
Evropska komisija izrazila sumnju u legalnost. Evropski parlament je
zatražio u istoj tački da Srbija skine oznaku državna tajna s
dokumentacije ovih spornih slučajeva, a sve u skladu sa evropskim
standardima.  Nije tajna da je Evropska komisija u Evropskom parlamentu
označila kao sporne te 24 privatizacije na osnovu podataka i izveštaja
Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Nije nepoznato i da su to
slučajevi koje je Savet ispitivao godinama unazad (neki slučajevi
nalaze se odavno i u tužilaštvima), kao i da je većina onih koji se
spominju u ovim dokumentima demantovala iste navode, tvrdeći da neke
stvari jednostavno ne odgovaraju istini.  Politika podseća na ova 24
slučaja. Podaci koje objavlju ne prejudiciraju bilo čiju krivicu.
Jednostavno, policajci i tužioci zaduženi za rad na ovim slučajevima
proveravaju sve navode i, ukoliko prikupe dokaze za svoje sumnje,
predmet će završiti pred sudom koji će na kraju krajeva dati ocenu o
nečijoj krivici ili nevinosti.

meka kurban

Mecca, 27.10.2012 – pogled iz vazduha na stotine hiljada muslimanskih hodočasnika u Meki, tokom proslave Kurban-bajrama

Povećaće se broj nezaposlenih

Nezaposleni, njih 750.000 u Srbiji, u narednoj godini verovatno neće
naći posao i moraće da čekaju 2014. godinu, ako je suditi po sredstvima
koje je država izdvojila. Za aktivne mere zapošljavanja iz budžeta je
predviđeno 3,4 milijarde dinara, što je na sličnom nivou kao i sada. Do
kraja 2012. godine najsumornije prognoze govore o povećanju broja
građana bez radne knjižice i do 30 odsto u Srbiji, što je još oko
150.000 nezaposlenih. Sledeće godine sledi „zamrzavanje“ otkaza, ali i
većih subvencija za nalaženje posla, pa se očekuje da stopa
nezaposlenosti miruje, pišu Novosti. Jedino čemu će građani bez posla
moći da se nadaju jesu redovne isplate novčanih naknada iz Nacionalne
službe za zapošljavanje, koje su stalno kasnile. Za 12 mesečnih isplata
izdvojeno je 18 milijardi dinara, što je 1,5 milijardi dinara više nego
ove godine.

U 2012. povećan je dug Srbije za četiri milijarde evra, što će reći –
za još 642 evra po građaninu, piše Blic. Tek jedna petina tog novca
otišla je na investicije države, dok najveći deo ide na popunjavanje
budžetskih rupa i otplatu starih zajmova.

Strani investitori promene u privrednom sistemu ove vlade očekuju u
prvoj ili drugoj godini mandata, piše Politika. Savet stranih
investitora, inače, izdao je novu belu knjigu u kojoj su neke
preporuke koje se ponavljaju iz prethodnih izdanja.

Klintonovu će čuvati 4.000 policajaca

Američka državna sekretarka Hilari Klinton i visoka predstavnica EU
za spoljnu politiku Ketrin Ešton dolaze u zajedničku posetu Beogradu u
utorak. Njih dve stići će u srpsku prestonicu po podne iz Sarajeva, a
iste večeri će odleteti za Prištinu. U Beogradu će boraviti svega
nekoliko sati, a po planu posete imaće samo jedan i to zajednički
sastanak sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom
Dačićem. Sastanak će biti održan u Palati Srbija, u salonu u kojem su
prethodnih godina dočekivani najviši zvaničnici poput Džozefa Bajdena i
Dimitrija Medvedeva, saznaje Pres u Vladi Srbije. Pošto sleti američkim
vojnim boingom 757″, Klintonova će pod najvišim merama bezbednosti biti
sprovedena do Palate Srbija. Zbog posete na ulicama Beograda biće
angažovano četiri hiljade policajaca, dok će aerodrom pokrivati
pripadnici specijalne policije i agenti BIA. Trasa od aerodroma do
Palate Srbija, koju će obezbeđivati pripadnici Žandarmerije, biće
zatvorena za saobraćaj dok budu prolazile najviše zvaničnice SAD i EU.

Kako uštedeti u besparici

U besparici i besposlici teško živimo, čini nam se da jedva
sastavljamo kraj sa krajem, ali – ipak i štedimo. Kako i od čega –
ekonomisti kažu da odgovor na ovo pitnje zaslužuje Nobelovu nagradu. Ali
bankari su jasni – građani Srbije u bankama čuvaju osam milijardi evra,
tačnije 7,9 milijardi evra u devizama i još 17,9 milijardi dinara u
domaćoj valuti! Ovaj podatak upoređen sa prošlim oktobrom ukazuje i da –
štednja blago raste! A kako – nejasno je i većini građana, pišu
Novosti. Sa prosečnim primanjima domaćinstva, koja iznose 50.061 dinar, a
statistika kaže da su ona lane bila za dve-tri hiljade veća, teško se
nešto može skloniti sa strane. Jer, od ukupnih priliva u kućni budžet,
čak 47.186 dinara potroši se za najosnovnije potrebe. 

EPS je mogao da uštedi 150 miliona evra

U proteklih šest godina Elektroprivreda Srbije“ je na interventni
uvoz struje potrošila oko 500 miliona evra. Kako tvrde stručnjaci, od
toga je bar 150 miliona evra mogla da uštedi da je struju kupovala na
tenderima energetskih kompanija umesto od trgovaca strujom, tvrde domaći
stručnjaci. U EPS-u, međutim, kažu za Pres da su sve prethodne vlade
znale za svaki uvoz i da nisu imali odobrenje da uvoze od drugih
kompanija, već su morali da to rade na tenderima, od trgovaca. Ovu priču
otvorila je ministarka energetike Zorana Mihajlović u jučerašnjem
intervjuu Presu. Ona je navela da su političke elite omogućile da EPS
vanredno uvozi velike količine struje kako bi se pojedini trgovci
strujom bogatili“. Potvrda za to stigla nam je i iz same kompanije.
Naime, EPS je ove godine prvi put iskoristio mogućnost da učestvuje na
tenderu neke kompanije i kupi struju potrebnu za zimu, umesto da usred
zime vanredno kupuje struju i to od posrednika. U EPS-u kažu da
prethodnih godina nisu mogli da kupuju struju na ovaj način, jer
prethodne vlade nisu bile opredeljene za to“.

Agrobanka od ponedljka u poštanskoj štedionici

Od ponedeljka svi depoziti i deo imovine i obaveza Nove Agrobanke
prelaze na Poštansku štedionicu. Ovo je omogućeno zaključkom koji je
Vlada Srbije usvojila na sednici u subotu. Očekuje se, pišu Novosti, još
potpisivanje ugovora između ove dve banke, kako bi se prenos imovine i
obaveza okončao. Iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu prenose se
392,3 miliona evra ukupnih obaveza, od čega će 238,5 miliona evra
osiguranih depozita biti pokriveno u kešu iz Agencije za osigurnje
depozita.

Izazov je biti gospodin ministar ili gospođa ministarka

Ministri i ministarke u Vladi Srbije mogu da računaju na svoje
životne partnere u svakoj situaciji, pa i u slučaju da im na poslovnom
planu izmakne tlo pod nogama. Većina njihovih bračnih drugova je
zaposlena, a neki od njih za Pres nedelje otvaraju dušu i kažu da je
zbog velikih obaveza, neprestanih telefonskih poziva i nedostatka
slobodnog vremena pravi izazov biti gospodin ministar“ ili gospođa
ministarka“, ali i da su njihovi partneri vredni svake žrtve. Najmlađi
ministar u Vladi, ministar pravde Nikola Selaković, nije oženjen, a u
slobodi uživa i potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana
Grubješić. Ministarka energetike Zorana Mihajlović je razvedena i ima
sina koji pohađa četvrti razred.

Nikolić na Rakijadi

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, tokom drugog dana zvanične posete
Makedoniji, zajedno sa svojim domaćinom makedonskim šefom države đorđem
Ivanovim, u subotu je u Dojranu na krajnjem jugu zemlje, posetio srpsku
familiju Stupar. Potom je u Valandovu, gostovao na tradicionalnoj 13.
„Rakijadi“, pišu Novosti. Gradonačelnik Valandova Nikoče ćurlinovski
dvojicu predsednika je darivao ikonama Svete Petke, na dan kada
pravoslavna crkva i njeni vernici slave Prepodobnu Paraskevu. I u
Makedoniji poznat kao dobar proizvođač rakije, Nikolić je ćurlinovskom
poklonio vlastitu domaću šljivovicu, šumadijsku rakiju prepečenicu
proizvedenu na imanju u Bajčetini kod Kragujevca.

Vučić: Baš me briga za sastanak Mišković-đilas

Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić rekao je za Kurir da ga sastanak gradonačelnika Beograda Dragana đilasa i vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića,
o kom je Kurir ekskluzivno pisao, ne iznenađuje, ali ni ne tangira
previše. Samo neka se sastaju! Zbog toga noćima ne spavam – rekao je
ironično Vučić za Kurirs i dodao: Neka znaju i nek se ne brinu, pojavio
se neko ko će da se bori do kraja!

Vuk Drašković na slavi SNS

Srpska napredna stranka obeležila je u subotu u stranačkim
prostorijama svoju slavu Svetu Petku sečenjem slavskog kolača. Domaćin
je bio lider naprednjaka Aleksandar Vučić, koji je goste lično služio, a
njih je bilo dosta, pišu Novosti. Na slavu su došli premijer Ivica
Dačić, lideri stranaka vladajuće koalicije Mlađan Dinkić, Jovan
Krkobabić, Dragan Marković Palma, predsednik RS Milorad Dodik. Bili su i
opozicionari Vojislav Koštunica i Vuk Drašković čiji je dolazak izazvao
posebnu pažnju.

Vučić je na slavi rekao, kako prenosi Blic: Moć ne sme da nas opije.
Predstoji veliko breme i teško vreme. One koji su protiv nas vodili
zversku kampanju ne smatramo neprijateljima, ali ćemo ih ponovo
pobeđivati.

Knežević: Mirno spavam

Očekujem oslobađajuću presudu. Mirno spavam jer znam da nisam uradio
ništa protiv zakona. Nisam baš potpuno spokojan, doza zebnje postoji
jer se protiv mene više od četiri godine vodi montiran proces bez
ikakvog osnova. Ne postoji čovek koga to ne bi uznemirilo, kaže Goran
Knežević, ministar poljoprivrede za Pres, odgovarajući na pitanje da li
spokojno iščekuje presudu Specijalnog suda i kraj sudskog procesa. Moje
hapšenje je sprečilo da se na vreme čuje alternativni koncept
decentralizacije Srbije, koji se ne svodi na birokratski transfer
nadležnosti iz Beograda u Novi Sad i stvaranje zaokruženog političkog
sistema Vojvodine, već na suštinsku decentralizaciju Srbije do nivoa
lokalnih samouprava. Bio sam u to vreme poštovan i uspešan gradonačelnik
sa vrlo jasnim demokratskim i evropskim opredeljenjem i zato je moje
zalaganje za drugačiji koncept decentralizacije izuzetno smetao
tadašnjim vladajućim strukturama, jer ga nisu mogle ignorisati i
etiketirati kao nazadan, nacionalistički, radikalski…, kaže Knežević.

U Srbiji se prisluškuje 400.000 ljudi

U Srbiji se svakodnevno prisluškuje ili kontroliše protok informacija
blizu 400.000 ljudi, od čega svega oko 15.000 zakonski, dok su ostali
pod neovlašćenim nadzorom što državnih organa, što pojedinaca, privatnih
kompanija i agencija.  Sagovornici Presa nedelje upozoravaju da je
nadzor komunikacija dosegao neslućene razmere i da ukoliko se pod hitno
ne uvede ozbiljan sistem kontrole, Srbija za koju godinu može da postane
zemlja u kojoj caruje veliki brat“. Da smo dostigli već nivo paranoje,
potvrđuje i to što gotovo nema čoveka koji bar jednom nije rekao
nećemo o tome telefonom“. Sumnje i najobičnijeg čoveka da ga neko
sluša, kažu stručnjaci, nisu bez osnova. Ako nam je za utehu,
prisluškivanja ima svuda, pa i kod naših komšija Hrvata, koje ovih dana
trese obaveštajna afera Hrvatski Votergejt“. U javnost su dospeli
podaci da je policija proveravala telefonske pozive članova porodice
biznismena Ivice Todorića, jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu.

Kusturica: Sajam knjiga je novi svetac

Spektakularno je to koliko ovde sveta dođe, koliko ljudi ovde
privučeno knjigom stigne. To je potvrda da kod nas postoje ljudi i da
vredimo – prvi je utisak o Beogradskom sajmu knjiga koji je za Novosti
izneo režiser Emir Kusturica. Ovo što danas vidim, mislim da bi trebalo
da se pretvori u nekog novog sveca u srpskom narodu. Jer ovakav sabor
teško da igde na svetu postoji, a posebno kod nas. Ovo bih stavio u
kalendar, rekao je režiser. 

Opštine prikazuju da su siromašne

Pojedine opštine u Srbiji ne biraju sredstva kojima se služe kako bi
im se slilo više novca iz budžeta države, a bez mnogo truda. Mnoge se
trude da se prilikom dodele sredstava prikažu što siromašnijim nego što
realno jesu, ne bi li tako dobile više finansijske pažnje“ od države,
piše Pres. Dokle su pojedine opštine spremne da idu govori podatak da
neke forsiraju podatke koji ih tretiraju kao nerazvijene, pa se čak
otvoreno raspituju kako da preskoče“ u nižu kategoriju ne bi li dobile
više novca iz Nacionalnog investicionog plana, saznaje Press nedelje.
Umesto da rade na poboljšanju života i podizanju standarda svojih
građana, one rade suprotno – trude se da budu na dnu.

Osipov: Putin nas sluša

Predsednik Ruske akademije nauka Jurij Sergejevič Osipov kaže za
Politiku kako se nije desilo da Vladimir Putin ne prihvati preporuke
predsedničkog saveta za nauku i tehnologiju koji je formiran 2000. kao
telo koje razmatra pitanja vezana za razvoj nauke. On je u Beogradu
boravio na poziv Karić fondacije.