Da li ce ugroženo srpsko nacionalno pismo sada kada je postalo savezni problem uspeti da se domogneprozora Bila Gejtsa.
Kada je profesor dr Stjepan Fileki, slikar-graficar i kaligraf, jednom prilikom držao predavanje na Zlatiboru o tome zašto Srbi pišu sve manje cirilicom, otkazala mu je olovka:Odem na trafiku, usred sam Srbije, do gore u planini: Dajte mi jednu olovku! Dobijem neku na kojoj piše Sirogojno, latinicom. Pa ko ga je naterao? Okrenem se, a na autu, izuzetnom latinicom piše: Sirogojno Company. Pogrešno shvatanje turizma.
Prošle nedelje usvojena je Deklaracija o zaštiti cirilice i u Vecu republika i u Vecu gradana skoro apsolutnom vecinom, i pored jugoslovenskog Ustava iz 1992. i Zakona o upotrebi jezika i pisma (1991) koji daju prednost cirilici kao službenom pismu, ali se ocigledno ne poštuju. Nekako istovremeno stigla je vest o Majkrosoftovoj nameri da prevede operativni sistemVindous iks-pe profešnal na srpski jezik, ali na njegovu latinicnu verziju, koja je shvacena kao još jedan udar na cirilicu, srpski nacionalni identitet i kulturnu baštinu.
Latinicnih sto dana
Još jednom je pokrenuta (bez)uspešna rasprava (koja ce potrajati, nadajmo se, i posle prvih izbornih listica) o tome zašto zaboravljamomaternje pismo i ko nam je, na kraju, kriv zbog toga: Vuk Karadžic, Tito ili Bil Gejts? Ili mi sami? I da li je spas cirilice u proterivanju latinice?
Kao neko ko se godinama bavio uvodenjem tradicionalnih cirilicnih oblika u kompjutersko pismo, rekonstruisao stara pisma iz naše literature pocev od Studenice, Svetog Save, preko Miroslavljevog jevandelja, inoka Save, Milutina…, profesor Fileki ne veruje da ce problem potiskivanja cirilice biti otklonjen, a kamoli rešen, ukoliko Majkrosoft prevede operativni sistem na srpsku cirilicu.Isto tako taj problem nece biti ni pogoršan Majkrosoftovim uvodenjem latinice, jer pitanje cirilice u svesti je svakog pojedinca o sopstvenom i nacionalnom identitetu. Moje licno iskustvo govori da se više od 50 odsto Srba potpisuje latinicom. To znam po studentima koje 35 godina pratim, kaže dr Fileki za NIN.Operativni sistem Majkrosofta i ne treba prevoditi na srpsku cirilicu, jer to je, kao prvo, teško i komplikovano. Mi nismo nikakvo tržište, nikakav potrošac. I dugo se necemo osloboditi piraterije. Kompjuterski engleski treba shvatiti kao latinski u medicini; dakle, prihvatiti ga kao neizbežan jezik.
I dr Ivan Klajn, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, misli da je problem prvog srpskog pisma na nivou pojedinca:U jeziku nije moguce ništa prinudno sprovesti, ni zakonskim ni administrativnim merama nego je potrebno samo razvijati tu svest medu ljudima da ne zaborave da je cirilica osnovno pismo srpskog naroda. Niko pod pendrekom nece da piše cirilicu. Niti bi to imalo nekog smisla. Medutim, Odbor za standardizaciju srpskog jezika je još decembra 1998. uputio, po Odluci broj 6, preporuke saveznoj i republickim vladama da za govorni prostor srpskog jezika treba prevestiVindous i programVord i da se uz pomoc saveznog Zavoda za standardizaciju donesu propisi da svi kompjuterski sistemi koji se ubuduce uvode, moraju imati jedinstveni kodni raspored na tastaturi za srpsku cirilicu i srpsku latinicu.Naravno, na tu odluku nije bilo odgovora, kao i obicno, kaže dr Ivan Klajn.Odbor je kasnije reagovao još najmanje cetiri puta povodom tih odnosa cirilice i latinice. Kada je Skupština Vojvodine pokrenula inicijativu za ravnopravnu upotrebu cirilice i latinice, februara 2001, receno je da je u službenoj upotrebi srpskog jezika primarnost cirilice pitanje identiteta. Zatim u maju 2001. izašao je dokument pod naslovom˜Prvih sto dana Vlade Republike Srbije samo na latinici, kada smo takode reagovali, ne zato što postoji verovanje da je to svetska zavera protiv Srpstva, nego su se ljudi decenijama navikli na latinicu, cirilica je skoro otudena. Borimo se za zaštitu cirilice kao jednog ugroženog kulturnog dobra, kao što bismo se borili za spasavanje zelenila, crkava, arhitekture…
Becko uzmicanje
-Krajem aprila ove godine, dodaje Klajn reagovali smo kada je Savezno ministarstvo nacionalnih i etnickih zajednica objavilo brošuru pod naslovom:˜O Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina na 11 jezika, zato što je prvi od tih jezika srpski, ali, opet, latinicom. Bilo je mnogo takvih prilika.
Da li se neko iz Majkrosofta obratio Odboru za standardizaciju srpskog jezika u vezi sa lokalizacijom operativnog sistema na srpski jezik?
“Ne, nažalost, nije, kaže profesor Klajn za NIN.
Jedna od potpisnica Deklaracije o zaštiti cirilice dr Ljiljana Colic, profesor osmanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i poslanik DSS-a u Saveznoj skupštini, kaže da dvoazbucnost ne postoji nigde u svetu, ni u jednoj državi.
“Postojanje dva pisma u jednom jeziku je neprirodno i po logici stvari jedno pismo potiskuje drugo. Latinica u službenoj, javnoj i privatnoj upotrebi potiskuje cirilicu. Deklaracija o zaštiti cirilice nema zakonsku vrednost, ona je samo upozorenje zvanicnim organima da poštuju zakon i apel najvišeg državnog zakonodavnog tela gradanima Jugoslavije da zaštite nacionalno pismo vecinskog stanovništva u državi. Pri tom, ona ni na koji nacin ne ugrožava prava manjina da se služe svojim nacionalnim jezikom i pismom.
Medutim, ako se opredelimo samo za cirilicu, šta ce se dogoditi sa znacajnim latinicnim korpusom srpske književnosti?
“Niko ne traži izbacivanje latinice iz upotrebe, niti imamo pravo da brišemo ono što je prošlost, a cinjenice prošlosti govore da je latinica bila korišcena tokom pisanog stvaralaštva Srba u prošlosti do današnjih dana. Deklaracija je usmerena ka buducnosti i cilj joj je sprecavanje izumiranja cirilicnog pisma, starog deset vekova. Svako ima prava na izbor ali u okolnostima koje se ne bi kosile sa postojecim zakonom, kaže dr Ljiljana Colic za NIN, dodajuci da ukoliko bi morala da bira, pre bi se odrekla srpske latinicne prošlosti nego buducnosti cirilice.
Sve do stvaranja Jugoslavije (1918) Srbi su pisali cirilicom kao svojim jedinim pismom. Na podrucju današnje Vojvodine, svi srpski listovi, pocev odSrpskija povsednevnija novini koje su izlazile u Becu 1791. i 1792. godine, pa do 1918, štampani su cirilicom (bilo ih je oko 200).
Književni dogovor Srba, Hrvata i Slovenaca (tada nazvanihjedan narod) potpisan u Becu 1850. pocetak je približavanja hrvatskog jezika srpskom. U zajednickoj državi i jezik je postao zajednicki. Becki dogovor je u ime srpskog naroda potpisao Vuk Karadžic.
“Vukova reforma bila je prvi korak uzmicanja cirilice, kaže mr Miroslav Simic, saradnik Instituta za srpski jezik SANU i autor RAS-a, programskog paketa za obradu srpskog teksta na kompjuteru, koga, kako nam je rekao, niko iz Majkrosofta nije potražio u vezi sa lokalizacijom.Ovo što se dešava sa Majkrosoftom i latinicnom lokalizacijom operativnog sistema jeste pocetak kraja, koji vodi do potpunog uništenja identiteta srpskog naroda. Medutim, Bil Gejts nema ništa protiv Srba, niti protiv srpske cirilice. Bila Gejtsa zanima profit, a ovo što se dešava su vecne balkanske igre. Pocinjem da sumnjam i u lingvomafiju.
Pogrešna adresa
Aleksandar Bojovic, PR menadžerMajkrosofta – Beograd, tek je na Tribini o lokalizacijiVindousa iks-pe profešnal iOfis 11, koji je organizovala Privredna komora Srbije i Udruženje informaticara Srbije (19. novembar) cuo da je Vlada Srbije raspoložena da finansira lokalizacijuVindousa iks-pe profešnal na cirilici.Ipak, ta informacija nece uticati na razloge zbog kojih smo pristupili lokalizaciji na ovaj nacin, kaže Bojovic za NIN, napominjuci da postoji mnogo prica u javnosti koje su formirane na osnovu poluistina ili netacnih informacija.Mi smo pristupili lokalizaciji poslovnih paketa. Vindous iks-pe profešnal je operativni sistem namenjen za korišcenje u poslovnom sistemu. Ofis iks-pe i naredni Ofis 11 su poslovne aplikacije a ne aplikacije za kucu i škole kako je to prezentovano u javnosti. Fokusirani smo na firme i kolektive, odnosno pravne entitete za koje trenutno i traje legalizacijska kampanja do 31. decembra. Prica o ugrožavanju cirilice dugo traje, ali je ovog puta upucena na pogrešnu adresu.
Lokalizacija operativnog sistemaVindousa iks-pe poverena je novosadskom timu informaticara i lingvista:Što se samog jezika tice, u našem timu je mr Vlada đukanovic, strucnjak za srpski jezik, koji ne odlucuje o tome da li ce biti latinicna verzija, jer to nije njegov deo posla. On ce proveriti na kom nivou je lokalizacija uradena i da li su ispoštovana pravila srpskog jezika. Od ostalih strucnjaka tu su asistenti sa novosadskog Filozofskog fakulteta, Katedre za engleski jezik.
Tu su i dvojica novinara, Mirko Barbulovic, jedan od zacetnika ideje da se uvede kultura pisanja na jugoslovenskom Internetu, i Dragan Grbic, poznat jugoslovenskoj javnosti kao strucnjak baš za Ofis aplikacije. Lokalizacija se radi iskljucivo sa engleskog jezika a ne sa nekog drugog kao što je to ovih dana bilo u štampi.
Zašto nisu pozvali Odbor za standardizaciju srpskog jezika? Ili Miroslava Simica, autora RAS-a?
“Mi smo privatna kompanija. I vi biste mogli da me pitate zašto nismo kontaktirali vas kao ozbiljne jugoslovenske novine na cirilici. I pre cu vas uvažiti, jer imate svakodnevne kontakte sa razlicitim ljudima, imate citaoce raznih kategorija, sfera interesovanja. Ali ponavljam, ovo je profesionalni paket, namenjen poslovnom okruženju, ljudima koji prvi put treba da sednu za kompjuter u nekoj firmi.
