Vodeći političari u Srbiji, otkad je višestranačje uvedeno i bez obzira na stranačku pripadnost, prednost daju poslušnosti u odnosu na sposobnost
No, ako Srbi severno od Ibra imaju pravo da odluče kako žele, srpska vlast nije smela favorizovati samo jednu izbornu listu. Primerice, Oliver Ivanović, čovek čija prošlost, koliko je autoru ovih redaka poznato, nije niukoliko sporna, nije zaslužio maćehinski odnos Srbije. Država mora biti jednaka prema svim svojim građanima, baš kao i prema svim Srbima van Srbije. Ne sme se prema nekima ponašati kao majka a prema drugima kao maćeha, jer to, takođe, urušava njen autoritet i legitimitet. Ove reči je pisac ovog teksta napisao u tekstu koji je Politika objavila 5. novembra 2013.
Sada se tih reči treba podsetiti, jer se postupci Vučića i Dačića vraćaju kao bumerang. Favorit SNS-a, pošto je blagodareći podršci Vlade Republike Srbije pobedio na izborima, neće da vrši dužnost gradonačelnika Kosovske Mitrovice, pošto je veći katolik od pape, odnosno bolji Srbin od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Zato će se ići na nove izbore. Oliver Ivanović, pak, kaže da će prihvatiti svaki sporazum koji Vlada Srbije podržava. Zanimljivo je šta će raditi Vlada Srbije povodom novih izbora u Kosovskoj Mitrovici.
Ove reči, međutim, treba shvatiti u znatno širem kontekstu. Naime, vodeći političari u Srbiji, otkad je višestranačje uvedeno i bez obzira na stranačku pripadnost, prednost daju poslušnosti u odnosu na sposobnost. Više cene licemerno udvorištvo negoli istinsku obrazovanost, bliže im je beskičmeno klimanje glavom no samostalna argumentovana misao; oni vole da im se bespogovorno dive, a nikako da ih kritikuju. Takvim svojim stavom urušavaju Srbiju, ali i sebi kopaju političku raku.
Svojevremeno, kada je Slobodan Milošević promovisao JUL, Dragane Tomiće, Kundaka, Matića, Hadži-Antića, Raku i Bidžu, da se dalje ne nabraja, javnost je bila isprva zapanjena a onda i besna. Zatim se ljudi zgražahu nad ličnim pregnućima i dostignućima Gorana Vesića, čedomira Jovanovića, Bebe Popovića, Kolesara i Janjuševića. Potom se Srbija čudila što čine, i kako vođi ništa ne primećuju, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljević, dva ministra trgovine koji omogućavahu Miškoviću nesmetanu zloupotrebu monopola. Da li se, pak, treba podsećati Dejana Mihajlova, Gradimira Nalića, Aleksandra Nikitovića, generala Ace Tomića i njihovog čestitog političkog pokrovitelja? A Mlađana Dinkića? Pa to je šampion kojega, i da čovek hoće, ne može zaboraviti.
Dragan đilas je onomad branio Olivera Dulića (sve dok ovaj nanovo nije promenio stranu u unutarstranačkoj borbi), iako je s Trivanovom i Šutanovcem nanosio štetu uporedivu onoj koju sada nanosi mlađani i borbeni Balša Božović. Jelenu Trivan, pak, negdašnju šeficu kabineta Rasima Ljajića, pa glasnogovornicu DS-a, Vučić i Dačić, ako je verovati štampi, biraju za šeficu vladine Kancelarije za integracije u EU. Vele da je iskusan i stručan kadar.
Razume se, Aleksandar Vučić iz dobrih razloga strepi od proverenih radikalskih kadrova SNS-a – od ljubitelja knjiga i progonitelja kolega Olivera Antića, preko vizionara Bačevića, do prostodušnog ljubitelja američkih šoping-molova i propagandiste samog Vučića i muzike s teheransko-istanbulskim motivima Zorana Bašanovića – ali to ne znači da poverenje zavređuju Jelena Trivan, Milan Božić (postoji li stranka koju nije usrećio?) i Goran Vesić. čini se da vođ naprednjaka nonšalantno baca mamce uokolo, pa ko se upeca. No, to nije promišljena kadrovska politika, već pecanje u mulju. Stoga je i čedomir Jovanović već viđen za budućeg prvog potpredsednika vlade.
Šta, pak, reći za Ivicu Dačića? Njega o nacionalnoj bezbednosti savetuje Ivica Tončev, prijatelj i poslovni partner ne samo pokojnih zvezda podzemlja, Borisa Petkova i Branislava Šaranovića, već i živih, kao što je Rodoljub Radulović, poznatiji pod nadimkom Banana. Potonjem su, prema pisanju štampe, bliski i neki drugi Dačićevi bivši i sadašnji saradnici. Sam premijer, koji prvo poricaše poznanstvo s kotorskim bogatašem, sada veli da mu je Banana bio porodični prijatelj, ali da nije znao čime se sve čovek bavi. Sva je sreća da je Ivica Dačić na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova i Vlade Republike Srbije! Zacelo će upoznati javnost sa sadržajem onih 130 kompakt-diskova – desetak diskova Uprava kriminalističke policije obradila je do sredine februara prošle godine, a ostatak? – na kojima su snimljeni različiti uglednici Republike Srbije sa Bananom.
Da li će pred javnošću Srbije, osim Miroslava Miškovića (a još ćemo videti kako će se suđenje okončati), ijedan oligarh, tj. političar ili bogataš položiti račun? Ako se odstrani samo vuk predvodnik, čopor će i dalje klati ovce.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
